Narod
БРОЈ 400.
СОЛУН, УТОРАК 18 СЕПТЕМБАР 1918 ГОД
ГОДИНА П.
БРОЈ 15 ЛЕПТА
»Н а р о д« излази сваког дана по подне.
Штампарија се налази у улици Коломбо број 0. В л а с н и к КРСТА Љ. МИЛЕТИЋ.
БРОЈ 15 ЛЕПТА Рукописи се не вра-ћају. Огласи и белешке напла^ћују се по погодби. Редакција је у улици Коломбо број 6.
»
Зазорила јебила зора. Наилазио дан Правде. Севнули су страшно оштри резови у љутих ножева и плануле огњевите бомбе, звонећи као звано на узбуну. А за њима су стре-
шта. С тога •ће требати још много времена,док се до'Ј>е до неког решења. У неким круговима кружи чак вест, да сс неће ни доносити никакиа одлука пре свршетка рата док се не види како -ће се раганковрха копља по-јзвити ствари са Србизлаћена, и нек на њима 1° м -
Вратићс ес стамнила лспота, Јечам жећс Гружаика денојка, Пропсваћс богат н сирота О јунаку српскоме сељаку. М. Јелић
поносно лепршају се тробојни стегови слав-
Што се тиче хрват ског питања, познато
ни, проносе-ки странаД^ да ма ^Р СКа р |Сна странка има ]едан ма нашим крвљу пока- мемоар ‘Лајоша Кошу паним знамење слобо-јта, који је овај напи де, и навештавајући сао када је једна мађа
мили пукови и легије, скору и потпуну побе
носећи сунце и слободу бра-ћи, одмазду и смрт непријатељу. Пред силином њихове вере и пред праведнсшћу њихове ствари устукнуоје непријатељ. Ратари-заточници слободе, опијени лепотом својих чежња и ношени сновима надеиславе, још унапред сузначили пораз за насилника без вере, за непријатеља без душе. Уз победничке уеклике бојне ослобо1>авала се колевка старе славе, постојбина древних велможа и властеле, сгароетавни храмови и вековне светиње, прес.тонице краљева и парева. II као круна: град Краљеви&а Марка, символ нашег поноса и витештва; и град нашег Силног Цара, »у залеђу сурих качаничких стена, уз вечити жубор широког Вардара, на догледу снежног .Ђуботена,« символснаге и сјајне величине наше. Насилник |е саломљен, и мач је свој срамно положио. Нек јарко блистају
ду над свима душма-
нима.
рска делегациЈа предвођена од посланика Полољиа, у своје време била дошла к њему у Торин тражећи од изгнаника, да да своје мишљење о Хрватској Овај се мемоар чува данас у архиви једне ма-ђарске вароши. Ових је дана био пао предлог, да се тај докуменат, до сада тајан, пу- 1де сс до бликује, али независна странка неће, изјављујући, да моменат за публикацију није још дошао. 4.) Повраћај Грчкој ма-
теријала четвртог грчког армијског корпуса, који је узет грчкој војсци за време окупације источне Маћедоније. 5.) Делови бугарских трупа, који се иалгзе иа за паду од скопљанског меридијаиа и којн припадајуједаиајестој немачкој армији
отвореном пољу отворише смртоносну ватру против јуришних трупа, које су билепринућене да се повуку оставивши много мртвих на терену. Друга колона фронтално нападне истакнути положај Ронкола. У првом моменту, по
положиће оружје н сматра- сле огорчене борбе Че-
дажег иарећења
ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОТЕСТ Пашингтон. — Нлада Сједињених Држава је дала инструкције својим посланицима у неутралним иса везничкнм државама, да угврде, да ли владе хоће да заједнички ставе -до знања бољшевицима одвратност, са којом цивилизован свет посматра њихов неоправ дани тероризам. Према добијеним информацијама, хиљаде мнрољубивах Руса у Петрограду, Москви и у другим местима је побијено. Тамнице су препуне ухапшеника без процеса.
РАЧУН БЕЗ КРЧМАРА Цирих. — Према ^Наје Фраје Пресе«, мафарска влада проучавапројекат за плебисцит у Босни и Херцеговини, да би се становништво одлучило за уједињење са земљама круне Светога Стефана. С друге стране дописник »Најес Винер Пеште
НА МАВДОНСКОМ ФРОНТУ Коминике Савезничких армија на Истоку
Солун. — 17. септ. у вече. — У току но ћи и у јутру иаше су трупе наставиле напредовање и гоњење непријатељских заштитница. У ноћи је непри јатељ јошдаваојак отпор нашим патролама у пределу западно од Охридског језера. У овом
као ратни зароољеници. Официри ће задржати сво је оружје. 6) Савезничке војске упогребљаваће до мнра Бугаре заробљене на истоку, без реципроцитета у погледу савезничких заробљеника, који ће без одла. ,гања бити предапи савез пределу примећују', шчким властима, а депор се пожари И крета- ТИ р апа граћанска лица би ње трупа ка северу. г е П отпуно слободпа, да На ОСНОВу Одре-.се врате својим кућама. даба конвенције .. „ /) Пемачка и Аустроупотписане 16 сеп- т
тембра у 22 сата, која се односи на прекидање непријатељстава са Бугарском, она су престала у по дне.
ПРЕКИД НЕПРИЈАТШТАЗА Солун, 17 септ. у вече.—Извештај Штаба Источне Војске. — 16 свптембра потписана је војничка конвенција нзмеђу врховног команданта источннх савезничких војсака и представника бугарске владе: њом се прекидају непријатељства. са Бугарском. Бугарски су пуномоћници примили услове које је поставио врховни командант, а који се односе на евакуацију српских и грчкнх територија и на потпуно стављање ван дејства бугарске војске. При одласку неће се чи-
Војничка Конвенција која регулише услове прекида непријатељсЖурнала« “изтава измефу савезничмисли, да је у!ких држава и Бугарске
стању гарантовати, да решење пигања Босне није још дошло у акутни стадијум. Преговори нису још дошли до тога, да би
гласи : 1). Неодложна евакуација територија још окупираиих у Грчкој и Србији. Са ових територија неће сс узети никакав матери-
обе владе могле тачнојал, ни жито ни етока ни ИЗЛОЖИТИ своја гледи-^икакве друге намириице.
пити никаква штета. 2. ) Неодложна демобили зација целе бугарске војске, сем неколико елеменага одређеиих за безбедност земље. 3. ) Депо на одрефеним тачкама, смештање оружја, муниције и војних возова под контролом Савезника. Коњи ће се предати Савезницима. гарска у року од 4 недељс имају повући из Бугарске своје трупе и своје војне органе. У исгоме року мораће напустити тсриторију краљевиие Бугарске дипломатски и копсуларни представници цснтралних сила као и њихови држав љани.
ИЗ БОРБЕ ЗА СЛОБОДУ
хословаци су подлегли и положај је пао, али с в о ј о м и нциј ати вом дивним налетом, чехословачке посаде са коте 905 и оближњег редута извршишс пропив напад. Дивља мрж ња оживела је крваву битку. Сви Мафари и Немци били су побијени на повраћеним положајима. У овој битци није било заробљеника. 5 једној самој псЈжни на коти 703 прибрано 30 непријатељских лешева, 60 мртвих јенафено у једном рову, званом Коста ди Пслата, а други лешеви су откривени ујсдноммалом редуту измефу Сасо Сега и Ронколе.
НЕМАЧКА И ШПАНИЈА П а р и з. — Мадридски дописник »Пти Паризиена« дознајеизпоуздана извора да ситуација измефу Шпаније и Немачке остаје и даље озбиљна и деликатна, Њу не треба оптимистички п о с м атрати. ЗАПАДНИ ФРОНТ
Милач. — Ратни дописнњ. »Секола« на италијанском ф р о н т у, Рафаеле Гаринеи, описују ћи борбу шесте чехословачке дивизије против аустријских тру па, које су извршиле напад 8 септебра на коту 703, измећу осталога каже; »После жестоке аргилеријске припреме Мафари и Немци у две колоне прећоше у напад. Једна колона, уз бесне узвике, пофе на јуриш позивајући браниоце, да се предаду, и бацајући ручне бомбе. Чехословаци по скакаше из ровова и поставише позади жица митраљезе и тако на
Лондг н. — Белгијска је војска 15 септембра прешла у напад између Диксмида и Ипра. У праскозорје Белгијан ци су напредовали 4 миље и задобили 4000 заробљеника. Енглеска је флота учествовала у овим операцијама. Десно, енглеске трупе у вези са Белгијанцима, постигле су велике успехе. Западно од Камбреа, Енглези су ијмали сјајних успеха. Енглеске маринске јединице утврдиле су се источно од Еско.према Кантенгу. Северно од пута Бапом Камбре канадске су трупе заузеле део одбранбеног система, званог линија Маркоен—Мезиер, до северно од Саји. Број заробљеника, које
су Енглези задобили од 14 септембра прелази 16.000. Доцније. — Јутрос се битка успешно развила у правцу југоистока у близини Сен Кантена и проширила се на фронту од 50 километара. На крајњем десном крилу девети корпуо је у 5 сати прешао у напад на каналу Шелда, од Белеглиз према северу. 46 дивизија на јуриш је освојила главне одбранбене линије, у којима се налазе село Белеглиз и многи тунели и утврђења. Трупе ове дивизије су успеле, да освоје један цео систем јаких положаја. У вези са њом, друге су трупе напредовале на завијутку канала јужно од Белеглиз, заштитивши јужни бок 46 дивизије.
Ф Е Љ Т О Н
псиар нетеније:
СРАМЕЖЉИВОСТ
Што се 1 иче срамежљивоеги, отпоче дебели Монавел, пошто је нретходно бацио догорелу цигару, мора се признаги да је госпоћа Боадиканфр срамежљива жена. Треба само видсги мачип на који је она васпитала своју децу. А! кажсм 11ам, то су деца, која су још из ране младости сазнала за добре принципе. Она и не знају шта то зиачи играти се по блату, мали Боадиканфре; м.има се никада иије дссоло да разбију глану или нос. Его зашто би се смео опкладити да ни јсдан од малишана из ове при.мерне куће нсћс завршиги као апаш. Можеле мн веровати мирне савести! Госиоћа Боадикаифр је
жена, која се ие шали са принципи.ма. Микада Бам она неће изговорити двосмислену реч, да не кажем непристојну. Ето, на пример, сећам се врло добро, на ручку, којега беху давали а на који сам и ја био позват, и.мао сам куражи, да рекнем у тренугку кад је она секла дивну нржену гуску од које ми и сад идс вода на уста: »Госпоћо, дајте мени тргицу. Ах, немате појма ко лико то царче волим! Господине, узвикну госпоћа Б'диканфр, поглсдавши ме слрого, господине, уздржавај.е се, ја Ва< мол им! Лли, госнођо, почсх ја — Зар јс то начин, ко-
јим се изражава пред децом! ‘ — Пајзад госпоћо — Поштујте бар невиност, господине! — Али ја не увићтм.... — Трсба бити срамсжљив! — Бар за то што сам рекао трти. — Зар опет! Ах господине, господине! — Али шта је за Бога то тако страшно? — Господине, кад јс човек са децом онда се то каже задн.и део гуске! За овим ми стави у тањир дебелу и масну тртицу док са.м ја држао на устима салвет као бајаги да задржим кашаљ, иначе бн прснуо у смех пред овом дивном женом. Тако Иа.ч је то било и.ј дана у даи, из часа у час. Можеле мс питати: Па зашто си онда пшао код тих Боадиканфре, кад си их држао за глупе, и диотс, крстснс?
Ја ћу Ва.м рећи, да сам их посећивао једино из виших љубавних разлога, На сваки начвн! из виших љубавних разлога! 0, немојте мислити да сам био занет чарима госпоћс Боадиканфре, ч&рима мање више презрелим коЈеје она строго крила под огромним мидером, правим мидером за џина. Ие би, вере ми, пристао да прнмим удовичку руку госпоће Боаканфре, па да је носила читав милион! Правн разлог беше то што сам се био зацопао у младу ћерчицу. Сви добри познаници жснских драгки потврдиће Вам да се ни сам много прсварио у и збору. Госпоћица Жоржета Боадикафр била је сушта про
што се евића човеку: струк госпоћицу Жоржету и ма-'је Жоржета била прилично
пчеле на коме бн јој завидела и сама госноћица Поер, дивно лице, духовита усташца црвена као трешња а плаве косе као покошено сено. Шго се пак њених очи ју тиче, шта да Вам о шкма речем ?! Да кажем да су биле нлаве као небо, као Зафир, као споменак, опет је мало! Рећи ћу вам једностав но: биле су заноснс! Ви сте се сигурно уверили мојим садањим одушевљсн.ем којим говорим о гоепоћици Боздиканфре како ли сам гад тск био зацопан. Неће Вас према томе ни најмоње изнеиадили кад Вам будем рекао, да сам
лог Густику. Као што се могло и очекивати, госпоћа Боадиканфр бсше изабрала најгрознију, најдосадни.у бању што се може замислити.
враголасга и ни наЈмање ћуркасга. Го сазнање ширило ми је неизмернс хоризонте. Ох, само да знате какве хоризонте!
Једног лепог дана воз нас. Да знате само како сач
избаци V Шиенвил, селандру на Ла Маншу. Сад насгаде смештавање у хотелу, сваћа са момком у купагилу- А\! кад се сајо сетим! Па ипак самсве то мирно подносио, јер сам био непрестано уз
тнвност своје матере штојлањске годиле од прилике се тиче спољашности. Штоју ово доба био најсрсћнијс. матора била ружнија тим ји човек на свету што сам јс дражеснија била мдада'могао пратити у морску Имала јс заисга свс оио.бању госпоћу Боадиканфре
сс охладио ЈОШ исто то по поднс! Права катасгрофа! Били смо сви четворо на купању. Вече је падало. Море почс добијатн жуту, па затим црвенкасту боју, као оно што се вели у јаЖоржету, која није била.чим романима. сасвим иидиферснтна. ј У томс часу обраћајући Бар ми је то чоја муш- се Жоржети госноћа Боакост говорила. јдиканфр изговори ову хеЈз 10 п[м метих илн бар ројску, ову божанствену учини ми сс да сам при- реч: метио како ми госпоћица — Кћсри, окрени се, моЖо Ж 1 тз блца криШом по-лим ге, одмах се окрени. гледе, која су ми сведочи- — Али, зашто, мамице? ли да ово љупко и мило — Окрени се, зар не видете није баш тако срамеж-диш да сунце леже? л.иво и пркос свих нацо- Послушно, Жоржсти ора њсне пошговане мамице брну лећа сунцу. Да, да, чипнло ми се дн- 1 Тада се уверих да јс 6и-