Narod

Н А Р 0

СТР. 2

Више на север, у исто време, амери чке су трупе напа ле на Хинденбургову линију на фро нту од 5 километара. У току последња три дана задобили смо преко 32.000 заробљеника на фронту Сен Кан тен—Камбре. Лондон. — Поелкапеле је освојена, такође и већн део ш у м е Хутхулст. аиел европским народима, за интервенцију да престане црвени терор. Одбору је поверен састав овог апела. У РУМУНИЈИ

ПОРУКА НЕМЦИМА

Париз. — Председник ен глеског поморског савсза Хевлок Вилсон стигао је у Француску, да води иропагаиду за бојкот Немачке послс рага. Он изјав.пује, да владе Споразума неће никада успети, да казне Лемачку колико заслужује. 11и један уговор не-кеби ти довољан, да Немцима учини да испаштају своје страшие злочиие. Само народи могу да казне немачки народ како треба. »Кнглеска територија иије прстрпела никакву штсту, али Кнглези се заклињу — кажеХевлок Вилсон — да 1»е осветити ваше опустошене округе. И ако непријатељ није продро на наше земљиште, опет и ми имамо на хмљаде мориара и граћапа, које су сурово убили сумареии. Ја позивам Француску, да нас после рата иомогне, да осветимо оне мр тве. Ми, Кнглези вам обе1»авамо, да 1»емо принудиги Немце да плате злочинс, учињене на францус ском земл.ншту, али тражи.мо од вас, да и ви помогнете нама, да једним јаким и иеумољивим бојкотом освстимо бсзбројие злочине, које су Немци учипи на мору«.

Цирих. — Доиисник пештанског листа »Аз Ешта« имао је инте))вју са румунском краљицом Маријом. Она јс изјавила: Познате су ми оптужбе, које се дижу против мене. Кажу да ја буним становништво противцентралних сила. Такве оптужбе ме ни најмање не узнемирују нити жалосте. Оно, што сам урадила, била је моја дужност. Храбрила сам сво је војнике послс пораза и то је била моја дужност, јер сам ја њихова краљица, ањихова судбина, моја је суд бина. Мико ми не може пребацити, што сам се опростила од становништва, које је оцепљено од краљевства. Нико ми не може истргнути љубав прсма народу; ја осеТам да нас заједничке муке и болови још више збли жују.«

тковића; пешад. потпоручника Живорада Љ. Гоги Ка; рез.псшад. потпоручнике Драгомира М. Тодоровића и Станимира А. ЂуриТа; капелнике Венцла Рен дла и Марка Радосав љевића.

ПОШИЉКЕ ЗА СРБИЈУ Обавештајни Виро у Со луну саопштава: »Према нареЈјењу Господина Ми нистра ФинансијаЗБр. 1851 од 8 августа 1918 године, све новчане пошиљке — у плате, које су иамењене за кррјсве под Бугарима, а предате овом Биро-у, обустављене су од извршења Према овсме све овакве пошиљке, које су уплаћене код овог Биро-а почевши од 26 јула ове године, ни су испослаге, веГ су депо новане код извешлајног Биро-а Срп. Црв. Крста у Жсневи.а

РУШЕЊЕ САВЕЗА - »Епока« пи

РЕЧ "БЕНЕРАЛА ПОА

Снднсј. - 'Бепсрал По је прсд публиком изјавио: »Никаква казна неће би ти погпуна, док Немачка не буде побећена на свом аемљишту и не буде доживсла страхоте рата, који је започела.а Ове су речи произнеле дубок утисак и билс су бурпо иоздрављене.

Дневне Вести

ИЗ РУСИЈЕ

Цирих. — *»Наје Фраје Пресе« добија из Мос кве, да је бољшевичка влада установила револуционарни орден »црвене заставе«.Ускоро Ке бити раздељена прва одличја. Цнрих, — Многи посланици руске думе и чланови државног савета састали су се у Кијеву и решили су, да сс упути један

ОДЛИКОВАЊА Грчки краљ одликовао је: Орденом Спаситеља другог степена: 1)енерала Петра Бојовића; Орденом 'Борђа Пр-

Рим. ше: Поступак софијске владе јесте знак рушења четворногсавеза.То је пораз њихове политике на Балкану и у Азији. Бугарска је била за централне силе мост за Туреку а зид противу Србије. Пад Бугарске изазваће изоловањеТу рске.

К0ЛУМБОВ ДАН

вог другог степена: пу ковника Данила Кала-Јј ача ју у нашој мисли вели

Вашинггои. — »Колумбов дана, у који се слави откри ћс Америке, увек је најснечаније прослављан у Сједии.еним Државама, јср јс то свечапоет, која више од сваке друге зближује нови и стари свет. (Јве године, поготово, када човечанство преживљује трагичне часовс, прослава ће бити иарчито величансвена. Председник Вилсон моводом то! а је објавио овај проглас: »Сваког дана све више

фатовића; Орденом Спаситеља петог степена: коњичког капетана I кл. Спиру Чаковског; пешад. поручнике Синишу И. Петровића, ЛакуАнтунови-ћа и МилошаБранковиТа; рез. кон»ичког

ки принципи, за коЈе се боримо, показујући нам све јасније какав ће бити свр шетак и како да до њега доћемо. Сада јаеније него икада схватамо, зашто су слободни људи сгворили вслику нацију и форму вла давине, коју ми љубимо в

поручника Петра Цве- како узвишена улога је иа

ла Америци у део да Је свету учини. 1одишњица открића Америке треба дакле да ове судбоносне године има у себи пешто нарочитог Треба да буде једна по новна посвета опих идеала на којима се оснива наша владавина и који нас одушевљавају заизвршење нашег садашњег херојског дела. С тога ја, Будрон Бил-

сон, председник Сједиње пих Држава одрећујем су боту 29 септембра 1918 као дан прославе слободе Сједињених Држава, који се имао прославити у це лој земљи на усномену огкрића наше домовине. Да би на свечаности могли учествовати и сви државни чиновници, чија служба није неопходна, сви ће 19 септембра бити слободни сд службеа.

ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈИ

ФРАНЦУСКИ НОМИНИКЕ Ноћу су Немци вршили бесне против нападе у пределу Ирвиљера, јужно од Сен Кантена. Сви њихови покушаји да заузму коту 88 пропалн су под-Француском ватром. Врло велика артиљеријска активност с обе стране између Елете и Ене. У Шампањи прошле ноћи није било никакве пешадијске акције. У зорУ Ј е битка поново отпочела. Измећ>у Елете и Ене Французи су напредовали источно од Остела. Ита лијанске јединице, оперишући северно од Ене, заузеле су .... Између Ене и Веле, Французи су јутрос напали и знатно напредова ли на фронту од 12 километара. Упркос немачког отпора, они су заузе ли Ревијон, Ромен, Понтињи - сир - Вел, напредујући више на север стигли су на ивице Вертле. До сада је избро-

испред Монтоа. На десбом крилу цроширили смо успехе северно од Сешолета и у пределу Буконвила. АМЕРИЧКИ КОМИНИКЕ

загрошава омогућава опкољава-

ДРИЈИ, Лил и његово ње. ИТААИЈАНСКИ КОМИНИКЕ У 'Будикаријама, ноћу 16 септембра, после жесгоке аргиљеријске припреме на пространом фронту, многобројна непријатељска одељења прешла су Киезе и напала на наше истакнуте положаје код Маона у Бал д‘Лоне, огворивши јаку пешадијску и митраљеску ваТ РУНаше су батерије осује-

тиле непријатељски

Ооку. шаЈ и принудиле непр И ј’ а тсља да се повуче П р еко I реке. 11а осталом дслуф ро Ј нта артнљеријски д ВО б 0 ; I интензивнији ду<ж Пјаве { рад извидница ни В рЈ Кади (Тонале). Заробила | смо једну комплетну Па . тролу. Оборена су два иепрц. Ј‘атељска аероплана. У Маћедонији. — На. I ше трупс настављају гоњење непријатељакоји се повлачи у прав-1 цу Скопља преко Те-| това.

НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ

Лондон. — »Манчестер Гвардијан* пише : »Ма колико лила вслика улога Од Мезе до Ене на- француза у побсди, ипак

ше су трупе задржале и утврдиле ’ново освојене положаје, упркос непријатељских против напада и јаког артиљеријског бомбардовања. ЕНГЈ1ЕСКИ КОМИНИКЕ Непријатељ је био немоћан да зауста ви напредовање наших трупа на сек тору Камбреа. Наша истакнута оделења стигла су на раскрсницу путева Арас-Камбре и Бапом — Камбре и уш ла су у северна предграђа К а м бреа. У јучераш њим операцијама северно од Сен Кантена 46-та енглеска дивизија задоби ла је сама 4.000 заробљеника и 40 топова. Енглеско белгијско напредовање јужно од Диксмида

јано 1600 заробље- простире сенафроника. |нту од 40 к.м и проДанас се битка сечно у дубину 8

наставила на це лом фронтууШампањи. На лезом крилу Французи су потпуно одбациди Немце из Сент Ма ри-а-Па и прешли ово село. Северно од Сом-Пи стигли су на угао пута. Више на нсток, у току јаках борби,заузели су Французи Ор, као и шуме и висоравни северније. У ценнтру Французн су заузели Марво и помакли своје линије

к м. а местимично и 13 к.м. Ово напредоваше најозбиљније загрошава цео бистем непријатељских комуникација у Белгији и Флан дрији, нарочито на белгијској обали. Варош Рулер, на пр. раскрсница је за 4 шелезничке пруге и 8 путева. Доцније. — Енгле-

данас цео свет мисли на Србију. Чак и после страховитих губитака, које су били претрпсли српска вој ска и српски народ,за време њиховог повлачења кроз Албанију, оно што је остало од српскс војске жртвовало се нештедимице у борби за ослобоћење Битоља. Сви они који су видели, како се Срби боре, једнодушни су у исказима о њиховој несавладљивој храбрости и презирању смрти. Они су до сада уза луд били жртвовали своје животс, али су иајзад награћени, јер од сада маршују у својој сопетвсној земљи и гледају како њихови гирани беже пред њи ма. Какви сретни дани се преживљују овогатренутка на Крфу где се од почетка њиховог изгнанства налазе ерпски болесни, рањени војници, који су очекивали овај час уморцо и са неодољивом надом.« (Р. Прссбиро.) Лондон. — После оставке пруског мнннстра војног, поднео је оставку и нанцелар Хертлинг. КаЈзер још није одлучио ништа.

Женева. — »Франкфуртср Цајтунг« јавља: Румунски суд је са 4 гласа против 1 ослободио од оптужбе капетана Арулеску, који је публиковао један жесток манифест против Букурешког мира. Лондон. — Из Женеве: Немачка повлачи

ско напредовање|своје трупе из Румунина Менин, у Флан-|је. Утврђено је, да не-

мачке цивилне властн из Букурешта грозннчаво селе архиве. Кру. же гласови о устанкуу окупираним крајевнма Румуније. Лондон. — Прекид непријатељста ва између Споразума — и Бугарске произвео је болан утисак у Берлину и Бечу. У немачким парламентарним круговимавла да утученост. Лондон.—Према »Франкфуртер Цајтунгу« капитулација Бугарске је тешко одјекнула и у Астрнји као и у Немач кој. АустриЈскн мнннстар председннк сазвао је све шеФове странака. Париз. — Енглези и Американци су јуче пробили Сигфридову линију измефу Камбреа и Катлета, као и између Катлета и Сен Кантена. ИЗВЕШТАЈ СРПСКЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ коминике за 18. септ. 17 септембра у подне у моменту о буставе непријате љстава наше тру пе држале су ли нију; Планина 0 бозна у Малешу Црни Камен северно одЦаревог Села — Бугарска граница са Царевим Врхом -Страцин.Пред вече ушли су наши делови у Куманово. Бугарске трупе одлазе на Бугарску територију. ла исто тако ћуркасга као што јој и мама беше. Чим сам се вратио ухотел, спа ковао сам пртљаг и одмах се кретох возом да што пре стигнем у загрљај моје мале Нине, у улици Пигал, која ми без предоми-

шљања отвори своје срце

и евој бели креветац. Ето из којих разчога ни сам данас зет госпоће Бо адиканфр. Признаћете и сами, да је ова жена и сувише срамежљива! сто му небеса!« Бати.ч на-

ПОДЛИСТАК МАРКИЗЕТА — Роман од Фелисиана Шансора —

23

.Затим стадс псвушити једну познату песму, искапи своју чашу и настави: — Питатс ме, да ли би убио мандарина?... Доксам био још дете обесио сам једном зеца, који се грозно копрцао. Другом прилаком отсекао сам једној пловци врат, да бих јој посисао врелу крн. Она се толико огимала, да ми је испала из руку. Још ми се и сада чинн да гдедам то псрнато жи-

вииче како јури без главе као сумануто. 'Го је све што се тиче убијања. Данас, када су ме попале белс власи, ја сам, то признајем, борац да одржим живот, али то потпуно у поштеном смислу те речи. Кад 6и већ мо|>ао бнрати, тхе, више би волео да 6удем убијен иего ли да убијем. Ламур, добар католик, грицкајући и последњег рака, заурла: »Истом и ја,

стави мирно сисати ногу од рака. Монтал и Бисон се смејаху тихо. Жак де Миранд, презриво смешећи се избаци: Лицемери ! Фарисејци! Пзбледеле маске!« По том ућута и изгледаше да не жели више гово рити о томе предмету. Иај зад огпоче озбиљним тоном, кроз који је провири вала нека меланхолија: — »Ах! кад би само могао или хтео скинути мас ке! Кад би се уопште мо гла избацити из друштва уобнчајена учтивост, кад би се зацарила уместо ње искреност! Али, то би било и сувише опасно, говорити оно што човек обично лрсћуткује. Зато се и дешана у иајвише случајева да људи мењају мећу собом само лажи. Не питајући себе, јер ми баш нијс много стало до тога, али, да Вам ставим

ово питан.е, ако ми то до- Шекспирова Леди Макбет

звољавате; мислите ли Ви да из цирконволуција Баших мозгова, укојима при-

тајено леже најстраховити- задахом?

не пере једнако своје ручице, које и ако намирисане, одишу вечито крвним

Јемисли, најсвирепиЈи прохтеви, који трају можда само један минуг а можда и по читаве чзсове, а које једино спутава она мождаиа сила, коју ми називамо савест није баш никада сеиула мисао м воља да убијете? Би протествујете, Подане?... Ви ете кно неко

Да, али прошла су многа времена од тога доба и данас нам Марсељ лиферуЈе све финије и мирисније сапуне, који бришу сваки тра г. Ми, једном речју, нисмо ништа друго до промашене убице. 'Гоном кроз који је тре

мирно и племенито керче; перила отменост, Подан изали, знајте, да и гакви ке- говори:

рови по који пут побеснсЈ — Ја сам сиромашак. Ве-

ЈН1

Рдговориц уредлик Крста Л». Милетић

Зашто човек помишља на злочин? Да, зашто? По среди су ту: .'Бубомира, Л>убав, Мржња, Узбућсност, беда или можда чак и во ља да се изаће из немаштине. То је неоспормо. Али, шта је то, што пораћа ту мисао, ако не иаш мозак. Пема сумње да човека чссто уздржава од злочина страх од крвпвих руку,зар

черас нисам имао ни за шта купити хлеба за жену. — Брзи осмејак, квји одмах ишчезе прелетс преко усана присутних. Поданова жена?! Љена репутација је била страховита. Первсрзна до крајњих граница, њу је свако терао од себе' као кугу, као нешто што се од трулежи распада.

Обично 6и шапутала згра нутим домаћицама са којима би елучајно дошла у додир: »То јс све због гога што нисам богага. Док се ова морална ругоба удварала свима женама, дотле је њен муж, лропали професор, позајмљивао новац од кога је стигао. Без разлике од свакога писца, коме би посветио свој чланак, узимао јс прс или после, по пет, десет или петнаест наполсона. Тај исти Подан, разнежен гренутно а загрејан пивом и одјеком својих власгитих речи, продужи: — Јесг, ја сам убоги сиромашак, али се баш тимс и дичим. Миранд га прекиде: — Грсшиш. То ти је само једаи порок више. И не обзирући се на овај упад Подаи још једиом погврди:

— Сиромах сам! То јс за мсне част!... Вечерас сам био у стану дирсктора мога листа. По своме послужите*у дао ми је двадесет фра* нака. (Наставиће се)

МАЛИ ОГЛАСИ Чиоти восак Продаје се чисти восак првог квалитета за цркве у радњи Браће Петракоглу, Бардар* ска Капија, улица Св. Параскеве. Продаја на велико. 19—20

НОВ ПРАКТМЧАН УЏБЕНИК францусне ковверзације н граматнка За самоуке, одД. Ат* калаја адв. из Београда, II овд. издање, цена др5.— продаје се у кн»ижарама »Шумадијаи.У- 1 Егнатија 77 и Ристи-

Егнатијг војеви ћа код Беле К}'- 14 -'5—30