Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

овај нов положај А. у војсци, заслуга припада Ђђенералу Милану Узелцу, првом начелнику одељења за ваздухопловство.

Ваздушну силу СХС образују 5 ваздухо--·

пловних команди, распоређених по армиским областима. Овака ваздухопловна команда, орган је 3 степена, формирана из ловачких, извиђачких и бомбашких ескадрила. Ваздухопловне команде стоје директно под одељењем за ваздухопловство Министарства Војске и Морнарице. Одсек · за хидроавијацију, који је у почетку био у одељењу за ваздухопловство, припада, одељењу за морнарицу Министарства Војске и Морнарице. Хидроавионске базе налазе се у лукама на Јадранском Мору. Цела, А. снабдева се материјалом из ваздухопловног техничког завода у Петроварадину. У радионицама овог завода врше се и оправке аероплана и мотора. У поређењу са осталим државама буџет за А. наше државе стоји 1924 у односу “4 за Румунију, %/, за Чехословачку, "о за Италију. — Од 15/9 1928 на челу ваздухопловства налази се дивизиски ђенерал Радисав Станојловић. Џод његовом управом постигнути су видни резултати, од којих је најзначајнији: замена знатног дела старих аероплана новим и модерним апаратима, и организација аеродрома, од којих ће терен код Бежаније близу Земуна бити прво аеропристаниште на територији Краљевине за земаљски и међународни зеросаобраћај. Од јануара 1919 до јуна 1924 погинуло је 17 авијатичара.

2. Цивилно ваздухопловство. У нашем буџету има позиција за помагање Ц. В. Из те позиције даје се помоћ »Француско-Румунској компанији за транспортовање кроз ваздух«, чија велика интернационална линија, Париз—Цариград, прелази и преко наше територије. Ово је за сад једино цивилно аеро-транспортно друштво у Краљевини ОХС. Компанија даје овај биланс по двогодишњем раду:

19283 превезено је кроз београдски центар 422 путника и 16.406 кг робе;

1924 за два месеца превезено је кроз београдски центар 73 путника и 5.978 кг робе;

1922 рђаво време омело је 5.1% предвиђених летова;

1923 рђаво време омело је 2-18% предвиђених летова,

19% општа уредност летова износила, je 69%;

1923 општа уредност летова износила, је 95%. Т. Сондермајер.

АВЛИЈА, велика четвртаста бела, марама, којом се у Метохији младе при венчању покривају. H. S.

АВЛО АНРИ (Avelot Henri), француски публицист. Објавио је, у сарадњи са Ж. де ла Незијером (Ј. де ја Меглеге), своје утиске с пута кроз наше приморје, Црну Гору, Босну, Херцеговину и Хрват-

АВРАМОВИЋ

ску, У овећем делу са преко 200 илустрација (Мопеепедго, Возпе, Неглебоуше, 1895). М. И.

АВРАМОВИЋ ГАВРИЛО, митрополит дабро-босански (око 1578—1588). Био. је екзарх пећеког патриарха за Далмацију и старао се о уређењу српске православне цркве у тој области: Око 1588 напустио је Босну и Далмацију, па се са калуђерима. манастира Рмња, у коме је резидовао, и многим народом, иселио под аустриску власт у Хрватску. А. приписују оснивање првих српских манастира у Хрватској, Марче и Гомирја.

Литература: Д. Витковић, Дабробосански митрополит Гаврило Аврамовић (1919). ЈЕДУ,

АВРАМОВИЋ ДИМИТРИЈЕ, сликар, иконограф, портретиста и писац (15/8, Ковиљ Ов. Иван, Шајкашка у Бачкој — 1/4 1855, Нови Сад). Од прве до седме године провео је А. у Пешти; српску основну школу учио је у Новом Саду, и већ је тада почео да црта ликове српских јунака. Од другог разреда гимназије сликао је иконе на стаклу и продавао их на пијаци, да би могао куповати боје и кичице. После трећег разреда почео је да учи цртање код Атанасија Павловића.. Свршивши четири разреда гимназије А. се је одао искључиво уметности, учећи по затељеима мештанских сликара. У својој 15 години отишао је у Беч, где је остао једну годину. Вративши се из Беча због оскудице, А. је насликао портре жене петроварадинског генерала Мајнца, затим епископа (Стевана Станковића, који је наручио више примерака својих портрета за манастире и обећао му по 100 форината годишње помоћи. Тако је А. по други пут отишао у Беч, уписао се у сликарску академију и ту је провео шест година. Овде се толико истакао, да су га професори 1840, на питање кнеза Александра Карађорђевића, препоручили на првом месту ва сликање београдске саборне цркве. Двадесетпетогодишњи младић свршио је свој задатак, тако, да та је кнез после тога послао да обиђе старе манастире по Србији, а потом и по Ов. Гори. Са тога путовања вратио се А. 060таћен мноштвом. слика и забележака. Један део тога материјала објавио је у две књиге Описаније древности српских у Ов. (Атонској) Гори (1847) и Света Гора са стране вере, художества и повести (1848). После београдске, израдио је, опет на кнежев захтев, слике у тополској цркви. 1852 свршио је иконостас у манастиру Врднику (Раваници), а те исте године, оженивши се Милевом Стефановић из Београда, вратио се у Нови Сад. Осим поменуте две књиге о Ов. Гори писао је А. више чланака у Српском Народном · Листу и издао је свој превод трагедије · Коређо (1845) и Златна зрна у две књиге (1846). У рукопису остала су му ова дела: трећа, књига Златних зрна, Шаљиви кален-

CB ——