Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АВРАМОВИЋ

дар (вероватно с карикатурама) и Живот српских живописаца. — А. је био романтична природа, бујан националист и словенофил. В. Петровић. А. се бавио и описивањем и пресликавањем српских старина. Мислио је да је без тога немогуће сликати сцене из српске прошлости. О потпором српске владе обишао је Солун и Ов. Гору, те пресликао, пописао и побележио све што су му важно о Србима дали да види и што је могао. O ToM je путовању поднео извештај влади и саставио две књиге, које су, великим делом, једнаке: Описаније древности српски у Светој (Атонској) Гори, с ХШ литографисани таблица (Београд 1847); Света Гора са стране вере, художества и повестнице (Београд. 1848). Описаније је више угађано за учене људе. У њему је највише преписа повеља и описа рукописа. ШПреписи су преко очекивања добри, а приложене литографисане таблице израђене су с љубављу и разумевањем. Opena, Popa је намењена ширим круговима читалаца. У њој претежу описи манастира, међу њима и неких, који нису спомињани у Описанију, а преписа и описа рукописа је мало. Приложена је само литографисана, повеља Отефана Немање манастиру Хиландару. Обадве су књиге у великом угледу, сасвим поштено заслуженом. Литература: Ив. Кукуљевић, Словник умјетниках југославенских, 13—5; Ст. В. Поповић, Димитрије Аврамовић, CpIске илустроване новине 1882, 233; М. Димитријевић, Живот Дим. Аврамовића, Јавор 1892, 769—72. О смрти Д. Аврамовића: Јавор 1899, 455. О А. скупљању материјала за животе српских сликара: Гласник 7, 337—38. Н. Радојчић.

АВРАМОВИЋ _ МИХАИЛО, . управник Главног Савеза Орпских Земљорадничких Задруга (4/11 1864, Смедерево). Гимназију, трговачку школу и Велику Школу свршио је у Београду. Овоје образовање допунио је у Паризу. После свршених наука постао је секретар, затим управник, прво Државне Класне Лутрије, затим Подунавске Окружне Задруге и најпосле управник Главног Оавеза Орпеких Земљорадничких Задруга. Био је тридесет година главни уредник и сарадник Земљорадничке Задруге. Нашисао је врло много чланака о разним задругарским питањима и аграрним проблемима. - 77.

АВРАМОВИЋ РАНИСЛАВ, инжињер, помоћник министра Оаобраћаја (19/7 1874, Маће, општина брезовска, округ чачански). Реалку је свршио у Ужицу, техничке науке у Београду, а затим је био, као државни питомац у Берлину. После свршених наука ушао је у државну службу (1898); од 1899 радио је у дирекцији државних железница и заузимао је ту разне положаје. 1921 постао је помоћник министра Саобраћаја. — Учествовао је на трасирању и грађењу друмова и многих же-

лезничких пруга у Србији, радио је на организацији железничке службе у натој · држави и на обнови међународних саобраћајних односа. са суседним државама. Заступао је нашу државу на конференцијама у Бордоу и Паризу (1918 и 1920), при стварању железничке мреже Бордо—Београд—Одеса, и Ha увођењу новог међународног воза (Симпилон-Ориент-Експреса. Био је технички делегат наше државе (1919—21) на конференцији мира у Паризу и за израду генералних конвенција у Барселони, члан техничког комитета при Врховном Савету на конференцији мира, члан привременог саветодавног одбора при Савету Друштва Народа за израду пројеката, статута и генералних конвенција на основи одредаба Џакта Друштва Народа, експерт и делетат-заменик наше државе на Скупштини Друштва Народа (1920/23) и потпредседник По Комисије на Окупштини Друштва Народа. (1923). — Написао је 5бегћје ршШбе, зассавбе. Destruction des chemins de fer (1919) и знатан број расправа у стручним часописима. Д. Поповић.

АВРИЛ. БАРОН АДОЛФ mn (L. M. Адојрће, Багоп 4' Аугц), француски дипломат и књижевник (1892, Париз). Као тенерални консул А. је био по балканским земљама,“ бавио се и нашом народном поезијом, и издао је 1862 успели превод у десетерцу косовског циклуса (Ба Ваtaille de Kossovo, rhapsodie serbe) 1874 неколико других превода у збирци 5јауу РДесега, Објавио је, поред тога, неколико дела о нашем народу: Ба Егапсе ап Моп-

tenćgro, 1876; Voyage sentimental dans les pays slaves, 1876; Saint Cyrille et Saint Mećthode, 1885; Nčćgociations rćla-

tives ап мане де Berlin, 1887. — A. je био најбољи преводилац IlecMe o Poланду на данашњи француски језик, у стиховима. Проучавао је стару француску књижевност, историју хришћанске цркве на истоку [Documents rćlatifs aux FEglises de lOrient, 1862; La Buldarie chretienne, 1863; La Chaldće chretienne, 1863; L'Arabie contemporaine, 1868; Les femmes dans Герорбе iranienne, 1888; Les Eglises autonomes et autocćphales, 1895). 2

АВТОБИОГРАФИЈЕ. БВ. — Аутобиогра-

фије.

АВТОВАЦ, село у Гацком Пољу у Херцеговини. Има 561 становника. Основано је у Новом Веку. Раније се звало Автови До. Под Аустријом, као погранично место Ha црногорској граници, знатно се развило, те сад има и чаршију. М. Ф.

АГАПИЋ (ГАПИЋ, АГАПЕО, ГАПЕО), сликар (око 1540, острво Црес). Радно је 1562—1576 у Риму. Од његових се слика до у 19 век сачувала само једна: Оветог Јеронима у заводу Ов. Јеронима У кану.