Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

: или кефалије, а крајиштима крајишне војводе или кефалије. На челу села и катуна (пастирских села) налазили су се: кнезови, владалци, премићури, предстојници или челници. — За време турске управе СОрбија деспота Бранковића, увећана Beoградом, Шапцем и целим јужним Посављем до босанске границе, сачињавала је засебну управну јединицу турске царевине — Београдски Пашалук — која је, пред Први Устанак (1804) била подељена на нахије (београдску, ваљевску, шабачку, рудничку, крагујевачку, грочанску, смедеревску, пожаревачку, ћуприску, јагодинску, ужичку и пожешку), кнежине и села, којима су на челу стајали: муселими, обркнезови (баш-кнезови или вилајетски кнезови) и кнезови (сеоски кметови). Ова подела остала је и за време Првог Устанка, само што су на место муселима и обркнезова дошле нахиске или кнежинске старешине, које се обично називају војводе и »команданти«. Сеоски кнезови прозвани су кметовима. Скупштинском одлуком од 19/12 1815 одлучено је, да се и даље задржи стара административна подела земље на нахије, и да се у свакој нахији постави по један главни кнез, а у кнежинама кнежински кнезови; у селима су, поред сеоских кнезова, постојали и срески кнезови, који су укинути 1821. Џочетком 1830 стари називи »кнежине« замењени су »капетанијама«, а одлуком Народне Скупштине од 1834 Србија је подељена на велика сердарства (рашко, подунавско, мачванско, тимочко и расинско), којима су на челу стајали велики сердари, а нахије и кнежине прозване су окружјима и срезовима. И по Оретењском Уставу (1835) и по т. зв. »Гурском« Уставу (1838), Србија, се делила на окружја, срезове и општине, и ова је подела остала све до Видовданског Устава, који је установио још једну управну јединицу, област. — Пре увођења у живот уредбе о подели земље на области, Орбија је била, подељена на 33 округа, са 137 срезова и око 2.250 општина. На челу округа стајали су окружни, а на челу срезова срески начелници, и један и други као органи Централне Управе. На челу општина налазили су се општински председници, које је сам народ бирао. Београд је у административном погледу сачињавао засебну управну јединицу, којој је на челу стајао Управник вароши Београда, у рангу окружног начелника (Устројеније управителства вароши Београда, од 11/7 1860).

Црна, Гора била је подељена, пре уједињења, на области (6), капетаније, варошке општине и села. Одлуком Извршног Народног Одбора (крајем 1918) назив »област« замењен. је називом »округ«, а од капетанија формирани су срезови (21). Организација сеоских општина, извршена је први пут за време прошлих ратова, под окупационом · аустро-угарском влашћу, и у главноме је важила, са извесним изме-

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

нама, до проширења српског закона о општинама. на територију пређашње Црне

· Горе (указ од 4/5 1921, (. Бр. 106).

Босна и Херцеговина за време аустроугарске окупације делиле су се на окружја (бањалучко, бихаћеко, мостарско, сарајевско, травничко и тузланско), котаре (54), од којих су они са већим подручјем имали · испоставе односно експозитуре (24), и општине. Али је закон о управи сеоских општина од 8/2 1907 само делимично био уведен у живот. На челу округа стајали су окружни предстојници, на челу котара котарски предстојници, а на челу општина главари, кнезови или муктари. Градске општине имале су посебно уређење.

Хрватска, Олавонија и Војводина делиле су се 'на жупаније, котаре и општине; Словеначка, на окраје (срезове) и општине, а Далмација на котаре и општине. На челу жупанија стајали су велики жупани, на челу котара котарски предстојници, а на челу сеоских општина: у Хрватској, Славонији и Далмацији општински начелници, у Војводини кнез, у Оловеначкој жуџани. (В. Оловенци, Хрвати — Историја.)

По Видовданском Уставу Краљевина OXC дели се, у административном погледу, на области, округе, срезове и општине.

Д. Алимпик,

АДМИНИСТРАТИВНО (УПРАВНО) ПРАВО. Изворе административног права сачињавају | многобројни закони (с уредбама за њихову примену). Они се могу поделити у три групе, и ако разлика у њиховим предметима није увек одсечна;: 1. у законе о уређењу (устројству) државне управе, 2. у законе о делатностима, државне управе и 3. у законе о управном судству. Џрви имају за предмет органе државне управе и уједно њихову надлежност, према томе појам разних грана државне управе, а други разне делатности појединих грана државне. управе, управне – делатности. Државна _ управа (чији је појам одређен с одређењем њених органа и њихових надлежности, према томе Ca излагањем организације ~ њене) и управна делатност су два основна појма административног права, те се према томе наука ове гране права има поделити у два одељка у свом општем и посебном делу. Што се пак тиче закона о управном судству, њих би требало схватити као извор једне самосталне правне гране, чији је предмет административно неправо и судство. У постојећој књижевности међутим у опште недостаје систематско схватање ,А. 1. ;

IL Државна управа (администрација) се дели у централну (средишну) и локалну' (месну) и према томе и њени органи и њихова надлежност у централне и локалне. И једна и друга се могу поделити на општу и посебну.

1. Главни су изгори А. П. о уређењу централне државне управе Устав од 28/6 1921, ~ Устројеније — централне _ државне

+ ~ И 2