Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

управе од 10/8 1862 и разни закони и одредбе о уређењу појединих | министарстава. а) Централна државна управа ради успешнијег отправљања. послова, 4 због обимности истих, дели се на више министарстава, на челу којих стоје министри, који као тлаве струка руководе у име владаоца поверене им послове (8 1 Устројенија, чл. 90 Устава). Министри су дакле државни управни органи, јавни службеници као и остали чиновници (в. и гл. 1, чи. 27 закона о чиновницима), али су они највиши државни управни органи. Њима су као таквима сви остали управни органи потчињени (као што се ови и један према другоме налазе у односу постепене потчињености, т. зв. принцип хијерархиски, односа потчињености у државној управи), и под њиховим се врховним или и непосредним надзором налаве, што сачињава (за разлику од остаJIHX претпостављених) битну функцију њиховог звања и ово звање тако чини највишим органом административног јединства (интеграције). Као највиши државни управни органи министри су непосредни органи владаоца, носиоца, државне управне власти. што је уосталом изрично наглашено у S 4 Устројенија (и ако се не појављују као његови делегати у правом смислу те речи и поред света Tora, што према 8 1 Устројенија руководе пословима у његово име). Министри су између себе равни (8 4 Устројенија). Министарства, на која је подељена централна државна – управа, су следећа: Правде, Унутрашњих Дела, Иностраних Дела, Просвете, Војске и Морнарице, Вера, Изједначења Закона, Саобраћаја, Финансија, 'Трговине и Индустрије, Народног Здравља, Пошта и Телеграфа, Грађевина, Пољопривреде и Вода, Социјалне Политике, Шума и Рудника и Аграрне Реформе. Сваки министар руководи само пословима свота министарства (0. 8B. лична акција министара, насупрот њиховој заједничкој акцији, У Министарском Савету), и то независно од осталих министара (8 5 Устројенија). Поједина министарства су дакле посебне централне државне управе. Овако је од њих подељено према врстама послова, који спадају У његову надлежност, у одељења, с начелником на челу, а ова често у одсеке, с инспектором или шефом на челу, али су нека подељена у дирекције, с генералним директором на челу, и тек ове у одељења, с начелницима, и у одсеке, са шефовима. Директори, начелници, шефови и остало ниже особље као и државни подсекретари (чл. 90 Устава) и помоћници министара (5 8 Устројенија), где их има, сачињавају дакле помоћне органе појединих министара. Једни од њих спремају решавање послова и старају се о раду # тачности у отправљању послова у дирекцијама, односно у одељењима и одсе-

= 18

| цима, а други, нижи, као секретари, пи-

сари и т. д., старају се о формалним канцеларским пословима (8 8 У стројенија). Али се сви текући службени послови обављају с потписом самога министра, т. ј. појављују се правно као његови сопствени акти (8 6 Устројенија). Помоћници, тенерални директори, помоћници. директора и начелници као и државни подсекретари имају само саветујући глас према министру (5 9 Устројенија). Ho министар их може на своју одговорност опуномоћити, да по својим струкама, 0тправљају и потписују текуће ~ послове (8 6 Устројенија), што је ближе одређено у уредби о пренашању права потписивања одлука са министра на помоћника министра, тенералне директоре и начелнике одељења од 12/5 1921.

Министарства су према томе заснована на т. зв. бирократском принципу, пошто за све њихове послове сноси пуну HE искључиву одговорност једно лице, MHHHстар, и оно се правно појављује као једини отправљач тих послова, било да их врши непосредно или посредно, преко својих потчињених органа. Ови пак органи од своје стране такође отправљају на своју специјалну – одговорност – поверене им послове, као што је случај с опуномоћеним начелницима министарстава и с органима локалне државне управе. Целокупна је административна админиетрација заснована дакле на бирократском принципу.

Али има извесних изузетака од бирократског уређења државне управе. Има. наиме извесних управних послова, Који

се решавају колегијално. То су управни послови, који спадају у надлежност Из весних управних тела, као што је случај с управним пословима повереним Министарском Савету, Државном Савету, Главној Контроли и обласним и среским скупштинама, као MH обласним одборима за важније послове и среским одборима. Затим ~ саветодавни ~ управни _ послови (т. зв. саветодавна, насупрот активној администрацији) се по правилу врше колегијално од стране нарочитих тела, саветодавних тела при појединим министа/рствима, и ако она сва немају чисто консултативни карактер, већ су надлежна и за послове активне администрације, 8 нека и за дисциплинско кажњавање. Taква саветодавна тела су на пр. Стални Законодавни СОавет и ужи одбор истога, при Министарству Правде (чл. 10 и 16 уредбе о уређењу Министарства Правде), Главни Санитетски Савет, Епидемиска Комисија и Болничка Комисија, при Министарству — Народног Здравља | (чл. 6 уредбе о устројству овог министарства), Главни Просветни Савет (чл. 1 закона о уређењу Главног Просветног Савета. Но ни OBR се тела, уређена Ha колегијалном принципу (као у осталом Ни министагрства и остала државна надлештва), не