Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

бевимени, о најму или о пуномоћству, закључен ступањем, односно примањем у јавну службу, или једнострани акт суверене државне власти или чак реквизиција особене врсте или најзад, што изгледа најтачније, јавно-правни уговор о најму и уједно о пуномоћству за правно представљање, сличан одговарајућим приватно-правним уговорима, али не истоветан). Главна је дужност јавних службеника (односно право државе) уредно OTправљање поверене им службе, а главно је њихово право (односно дужност државе) примање награде (односно давање исте од стране државе) за рад.

19. Принцип подједнаке – доступности свих звања у свима струкама државне службе за све наше држављане постављен је у чл. 2. Страни држављани могу бити примљени само као контрактуални службеници (чл. 2). Услови за пријем у државну службу постављени су у чл. 4.

2. Државни службеници се деле на чиновнике, званичнике и служитеље (чл. 5 закона о чиновницима). Деоба у ове три врсте се заснива на разлици у школској спреми, која се захтева за поједине од њих (чл. 6—10 и 13). Чиновничка служба, дели се на три категорије, а свака се од њих дели на групе (прва на девет, друга на пет, трећа на четири), које се опет деле у приправне, помоћне и главне (чл. 9). Служба званичника се дели на три, а, служитељска на две групе (чл. 10). Државна служба је за прве три године (изузетно по чл. 19 четири) привремена, у колико у овом (чл. 17) или ком другом закону није друкчије одређено (чл. 14). Утврђивање на сталност (чиме се несумњиво добија право на звање) врши се за чиновнике главних група свих категорија. краљевим указом, на предлог надлежног министра, за остале чиновнике и службенике решењем надлежног министра (чл. 26, 52), а одлуку о пријему у државну службу ма које категорије и групе доносе надлежни министри, који ово право могу пренети на подручне органе (чл. 15).

39, Принадлежности сталних државних службеника одређене су у чл. 28. То су плата, која се дели на основну (одређена у чл. 29 за чиновнике, у чл. 30 за званичнике и служитеље) и положајну (одређена у чл. 33 за чиновнике, у чл. 34 за званичнике и служитеље), затим станарина, која се дели на редовну (одређена у чл. 35 за чиновнике, у чл. 36. за званичнике и служитеље) и увећану (одређена, у чл. 37), и најзад додатак на децу (одређен у чл. 41—43). Принадлежности привремених државних службеника одређене су чл. 44. Право на плату и све друге принадлежности државни службеници имају и за време годишњег. одмора (чл. 109) и одсуства по приватном послу (чл. 110), као и за време болести за 12 месеца и за време, док су на расположењу, које не може трајати дуже од го-

дину дана (чл. 126). Сви државни службеници и њихове породице имају право на пенсију (чл. 136). Забрана, судска, административна, (за државна потраживања) и по пристанку допуштена је (у обиму одређеном у чл. 120).

49. У чл. 94 и 97 одређени су послови и службе, који државним службеницима нису допуштени (т. гв. кумулација), чиме је замењен чл. 83 закона о државном рачуноводству. У чл. 96 одређена су удружења, чији чланови они не могу бити. У чл. 91 одређен је појам службене тајне. У чл. 90 одређен је обим њихове дужности извршења наредаба претпостављених (усвојен ремонстрациони принцип место

"принципа апсолутне послушности, т. ).

дато је службенику право, да учини своје примедбе, ако налази да је наредба незаконита). 59 За штете, које учине грађанима, државни (и самоуправни) службеници, неправилним вршењем службе, одговара пред редовним судом држава (односно самоуправно тело), а дотичан орган је одтоворан њој (чл. 18 Устава). Повреде службених дужности се деле у дисциплинске иступе и преступе, према њиховој тежини (чл. 159). За прве изриче казну непосредни старешина или старешина сваког вишег надлештва (чл. 161), за друге изричу казну дисциплински судови, а то су у првом степену управни судови, у другом Државни Савет, у неким случајевима Државни СОавет и у првом и друтом степену (чл. 166 и 167). Ако повреда службене дужности, сачињава неко кривично дело, кривична казна не искључује дисциплинску (чл. 159). Омрт је основ ништења права на дисциплинску казну (чл. 201). За случај дисциплинске осуде од дисциплинског суда допуштено је тражење поновљења дисциплинског поступка (чл. 286).

67 Служба престаје: 1. по пресуди редовног или дисциплинског суда (чл. 1392), 2. по сили закона (чл. 133, где су таксативно | набројани – случајеви – престанка службе по сили закона), 3. по вољи службеника (чл. 134), и 4. смрћу (чл. 131). Олучај из чл. 96 спада у дисциплинске иступе, односно преступе. То важи и за случај чл. 4 ал. 2, сем ако је дотично лице испољавало таква начела још пре ступања у државну службу, а то није било познато за пријем надлежном државном органу.

6. Према закону о општинама од 5/6 1903 општине у Србији су самоуправна тела. Органи општинске самоуправе су: општински збор, општински одбор и општински суд. То су једине власти у општини. Држава нема дакле своје локалне, општинске управне органе. Отуда је општински суд у исто време и орган државне управне власти, па је шта више и орган државне судске власти, јер је надлежан за иступ као и за грађанске ствари, у

__ od =