Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

круг ове или оне поједине гране државне управе. Оне су дакле органи не опште државне управе, већ ове и оне гране државне управе, т. ј. овог или оног министарства. Такве локалне управне. органе имају министарство Финансија, Шума и Рудника, Правде, Просвете, Војске и Морнарице, (Саобраћаја, Трговине и Индустрије, Пошта и Телеграфа, Грађевина, Пољопривреде и Вода, Социјалне Политике, Народног Здравља и Аграрне Реформе.

Према чл. 3, 8 и 19 закона о општој управи обласном великом жупану и среском поглавару имају се доделити, према потреби, посебни стручни референти: »санитетски, технички, просветни, ветеринарски, економски, шумарски и др.« (чл. 19). Према томе, органи посебних локалних управа појединих министарстава, који би овако били додавани великим жупанима и среским поглаварима као њихови стручни референти, т. ј. саветници, појављују се у неколико и као њихови органи, и према томе у неколико и као њихови потчињени. Али се у чл. 3 додаје, да су они у давању стручних мишљења и у чисто техничком пословању (у колико их наравно врше по њиховом захтеву) самостални. 4. Док су горе (в. 2) поменуте обласне и среске самоуправе везане за један одређени део државне територије, на коме врше своју управну власт, те се на тај начин појављују као територијална самоуправна ·(аутархиска) тела, постоје и јавноправна — самоуправна = тела, = чија управна власт није везана за један део државне области. То су т. зв. институционална, самоуправна, (аутархиска) тела. Она, се одликују тиме, што им је циљ остварење општих интереса, интереса према томе, који су уједно и државни интереси; што сама собом управљају; и што им је позајмљена државна власт тосподарења, заповедања., (прегршт), те се појављују, и ако су самоуправна тела, као јавно-правна. лица (а тим самим и као правна лица по приватном праву), и као једна особена врста државних органа (као и обласне и среске самоуправе), као аутономне ·државне установе, и стоје под (правним и економским) надзором државе. Ова, самоуправна тела се појављују било као јавно-правни заводи било као јавно-шравне корпорације. За пример завода се може навести Университет у Београду (чл. 1 закона о Университету) и Државна Хипотекарна, Банка. За пример јавно-шравних корпорација (које се деле у дралговољне и обвезне) могу се навести Водне Задруге (закон о оснивању водних задруга од 30/12 1921) и СОредишни Уред за осигурање радника (6 194 закона 0 осигурању радника од 14/5 1929).

5. Јавна власт оправља послове преко одређених физичких лица. Ова се лица, према, томе као лица, којима, је поверена, извесна. јавна служба, т. ј. један одређен

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

круг јавних послоза (функција), једно звање, појављују као јавни, државни или самоуправни службеници. Али се као јавни службеници у ужем, правом смислу појављују само они службеници, који поверену им службу отправљају за награду на терет државног, односно самоуправног буџета, и то тако, да им је вршење јавне службе редовно занимање и извор прибављања средстава за живот (т. ј. за финансиску, економску екзистенцију), друтим речима у виду заната, професионално. Отуда на пр. поротници, судије трговачког реда и војници сталног кадра нису јавни службеници у правом смислу.

а) Ови су државни службеници органи државе и као такви својим актима оства-· рују државну вољу, јер наименовањем добијају један део државне власти, скопчан трајно за ово или оно звање. Али су они и органи владаоца (као и министри, који су према горе реченом његови непосредни органи), но у том смислу, што им он као носилац државне власти, као њен представник ~ додељује државну ~ власт (својим личним наименовањем или преко министара или овима потчињених органа), попуњава дакле једно празно место у државном организму и тако је помоћу њих врши.

6) И ако се'државна управа врши преко великог броја органа, она се ипак појављује као јединствена, као једно тело (т. зв. принцип јединства државне управе). Њено је јединство формално установљено тиме, што су сви многобројни службеници органи једног и истог лица, државе. Стварно је пак установљено већ поменутим њеним · хијерархиским ~ уређењем, т. ј. уређењем заснованим Ha принципу постепене потчињености (субординације), спроведеном OJ најнижег службеничког звања до највишег, министарског, као и правом надзора претпостављених према потчињеним (које ипак немају увек у пуном обиму, сви. претпостављени · извесног службеника, Ha пр. према великим жупанима не и остали министри, поред министра, Унутрашњих Послова). |

в) Правни положај (статус) самоуправних службеника одређен је у закону 0 обласној и среској самоуправи, који се у том погледу допуњује другим законима. Правни положај државних службеника одређен је у закону о чиновницима и осталим државним службеницима, грађанског реда од 31/7 1928 (који се допуњује другим законима), а положај војних државних службеника у закону о устројству војске и морнарице од 9/8 1998, који се допуњује претходним законом као и другим. Ту су одређени, поред осталога, права и дужности, које имају један. према, другом јавно-правно лице држава и њени службеници, ма шта се иначе у теорији придавало за правни основ тим правима и дужностима (приватно-правни уговор,

— 25 —