Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

циљу испуњења заповести принудна. средства. У извесним случајевима даје јој се право, или јој се ставља у дужност, непосредна физичка принуда против лица или ствари (на пр. принудно исељење закупца, који је изгубио право на закуп, из 8 356 в српског к. 3. или принудно затварање кафане, отворене без одобрења из правилника од 1923), некад принудна наплата из имовине (на пр. порезе), некад изрицање казне притвора или новчане (које нису кривичне казне, пошто нема кривичног дела, те се може више пута казнити за исто дело; на пр. сведок, који неће да сведочи), некад самоизвршење или извршење посредством трећег лица радње на рачун непослушника (на пр. отклањање опасности на рачун кривца из 8 329 посл. ал. к. 3.).

2. Државне управне делатности (које се као административни акти, с формалног тледишта, могу поделити у две главне групе, торе изнете) могу се, с гледишта своје садржине, т. ]. циља, поделити у више појамних грула, које, у целости или раздељене, спадају у надлежност разних министарстава и њихових органа. Најоснованије је поделити државне управне делатности у ове групе:

а) Правна делатност. Ова се делатност државне управе састоји у опште у старању о заштити правног поретка. Ово је

дакле једна делатност, која је већ сама

по себи правног карактера. Вршење исте је неизбежно скопчано с упадима у сферу грађанских личних права, што је све одређено у разним законима. Акти ове врсте су ауторитативне природе, али се наравно о морају састојати у примени закона, јер је (у т. зв. правној држави) целокупна управа за закон везана, »законска«. Ова се делатност може поделити у три гране:

19 Старање о јавној безбедности (личној, имовној, државној и јавног мира). Ово је т. зв. полиција безбедности. Њен је циљ дакле спречавање кривичних дела. Ова правна, делатност спада у надлежност министра Унутрашњих Дела и органа локалне управе, који се по томе називају полицијским властима. До уједначења, ваконодаветва одређена је у разноликим покрајинским законима, а од општих закона, поглавито у закону о жандармерији и жандармериском пенеионом фонду од 18/2 1929, у закону о заштити јавне безбедности и поретка у држави од 2/8. 1991 и у закону о јавној безбедности (за Орбију, Босну и Херцеговину и' Црну Гору) од 31/1 1905.

29 Надзор над одређеним радњама. грађана. То су радње, које се не могу забранити, пошто су по себи безопасне и потребне, али које су такве природе, да могу служити као средство за нападе на, правни поредак или да ови из њих могу проистећи. То је случај на пр. с ношењем оружја, са јавним зборовима, удру-

жењима и штампом. Према репресивном систему овде би требало напустити сваку интервенцију државне власти, пре но што се какво кривично дело не изврши или у опште пре но што од тих радњи заиста не произиђе каква опасност за правни поредак. СОтрого изведен превентивни систем би пак захтевао забрану свих ових радњи. Несумњиво је, да је и овде једино целисходан превентивни систем, али умерен, т. ј. тако изведен, да се поменуте радње допусте, али уз претходно одобрење власти, или бар под надзором власти. Тај је систем примењен у законодавству на пр. у закону о јавним зборовима и удружењима ON. 31/3 1891, у закону о штампи од 19/1 1904, у закону о држању и ношењу оружја од 18/2 1922. Надлежне су исте власти као у претходном случају. (О обзиром на разноликост појединих случајева дата им је знатна дискреционарна власт у одлучивању.

зе Помагање судским истражним властима у утврђивању трагова кривичних дела и проналажењу криваца. Ово је т. зв. судска полиција, којој се прве две противстављају, под заједничким називом административне полиције. Надлежни су ортани локалне државне управе као # општинска управа. Ту се они појављују као помоћни судски органи. У Србији су они, као што је речено, судска власт за иступе.

6) Одбрана земље од спољашњих непријатеља и стварање војне силе, за то потребне. Ова делатност спада у надлежност министра Војске и Морнарице, а одређена. је у разним војним законима, међу којима је основан: Закон о устројству војске и морнарице од 9/8 1923.

в) Друштвена (социјална) делатност (т. зв. социјално А. П.). Она се састоји у мешању од стране државе у разноврсне социјалне односе, уређујући их у општем интересу. О победом солидаристичке или социјалне демократије, ова се интервенција знатно проширила. Она се налаже у врло великом обиму у Уставу од 28/6 1921. Управни акти ове врсте по себи нису правног карактера. Они добијају свој карактер по томе, што су законима уређени, a јавно-правни карактер uo томе, што их врше разни државни органи, између којих се на тај начин васпоетављају јавно-правни односи, као и по томе, што вршећи их држава мора да се служи средствима, којима се ограничава лична слобода.

Друштвена делатност државе може се поделити у групе, према особености друштвених потреба, које она хоће да задовољи мешањем у разноврсне социјалне односе. Те се потребе деле често у физичке, економске. и. духовне, те се тако и социјална делатност државе дели у три тлавне групе. За ове су делатности надлежни разни министри. Две од њих, старање о јавној здравствености и о јавној

— 96 -—