Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

моралности, означавају се као полиција јавне здравствености, односно јавне Haравствености. За њих је надлежно Министарсетво Народног Здравља, а делимично и Министарство Унутрашњих | Послова, с органима локалне управе. За остале су надлежна Министарства Просвете, Социјалне Политике, и т. д. са својим локалним органима. Ове су те делатности одређене у многобројним законима и уредбама покрајинским, од којих је извесан део изједначен (на пр. закон о заштити радника од 928/2 1922, закон о осигурању радника од 30/5 1922, закон о помореком риболову од 30/8 1922, закон о обнављању

и унапређењу виноградарства од 30/12.

1921, закон о сузбијању скупоће животних намирница од 30/12 1921).

т) Управа спољним пословима, која спада у надлежност министра ОСпољних Послова. Одређена је у општим потезима у закону о устројству Министарства Опољних Послова и у међународним yTOBOрима, као и делимично у разним законима. д) Финансиска делатност. је на прибављање финансиских средстава потребних за испуњавање разних државних задатака. Опала у надлежност министра Финансија. Одређена, је у разним финансиским законима, који су сви, сем закона о непосредној порези, изједначени (на пр. закон о порезу на пословни обрт од 18/2 1922, царински закон од 23/1 1899, 'закон о таксама од 30/8 1911, закон о монополу дувана од 14/8 1890, Закон о државном рачуноводству од 6/3 1910).

Ђ) Управа државним и јавним добрима, (доменама). Државна су она добра, на којима држава има право располагања као и приватна лица на својим непокретним добрима (на пр. шуме, пољопривредна имања). Јавна су пак она добра, која служе за употребу свију, а на којима држава нема права располагања, већ само право управе (на пр. пловне воде и путеви). Управа јавним добрима спада У надлежност одређених министарстава и њихових или општих локалних органа, којима су она законима поверена ради управљања, (в. на пр. закон о водама од 26/12 1878 и взажон о регулисању и употреби вода од 18/19 1905, закон о јавним сувоземним путевима, од 14/6 1910, који важе за Орбију, и закон о, капетанијама, пристаништа од 30/3 1922). Управа пак државним добрима спада такође у надлежност разних министарстава, а то су она, којима су она поверена на управу и располатање у име државе (в. на пр. закон о шумама од 30/3 1891). Но некима од њих држава сама, непосредно управља преко Генералне Дирекције Државних Добара, која се стара уосталом о правилном управљању и осталих државних добара, (чл. 34 уредбе о организацији Министарства Финансија од 25/2 аде у

— 97

Управљена,

АДМИНИСТРАТИВНО ПРАВО

Ш. 1. Административно. неправо је свака, повреда Устава и закона од органа управне власти, другим. речима сваки противправни административни акт. Могуће је наравно, да такав акт сачињава и какво кривично дело. У колико се пак он појављује као административно = неправо, могу се, с обзиром на његову разноврену торе изнесену природу, разликовати неколико врсти административног неправа. Та је разлика од значаја са гледишта, надлежности за поништај ~ незаконитог акта.

а) Административно неправо се може пре света састојати у издавању какве уредбе, противне закону, на основу чијег се овлашћења издаје. Оваке уредбе може · само Народна Окупштина ставити као такве ван снаге начелно, у целини или делимице (чл. 94 Устава). Оудови пак (грађански и управни) могу ценити њихову законитост само у конкретним случајевима, т. ј. само кад се поведе спор против каквог конкретног о административног акта, учињеног на основу незаконите уредбе (што је изрично прописано за уредбе обласних скупштина у чл. 67 закона о обласним и среским самоуправама, в. 1.2 6 19. То је нужна консеквенца независности управне власти од судске, пошто би се иначе допустило мешање судске власти у управне послове. Али то у исто време указује на формалну разлику, која постоји између закона, с једне и уредаба, с друге стране. Док закони имају за грађане безусловно обавезну снагу, уредбе је имају, као што се види, само под условом, да нису противне закону, на основу кога су издате (и ако иначе по садржини, материјално не постоји разлика између једних и других). Што је речено за уредбе, важи и за наредбе управне власти нормативног карактера.

6) Административно се неправо може затим састојати у једном противправном административном акту, који није уредба или наредба, који нема дакле нормативан карактер. То може према Pope реченоме бити један индивидуалан ауторитативан акт, на пр. каква индивидуална наредба, или решење, или један неауторитативан акт, т. ]. један управни посао, који нема заповедни карактер. Овде се имају разликовати два случаја у погледу поступка, за поништај незаконитог акта. Ако се на име дотичним актом не повређује право ког приватног лица, за поништај истога, надлежна, је надзорна управна власт. За накнаду пак евентуалне штете, нанете тим актом држави, важе! одредбе грађанског судског поступка, у колико није у питању рачунска штета, где је надлежна Главна, Контрола. Ако се међутим дотичним управним актом повређује право ког приватног лица, важи поступак, одређен у закону O Државном (Савету и управним судовима од 17/5 1922, с уредбом о пословном реду