Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

хор, циклус Коледа, пучки обред за мушки хор и инструменте, баладу Дјевојка и мјесец за алт и Два сонета за бас, све уз пратњу малог оркестра. Г. су композиције прожете искреним националистичким 0067 · ћајем а неке имају позитивну уметничку вредност. : И

ГОЦЕ (Согге), В. Гучетић.

ГОЧ. -1. Планина у СОрбији, 75 км југозападно од Врњачке Бање. Висока je 1.147 M.

о Џланина на граници Србије m Crape Србије, 8 KM северо-северозападно _ од Врање. Висока. је 1.238 M. ||. PB.

ГОШИЋ ДРАГОЉУБ, глумац (4/9 1882, Гроцка). Овршио је три разреда гимна“ зије. На позорницу је ступио августа 1902. Био је члан неколиких путничких позоришних дружина, затим члан (Српског Народног Позоришта у Новом Саду и Народног Казалишта у Осеку. За члана Народног Позоришта 'у Београду ангажован је 15/9 1911. 1917 активно је суделовао при оснивању војничких _ п1080ришта у Зејтинлику, Солуну и Водени, где је био и редитељ. — Шри оснивању Удружења Глумаца Краљевине ОХС био је члан покретач, а доцније један од најактивнијих чланова управе. — Главне су му улоге: Сељлим-бег (Зулумћар), dJaro (Отело), Лекар (Страдалници), Алба (Erмонт), Албертини (Луцифер), Д-р Риџи (Лекар у недоумици), Иванов (Иванов), Хелмер (Нора), Крол (Росмерсхолм), Готлиб (Израел) и др. р. 0.

ГОШИЋ НИКОЛА, глумац (20/11 1885, Гроцка). Овршио је три разреда гимназије, а почео је глумити 1904, у трупи Фотија Иличића. Затим је био члан Оршског Народног Позоришта у Новом Саду, одакле је 1914 отишао у Окопско Народно Позориште, тде је остао, са изузетком ратних година, до 1920, када. је дошао за члана Народног Позоришта у Београду, где је и сада тредован члан. Главне су му улоге: Хигинс (Џигмалиол), Скапен (Скапенове подвале), Кетлер (Лекар у недоумици), Зајчиков (Не убиј), Алберт (Кафаница), Ернест (Љубав бди) и др. РО.

ГРАБЕЖ ТРИФНО, члан завере за атентат против Фрање Фердинанда (1896, Пале, код Сарајева — 1916, Терезијенштат). Отац Г., Ђорђе, био је свештеник на Палама. Учио је гимназију у (Сарајеву до 1912, а онда је прешао у Тузлу. Тамо је искључен HB школе, због нашадаја Ha једног наставника. У мају 1913 дошао је у Београд. У Босни је ушао у тедове револуционарне – националне омладине. Као такав пристао је и у заверу против аустро-угарског шпрестолонаследника Фрање Фердинанда. Са Шринципом и Чабриновићем дошао је 28/5 1914 из Београда преко Шапца у Ђосну, кријући се и же-

ГРАБОВАЦ

лећи да остане незапажен. На Видовдан 1914 Г. је стајао код Латинске Ћуприје у (Сарајеву са једном бомбом и треволвером, али није имао прилике да их ушпотреби. После атентата отишао је кући на Пале, али је брзо био проказан и валворен. Осуђен је на 20 година робије. У затвору је и умро. ; – B. B.

ГРАБОВАН ЈОВАН (зван и Ј. Четир Грабован или Ј. Четиревић | Грабован), сликар, иконописац (OKO 1790, Грабово, у охридској епархији, Јужна Србија). Jloсада се зна да је сликао иконостас у Ораховици 1767, у Олатини (Славонија) 1785 и да је, у друштву с Григоријем Поповићем (овај му је био, по свој прилици, помоћник), 1776 израдио, >30/8 трудом WT рукодјелијем« иконостас у Стоном Београду, у Мађарској (ниже Пеште, на десној обали Дунава). У своје доба имао је углед доброг грађанина и доброг, траженог мајстора. И данас се Г. сматра за једног од наших најбољих уметника у 13. веку. Употребљавао је светао колорит, а драперију је радио веома декоративно. ·

Литература: (Орпски (Оион, 1900,

269: Шематизам карловачке митрополије 1977. В. И. ГРАБОВАЦ. 1. Манастир (Ов. Архан-

ђела Михаила). у будимској епархији. Подигли су га монаси из манастира Драговића 1585. За време Ракоцијеве буне био је порушен. Сазидан је изнова 1736. 9. Манастир СОв. Николе (пренос моштију) близу Саве (ваљевски) према Купинову. По традицији подигнут је за владе Милутинове. Помиње се у 17 веку (1626). Није био попаљен 1788—1789. Сада не постоји. В. Џ-Ћ.

ГРАБОВАЦ ФИЛИП (1695, Врлика, у Далмацији — 1750, Млеци). Закалуђерио: се у заострошком манастиру (1768). После: годину дана послали су га у Италију, да учи богословију. Као свештеник био је капелан по разним традовима код далматинских војника у млетачкој војсци (у Млецима, Шалманови, Брешији 3 Верони). Г. је издао Цвит разговора народа и језика илиричкога алити грвацкога. (Млеци, 1747). Песник је за издање ове књиге добио дозволу од црквене и политичке власти, али је ипак млетачка република, књигу, тек што је изишла, запленила, јамачно ради песама Олава Далмације и Од нарави и ћуди рвацке, које су значиле необичан национални отпор у политички мртвој Далмадији. Г. је из Вероне доведен у оковима у Млетке, и ту је бачен у тамниду, где је измучен и умро. Цвит разговора је зборник забаве и поуке, побожно-поучног и историског садржаја, у прози и у стиховима, намењен народу. То је у Далмацији прва фрањевачка књига световнога песничког садржаја. У његовим стиховима нема поезије, па и народни десетерац, којим се служио за цр-

= 508