Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРАБРИЈАН

тање јуначких догађаја, украшаван је сликовима II тврд је. Г. није песник него хроничар. Поводећи се за народном песмом он опева историске догађаје из борбе с Турцима, црта их још више у прози, истичући свуда далматинске јунаке. [. стопама пошао је од њега нешто млаћи фрањевац Андрија Качић-Миошић.

Литература: Ш. Урлић, Ф. Грабовац (Наставни Вјесник, 19, 1911).

Б. Водник.

· ГРАБРИЈАН ЈУРИЈ, словеначки писац

и политичар (22/3 1800, Адлешичи — 929/6 1882, Вишава). Г. је био до 1819 гимна-

зиста у Новом Месту, до 1825 философ и ·

теолог у ЈБубљани, до 1831 капелан у различитим местима љубљанске бискупије, до 1838 у Штурјама, администратор у Випави, а од 1840 жупник и декан у истом месту. — Почео је већ у лицеју писати песме, у богословији је основао са друговима некакво словеначко друштво за словеначке говорне вежбе и тајHO издавање писаног словеначког часошиса. 1823 написао је за Олавинију, коју је намеравао да издаје Циглер са друговима, Крањску (Словенију, једну од штр„вих шознатих изрично народно-агресивних словеначких песама у Крањској. Сарађивао је у Блајвајсовим Берилима, Волф-Цигалетовом ТРечнику, слао по некад песме Новицама, а 88 випавску шозорницу преводио је позоришне комаде. Основао је у Випави читаоницу (1864), сазвао је табор (1870), а као земаљски посланик крањеки радио је марљиво (1867 до 1874).

Литература: И. Лавренчич, Дом ин Овет, 1893, 433, 481; Др. Лончар, Политично живљење, 141 (ту и остала литература). Ф. К.

ГРАБРОВНИЦА, село у Хрватској, жупанија Беловар-Крижевци, котар ЂурђеBam, општина ШЦитомача, од. ШПитомаче 3 км ок југозападу. Има 736 становника, пучку школу. Родно је место хрватског песника Петра Прерадовића.

J. M-n. ГРАВЈЕ ГАСТОН (Сазбеоп СОгаујег), лектор француског језика Ha београдском Университету (21/8 1886 — 30/5 1915).

Средњу школу и Университет учио је у Неф Шато-у, Нанси-у и Лил-у. По завршетку студија, 1909, дошао је за лектора. Ху Београд. Путовао је по СОрбији, Босни и Херцеговини, Оанџаку, Старој Србији и Атрбанији у циљу проучавања народа и језика. Основао је 1911 литератно француско друштво. Као француски резервни официр, Г. је за време Светског Рата погинуо 1915. — Г. се највише бавио BHTDOпогеографским и политичким питањима, наших крајева. Написао је: 1' епивгаНоп des Musulmans de Возше-Негаевомпе (КЋеvue de Paris, 1/1 1911), La Vieille-Serbie et les Albanais ({ibid. 1/11 1911), La question agraire en Bosnie-Herzćgovine {Que-

stions Diplomatiques et Coloniales, 32, 1911), L' ćmancipation ćconomique de la Serbie (Bull. de la Soc, de Gćogr, Comm. de Paris, 33, 1911), Le developpement čconomique de la Serbie (Ann, de Gćogr,, 21, 1912), Le Sandžak de Novi Pazar {ibid. 22, 1913), Bese између рељефа и насеља у Шумадији (Гласеник Српског Геопрафског Друштва, 1913). L' Albanie et ses limites (Revue de Paris, 1 и 15/1 1913), La Nouvelle Serbie {ibid. 15/11 1913), Густина становништва у Србији (Гласник Српског Географског Друштва, 1914). За свој докторат, Г. је спремао две тезе: О територијалној формацији Србије, и О природним областима Србије, али није доживео да их сам изда. Први је рад штампан под насловом Les fronftičres historiques de la 5егће (1919), а фрагмент друтог рада као Га Сћоштас а у Ап, бе Gćogr., 30, 1921. ШП. Вујевић.

ГРАВОЗА (Сгахмоза). В. Груж.

ГРАД као средиште војничког, дарског, правног и културног живота играо је и у правној повести Срба, Хрвата и (Словенаца важну улогу. Г. су од вајкада имали значење утврђеног | места (сазгшт, агх), које је имало служити одбрани краја, у коме се налазило, а у које би се склонио околни народ. Тек доцније добио је Г., поред тога, још и значење средишта економског, правног и културног, па су се Г., према својим посебним приликама, развијали у тим правцима мање или више. На тој нашој правној територији има више различитих THпова Г., који су се развили на основи нарочитих историских услова, и под утицајем разних културних средина. Посебну организацију и положај заузимали су нарочито они Г., који су се одржали на TOJ територији још из времена пре доласка Словена, те су према томе били несловенског порекла. До највеће су важности и аутономије дошли Г. у Јадранском Приморју и на острвима, који су се сачували још из, римског доба, а делимице такође из доба илирске, односно грчке, колонизације. По доласку Оловена, у те се је Г. повукло преостало романско становништво, које је сачувало и даље углавном градско уређење, какво је било под крај римске перијоде. Не имајући над собом никакве ефективне врховне државне власти, далеко од: Византије, чија је колонија била Далмација, ти су Г. били приликама принуђени, да се сами управљају, тако да су били углавном независни. Доцније, кад су ти Г. признали врховну власт хрватског краља (Петра Крешимира), па затим и краља Коломана, задржали су своју широку аутономију. Напосе је Коломан привилегијама тим градовима ~ ујемчио аутономију, и то свима градовима IO истом типу (т. зв. трогирски тип, јер је прву таку привилегију дао Трогиру 1108). На том, сада правном, основу развијали су Г., нако уз незнатне сметње, и даље своју

— (508

тоспо0-.

ранио орања