Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

аутономију, која је добијала јак ослонац, кад су Г., од '13 века даље, почели кодификовати своје градске статуте.

Мању су аутономију уживали градови архиепископије барске, чије се становништво састојало из елемената романских, · словенских, арбанашких и грчких. Орга. низација је овде такође друкчија неголи у Г. далматинским. Статути тих Г. нису

се сачували, а није ни вероватно, да је ту “ дошло до какве опсежније кодификације. У ову групу спадају Г. Улцињ, Скадар, Дриваст и Бар. — Још мање су имали аутономије Г. на југу Србије, у унутрашњости, већином грчког порекла. Ти су Г. имали властиту судбеност, и били су ослобођени од пореза.

Посебну групу чине Г., који се налазе на северу, који нису ни романског ни грчког, већ словенског порекла. Ти су Г. били средишта жупа, те нису уживали аутономних повластица. — Опет на други начин развили су се Г. у данашњој Хрватској и Славонији. Ти су Г. били засновани као средишта словенских жупа, али су се доцније развијали под утицајем посебних прилика, а и немачки се уплив осећао. Ти су Г. били у почетку, као средишта жупа, под краљевом влашћу, те нису имали аутономије. После је, нарочито у 13 веку, ојачао, у Г. страни елеменат трговачки и занатлиски, који је тим Г. дао обележје трговачких и прометних места. Аутономија тих Г. почела се развијати особито после татарских провала, које су показале, да одбрана против непријатеља, каква је била, није успешна. (Стога, су краљеви препуштали сада одбрану самим трађанима, допуштајући им и извесне повластице, на основи којих се почела онда изграђивати аутономија, али која није била тако широка, као аутономија далматинских Г. У вези с тиме нису ти Г. имали никад толико опсежне статуте као далматински 1. Развој словеначких Г. стоји, као и код немачких Г. у уској вези са трговином, прометом и нарочито сајмовима. М. Костреичић.

ГРАДАЦ. 1. Манастир на Морави (У спење Богородице), сада Чачак. Сазидао га је брат Немањин, Отрацимир (»са две куле«). Долазио је у прво време у ред »краљевских манастира«, но за време Милутиново његов игуман је по рангу заузимао шесто место међу игуманима. За време деспота 'Ђурђа спомињу се митрополити градачки. 1735 црква је била већ претворена у џамију, а за време аустриске окупадције била је за неко време враћена хришћанима; осветио је ваљевски епископ Доситеј пре 1738. 1826 била је још џамија.

2. Манастир код Рашке (Благовештење). Сазидала та је жраљица Јелена, жена Уроша, 1, која је ту и сахрањена. Шо шропасти српске државе залшустео је. 1589 нашао је цркву откривену игуман Ђурђе-

– ГРАДАШЧЕВИЋ

вих Отупова Отефан, и покрио је оловом. Тада се за манастир постарао и митрополит рашки Висарион (1586—1608). После ове оправке брзо је заштустео. Сада је у рушевинама. Црква је била велика ши сачувала је првобитни живопис, који je јако избледео. Значајна је због извесних готских елемената (потпорни ступци, готски свод). В. П-Ћ.

ГРАДАЧАЦ, варош у северној. Босни. Има 3.470 становника. Родно је место Хусејин-кашетана Градашчевића. Знатно је трговачко место и раскршће путева. Среско је место. Има трговачку школу. И сада постоји Градашчевићева 2

У Г. има алкални кисељак 995" (О. Има и блата. Купање у басену и кадама примитивно је. Лечи ревматизам, женске 60лести, невралгије. (Овојина је варошке болнице. : „JL E

ГРАДАЧНА ЕПАРХИЈА. БВ. Моравичка епархија.

ГРАДАШЧЕВИЋ ХУСЕИН-БЕГ, ~ вођа босанске опозиције против рефорама султана Махмуда П (1802, Градачац — 1833, Цариград). Не желећи нову војску (низам), нове порезе и више чиновнике Османлије, опозиција. је тражила аутономан TIOложај Босне у турској царевини. Шротив покрета босанских бегова биле су херцеговачке аге (Ризванбеговић, Ченпић). Босаноки беговат ушао је 'у савез са Мустафа, Шкодра-пашом, вођом албанских аутономиста. 96/3 1831 потукли су бегови војску босанског везира Али Намик- паше близу Травника, а у великој битци на Косову, око 18/7, самог великог везира. После те победе Хусеин, »Змај од Босне«, како се сам звао, избором својих другова, постао је босански везир. Против њега се организовала, готово сва Херцеговина, коју | је водио столачки капетан Али-ага, Ризванбеговић. У самој Босни велик део суревњивих бегова и капетана почео је да напушта новог везира, који је био надмен и прек, и чији су захтеви према Порти ишли даље, него што је била прва жеља беговске опозиције. Почетком 1832 дошло је до отсудних борби између чета 60санског везира и нове султанове војске. Босанце су потиснуле с Косова чете новог везира Кара Махмуд-паше, и потукле их у дводневној битци код Бањске, 6—7/4, и даље код Пријепоља 98—830/5. У последњој великој борби око Сарајева, 17 до 18/5 сам Г. би потпуно потучен и нагнан у беготво. Он је онда, кријући се, прешао у Аустрију, 4/6, где је држан под јаком присмотром и конфиниран у Осеку и Коморану. Огорчен непажњом, Г. је с пријатељима молио милост у султана и добио је аустриским посредовањем, али под условом да не може живети у Босни, џего тамо где му Порта одреди. 1/10 1832 прешао је Г. у Београд, остао је ту око