Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ТРАДАШЧИЦА

два меседа, а онда је кренуо у Цариград. Султан му је био понудио већи чин у низаму са жељом, да његовим примером делује на друге, али је Г. то одбио. Болестан и морално скршен умро је у Цариграду негде почетком 1833.

Литература: М. Вукићевић, Знаменити Срби муслимани (1906); Др. Д. Павловић, Покрет у Босни и Албанији противу рефорама Махмуда П (1913).

B. Ћоровић.

ГРАДАШЧИЦА, речица у Оловеначкој, лева притока Швице. Извире под ГОлим BpxoM (961 м), тече са својом шриточицом Мала Boma ка истоку-североистоку, од места Белице тече на исток, од Хрушева на југоисток, а код Курје Васи скрене на североисток и улије се источно од Доброве. Дужина, јој је 27'1. км, а. површина слива око 130 жуг. JJ. B:

ГРАДЕЦ-ПЛАНИНА, у Македонији, између река: ~ Вардара-Градешке-Лакавице, северозападно од планине Плауша. Највећи вис је: Бели Камен 1.170 м. Југозападним подножјем пролази железничка пруга Скопље—Оолун, | северним, Ty? Штип—Доњи ЈЛиповик. ПТ. B.

ГРАДИ. ВБ. Градић.

ГРАДИНОВАЦ, језеро у Хрватској, једно од Плитвичких Језера, североисточно од језера Галовца. Површина му је 0'042 KM”, највећа дубина 9 м, апсолутна висина 556 M. Преко 8 слапова разне висине, вода му непосредно и' посредно, кроз врло мало Језерце, отиче у језеро Козјак. JI. РВ.

ГРАДИТЕЉСТВО CEJbAUHO. B. Куће сељачке.

ГРАДИТОРКА, велика куповна свилена марама, којом жене груди обвијају. Носи се у СОлавонији. H. 9.

ГРАДИЋ БАЗИЛ (Ста), теолог и књижевник (почетак 16 века, Дубровник 1595, Отон). Млад је ушао у ред бенедиктински, где се истакао својом ученошћу и познавањем грчког језика. 1584 постао је стонски бискуп. Издао је 1567 побожне књижице Либарце од дјевства и Либарце од молитве. Шрву је сам шпревео 1584 на талијански (а преведена је 1607 и на пољски) а другу је превео с латинскога. Те књиге су важне, јер показују, колико је у то доба обични домаћи говор, и код дубровачке властеле, отетупао од књижевнога. Мр.

ГРАДИЋ СТЈЕПАН (Gradi), научник (63 1613, Дубровник — 2/5 1683, Рим). Најпре је учио код исусоваца у Дубров-

нику, затим 1629—1634 теологију код ису- |

соваца у Риму, па 1634—1638 права у Болоњи. 1643 врати се у Дубровник. Ту је 10 година вршио службу каноника. 1653 поново је отишао у Рим, где је до смрти заступао Дубровник. Од 1661 био

је и чувар Ватиканске Библиотеке, од које је 1683 постао и управник. Док је био у Риму успешно је заступао интересе свог родног града, нарочито после великог потреса од 1667. Бавио се и књижевношћу и науком. У Риму је био врло цењен као добар латински импровизатор. За српско-

· хрватску књижевност заслужан је нај-

више тиме, што је надгледао римско издање од 1670 Палмотићеве Кристијаде и

додао му песникову биографију, најпот- |

пунију, што из старијих времена постоји

о једном дубровачком књижевнику. Литература: Ђ. Керблер, Monum,

ЗЈауог, тега, књ. 387. MJ. Pp.

ГРАДИШКА. БВ. Нова Градишка. Стара Градишка.

ГРАДИШКИ, манастир Св. Ђорђа У Јужној: Србији, под селом Градиштем у изворишту Градишке Реке, леве притоке Пчиње у Скопској Области. Подигнут је 1864, на старом манастиришту народним прилозима. Код манастира је до 1896 била стара српска школа.

Литература: . Ј. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија, 1 (1909), 467 до 468. pp. PB.

ГРАДИШТАНСКА БАНКА. Основана. је 1894. Централа Велико Градиште. Капитал 920.264 динара. ИО С.

ГРАДИШТЕ ВЕЛИКО, варошица y Cpбији (Пожаревачка Област). Има 2.610 становника. На реци је Шеку, при ушћу у Дунав. Привредно је средиште и главно тржиште за жито и свиње. Важно је извозно место. У околини успева добар пасуљ (Градиштанац). Има првостепени суд, среско поглаварство и пошту.

Б.

ГРАДНИНК АЛОЈЗИЈ, песник и преводилац (з/8 1889, Медана, код Горице). Основну школу је учио у Медани, гимназију у Горици (до 1901), а права у Бечу

(1901—1905). Служио је у суду у Горици.

и Пуљу. 1920—1992 био је у служби Министарства Спољних Послова у Београду, а од 1922 у љубљанском суду. — Прве песме објавио је у једном ђачком зборнику (1902), затим у Љубљанском Звону и Оловану. Издао је посебно: Падајоче звезде (1916, 2 изд. 1923) и Пот болести (1992). Најбоље Г. песме су: Мотиви из Брд (1910) и Мотиви из Истре (1911). Г. патриотска лирика за време рата и слома приказује бол приморских покрајина, које су непријатељи заузели. Г. је и одличан преводилац са француског, енглеског и италијанског. И. 7.

ГРАДОВИ. B. Административна подела.

ГРАДСКА ЕЛЕКТРИЧНА ЦЕНТРАЛА У ЗАГРЕБУ. Подигнута је 1907 од загребачке општине. Има покретну снагу од 15.000 коњских снага. Године 1923 шпроизвела је 13'5 милиона OU 37

= 506, —-

Удон