Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРАДСКА · ШТЕДИОНА. Основана. _ је

1872. Централа – Копривница. – Капитал 600.000 дин., улози 1,582.218. Претседник · Арнолд Бетлхајм. ЈСО

ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА. Основана је

· 1905. Централа Загреб. Фондови. 2,038.816,

улози 85,148.360, гоговина 7,949.734, ме-

"нице 7,384.020, вредећи пашири 4,467.687,

дужници 65,962.236, непокретности 187.500,

· добитак 1,732.868 дин. Ђанкагреки послови.

Предузеће“ припада општини града Загреба. : 17

ГРАДСКЕ ТЕЛЕФОНСКЕ МРЕЖЕ. Г. Т. М. има у нашој држави 770. Дужина је њихових жица 27.268.879 M. Те мреже служе 27.000 телефонских претплатника.

ГРАДСКИ ЗАКОН. В. Прохирон.

ГРАДСКИ МУЗЕЈ У ВРШЦУ. Предмети за овај Музеј почели су се прикупљатљи 1852, општинским Музејом постао je 9/6 1894, а отворен је 26/1 1898. Циљ је у почетку био: прикупљати материјал о прошлости Вршца, доцније (од 1900) шпроширен је: да прикупља материјал из целе области око доњег Дуњшава. 1908 Мувеј је добио своју зграду и спојен је са градском библиотеком. Најважнији предмети у Музеју су: преисториски предмети из гвозденог доба, који су нађени у Ватини, код Вршца, (6.000 предмета) и збирка новада из разног доба. По инвентару (1909) било је у Музеју 14.948 разних предмета и 8.014 комада новца.

Литература: МшШеКег, Еаћгег дигећ die Altertumssammluns des stadtischen Museums in Werschetz (1910). ЈУ. JI

ГРАДСКО. B. Пусто градско. ГРАДСНО. В. Стоби. ГРАДСКО ПУСТО. В. Стоби. ГРАЂАНИ. РВ. Ријечка нахија.

ГРАЂАНСКА БАНКА. Основана. је 1922. Централа Крагујевац. Кашитал 2,500.000. Фондови 34.842, остале резерве 278.212, улози 1,355.652, менице 990.970, зајмови на залоге 120.880, дужници 1,994.338, вредећи папири 16.410, добит 332.310 ДИН.

И. С.

ГРАЂАНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНА. Основана, је 1903. Централа Дарувар. Капитал 350.000 дин. Директор Вјекослав Шандор. : И. С.

ГРАЂАНСНА ШТЕДИОНИЦА у ДВеликом Градишту. Основана 1924 године. Капиташ 2,000.000 Куплаћено 1,400.000), peзервни фонд 7.326, благајна 324.806, менице 1,102.850, улози 444.799 дин. ШЏретседник Светомир Ж. Карамарковић.

ГРАЂАНСКА – ШТЕДИОНИЦА А. Д. Основана је 1881. Централа Ириг. Капитал 105.000 дин. И. G.

ГРАЂАНОКО ПРАВО

ГРАЂАНСКА“ ШТЕДИОНИЦА A. M.

Основана je 1905, Београд. ~ Капитал 4.000:000. Фондови 1,058.244, · · улози 3,498.155, — менице 1,391.700, — дужници заложених · непокретности 3,655.116, — текући ~ рачуни | 531.220, _ непокретности 3.4892.000,: 'добит | 1,166.000 — дин: Диви-

денда 20%. ШПретседник управног одбора Љуб. Н. Трандафиловић, директор Вук. М. Отевановић. : 27. OZ

ГРАЂАНСКО ПРАВО. У Краљевини OXC постоје шест подручја, у којима важи разно законодавство на пољу грађанскога права: Србија, Војводина, Босна и Херцетовина, Црна Гора, Хрватска и (Олавонија, Далмација и (Оловеначка.

У Србији је у важности грађански законик од 25/3 1844. Творац је његов Јован Хаџић, новосадски сенатор, учен ч0век и књижевник. У (Србију је Хаџић дошао 1837, по позиву кнеза Милоша, да ради на зажонима, које је требало увести. Упознавши се са уредбама и народним обичајима, по којима се тада судило у Србији, Хаџић је нашао, да је најбоље усвојити за Орбију аустриски грађански законик од 1811, једно значајно законодавно дело. Али, с обзиром на тада још примитивне прилике у Орбији и на 0OCOбеност народнога правнога живота, морао се аустриски грађански законик скраЋивати и мењати. На жалост, Хаџић није могао ући у суштину народног правног схватања. Зато су његови прописи из задружнога и наследнога права у грађанском законику од 1844 у супротностима, у многим стварима, са народним схватањем ових правних установа. А невештим скраћивањем аустрискога законика, србијански грађански законик постао је нејасан у многим одредбама, које су сасвим јасне у његовом изворнику. Тек се 1864, знатним изменама у законику, до-

· несеним по угледу на француски – гра-

ђански законик од 1804, покушало да се незгоде и нејасности у српском грађанском законику поправе.

Најзначајнија cy отетупања српског грађанског законика од аустриског у наследном праву. Наслеђују деца прво мушка и њихово мушко потомство, а женска добијају само издржавање и удомљење. Тек кад нема мушке деце ни њиховог мушког ~ потомства, – наслеђују – женска, деда. Ово првенство мушких над женским бива не само кад деца наслеђују ода или мајку, него у опште при наслеђивању свакога сродника прво наслеђују мушки сродници па тек онда женски. Ипак је тестатору слободно, да тестаментом изједначи у наслеђивању мушке и женске сроднике. Удовици је осигурано плодоуживање мужевљих добара у сваком случају. Али жена наслеђује по закону мужа тек кад муж нема ородника ни из шестог колена по материној лози. У праву непокретне својине од зна-

= 507