Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРАЈШЕР

чаја је да србијански грађански законик познаје само недељиву својину. СОопственик је потпуни тосподар свога непокретног добра и подвргнут је само законским ограничењима у уживању права својине. Баштинских књига нема, него се пренос непокретности врши изјавом сопственика код првостепенога суда, да преноси своје добро на прибављача, што затим суд потврђује. За доказ сопствености непокретнога добра служи нарочита исправа, тапија, коју издаје општинска власт, а потврђује је полициска власт и првостепени суд. Шри преносу непокретног добра суд назначи на тапији, да је добро пренесено на прибављача. Остала стварна, права на непокретности, службености и залоге, уписују се у нарочите књиге код првостепених судова, т. зв. интабуладионе (хипотекарне) књиге. Стварна се права стичу уписом у интабулациону књигу. У области облигационог права важи начело слободног уговарања странака. Облитациони уговори нису везани ни за какву форму. Али ипак је препоручљиво закључивати уговоре о предметима преко 200 дин. писмено. А ово зато, што се по србијанском законику о судском поступку у грађанским парницама сведоцима He могу доказивати тражбине, чија вредност прелази 200 дин. — У породичном праву брак је могућно закључити еамо пред свештеником у присуству два сведока. Муж је глава породице и има права и дужности старати се о жени и деци, који су дужни његове наредбе извршивати. Развод брака је за православне допуштен из узрока: прељуба супружника, кад је супруг радио о глави супруга, кад је супруг учинио злочинство и осуђен на робију или заточење дуже од осам тодина, ако је супруг напустио хришћанску веру, кад је један супруг злонамерно напустио супруга и брачну заједницу (55 94. 95, 96). Забрањено је доказивање ванбрачнога патернита, осим У случају, кад је над женскињем извршено кривично дело силовања или одвођења, па би се време затрудњења подударало са временом одвођења или силовања. Али је допуштено позакоњење (легитимација) ванбрачнога, детета, о то: ступањем родитеља, тога детета у брак и милошћу 'владаоца, по предлогу министра Правде. Допуштено је и усвојење (адопција) туђег детета (усвојење детета). Може усвојили и онај, који има већ брачне деце. У погледу ~ усвојитеља и његовог потомства, усвојено дете има иста права као и рођено брачно дете. Уговор о усвојењу је формалан: писмено састављен, а затим потврђен од општинске власти, свештеника и судије за неспорна дела.

У Хрватској и Олавонији је у важности аустриски грађански – законик од 1811, у Далмацији и Словеначкој такође аустриски грађански взако-

ник, али са новелама, које су у њему учињене 1914, 1915 и 1916.

У Босни и Херцеговини важи аустриски грађански законик као супсидијерно шраво, 'у колико не би било шрописа из ранијих времена под турском владавином.

У Војводини (Банат, Бачка, Барања) и Међумурју важе угарски закони о појединим материјама грађанског права, пошто угарско грађанско · право није кодификовано.

У Црној Гори вреди општи Имовински Законик, од 1888, знаменито дело научника Балтазара Богишића. У њему је кодификовано, јасним и простом dqOвеку разумљивим језиком, стварно и тражбено право као најважнији делови грађанскога права, али у њему има и правила општега значаја. Породично и наследно право расправља се у Црној Гори по народним обичајима.

Д. Аранђеловић.

ГРАЈШЕР МАТИЈА (Сгејзсћег), бакро-.

резац (око 1612, Франкфурт). Г. је радио у Балвасоровој радионици на Вагеншперку. Главна су му дела: Портрет Балвасора, део бакрореза за Балвасорово издање Овидијевих Метаморфоза, и њетова издања Торовбгарца СаппеНае Salisburčensis: a Topographia Archiducatus Carinthiae antiquae et modernae comрјета 1688. Најбољи његов рад je: Maдона са дететом, по оригиналу италијанског сликара Барочо. Радио је, сем тога у Немачкој за књижаре покрајинске историске и побожне слике.

Литература: И. Кукуљевић, Словник | умјетниках ~ југославенских, 108; Мадјег, АЏвет, Капзег-Гехсоп (2 изд. 1904). Ф. 0.

ГРАМАТИКА СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА. Почевши од реформе књижевног језика и правописа Бука Караџића и од илирског покрета, узет је за основицу књижевног језика народни ~ штокавски дијалекат из ових наших крајева, у којима се најлепше и најчистије говори (в. Књижевни језик српскохрватски). Шрема томе, тај се језик огледа и у тграматљикама, заједно са свима менама, кроз које је тај језик, у најновије време, пролазио.

Прва граматика његова јесте Караџићева ПШисменица сербскога језика (1814), још врло несавршена и израђена према словенској граматици М. Омотрицког (иако је Копитар при њеној појави назвао Вука граматичким тенијем). Она је издата у савршенијем облику уз Српски рјечник од 1818, шод називом Српска граматика, али и тада са великим празнинама, које је донекле попунио Јаков Грим у своме шпреводу те граматике на немачки (Зег веће СтапшанК, 1824), Тек 1850 јавила се прва критична траматика савременог књижевног језика од 7. Даничића (Мала српска граматика, Беч, 1850), у којој се није го-

— 508 —

Даву, BOOK Onako