Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРАФЕНАУНВР

мачком, 1833, 1842, 1850, исп. Рад, 194, 61 и даље) и др. ” Литература: П. Будмани, Поглед

на, историју наше граматике и лексикографије од 1835 (Рад, 1880, 165—185: о граматици код Хрвата од 1835 До 1885); Др. П. Ећимовић, Граматика народног језика (Наставни Вјесник, 28, (1920).

А. Белић.

ГРАФЕНАУЕР ИВАН ДР. књижевни историчар (7/3 1880, Велика Вас, код Шмохора, у Корушкој). Г. је учио гимназију у Бељаку (1892—1900), а славистику и германистику на Университету у Бечу (1900—1904). 1905—1908 служио је у гимназији у Крању, од 1908 је професор Т гимназије у Љубљани, а у исто време 1908—1999 виши школски | инспектор. 21/7 1917 постао је у Бечу доктор философије, 1920 добио је дозволу, да може предавати ma философском · факултету загребачког Университета. — Написао је расправе Zum Accente im Gailtalerdialekte (Arch, #. зјау, РћПојовје, 1905) и Наглас в немшких изпосојенках в словеншчини (Расправе знанств. друштва за хуманист. шведе, 1, 1924). Као наставник словеначке књижевности бави се литерарно-компаративним и литерарно-историским проблемима. Написао је и Згодовину | повејшега | словенскега – словетва. Џрва књига, која је изашла најпре у извешћу тпимназије у Крању 1908, а засебно 1919, обухвата доба од Похлина до Шрешерна (1765—1848), друга (1911) доба народног препорода (1848—1868). Литерарну грађу издао је Г. у књизи Из Кастелчеве запушчине (1911, изашло најпре у Часу 1910 mw Carnioli 1910), и написао је више литерарно-историских ~ расправа, између осталог: Опазке к Левстиковему живљењепису (Зборник СОловенске Матице, 1909), Примож Трубар ин његов превод Новега Тестамента (Дом ин (СОвет, 1914), Дробиж из старејше културне ин словствене згодовине (Час, 1916), Мед ТГласником ин Звоном (Дом ин Свет, 1917), Водникова Илирија, оживљена, славоспев на слов. згодовино (Дом ин Овет, 1917), Вал. Вондик песник (Кнезова књижница, 22), О Водникови песнишки запушчини ин о доседањих издајах његових песми (Часопис 38 слов. језик, 1), Шрипомбе к слов. СОтаплетону (исто тамо ТУ). За школу и шире кругове написао је“ Г. Кратку згодовину словенскега словства (1, 1917; II, 1919; 2 изд. у једној књизи, 1920—21).

И. Графенадџер.

»ГРАФИКА«, УМЕТНИЧКИ ЗАВОД Д. Д., Нови Сад. Основан је 1990, с капиталом од 92,500.000 дин. Израђује све штампарске, – литографске, цинкографске _ и друге радове. Покретна снага је 28 НР, а запослено је 80 радника. С. HI.

ГРАФИТНИ РУДНИЦИ. Графит је у нашој држави доста редак минерал. У

== 510

Оловеначкој постоји трафитни рудник у Брежнику, срез Оловењградец. | Основан је 12/2 1870. Овојина је Ивана Шанцера. Од најближе железничке станице, Рибница на Покрају, удаљен је 9 км. Од 1909 не ради. ФД

ГРАФИЧКА ЗБИРНА СВЕУЧИЛИШНЕ КЊИЖНИЦЕ У ЗАГРЕБУ. БВ. Уметничке

збирке.

ГРАФИЧКА ИНДУСТРИЈА почела се у нашим крајевима развијати · ускоро IO проналаску штампе. 'Шрва штампарија основана је на Цетињу, и у њој је радио калуђер Макарије. Прва“ српска књига наштампана је у њој ћирилицом 1493 до 1494 (октоих). Затим су основане штампарије у Рујанском манастиру код Ужица, Мркшиној цркви, Горажду, Милешеву, Београду. За време ропства штампарије су уништене или пресељене у иностранство, и тек по ослобођењу, 1881, основана је у Београду државна штампарија, коју је 1915 непријатељ уништио, те је обновљена 1916 на Крфу, одакле је пренета у Београд.

Данас је Г. И. најразвијенија у Хрватској, а најслабија у Босни. У првим годинама после светског рата, тражене су јако књиге, нарочито ћирилицом штампане, јер су у рату многе уништене. Затим је требало брзо штампати многобројне законе и школске књиге; с развитком политичког живота ницали су многи нови листови, тако да су основане многе нове и проширене старе штампарије. Оснивање нових и повишење капитала старих акционарских друштава дало је полета литографским заводима, тако, да је ова грана индустрије прве три године после рата цветала. Када је настао застој у осталим индустриским гранама, настао је и у овој, из истих узрока, а појачан је сувише великим бројем штампарија, које су, после задовољења прве потребе, остајале све чешће без посла.

Данас има у целој земљи око 320 штампарија, од којих су: у Хрватској и Славонији око 145, у Орбији 70, у Војводини 50, у Оловеначкој 30 и у Босни и Херцеговини 920. Највећа су штампарсколитографска предузећа: Хрватски Штампарски Завод у Загребу и Осеку, Типографија, Заклада тискаре Народних Новина (основана, шре 50 година, запослено 200 радника), Југославенска Штампа Д. Д. у Загребу. У Београду је највећа Државна Штампарија, па за њом: Време, Народна Самоуправа, Народна Мисао, Родољуб, Политика. У Новом Оаду највеће је предузеће Графика, у Земуну Макарије. У Сарајеву су највеће штампарије: Земаљска штампарија и Штампарија Босанске Поште.

Литература: Гвозден Клаић, Графичка радиност, њен значај и развитак (1995). Предић.