Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРАФИЧНКО · ДРУШТВО | »МАКАРИЈЕ« Д. Д. У ЗЕМУНУ. Основано је 1923, с ка-питалом од 92,500.000 ДИН., који је повишен на 3,700.000 динара. Има штампарију у Земуну, у којој се, поред осталих дела, · штампа Илустровани Лист. Има 28 мотора, а запослено је око 80 радника. За вод има штампарију, цинкографију, тиф· друк и. офсет-машину. С. JI.

ГРАХ. B. Пасуљ.

ГРАХОВАР НИКОЛАЈ, сликар (1750, Љубљана). Г. је био до 1810 финансиски чиновник у Љубљани. Радио је цртеже и мале слике. Његова тлавна дела су: Велика аустриска збирка грбова у 5 књита, и Мала штајерска, крањска и хрватска збирка грбова (867 стр.).

Литература: И. Кукуљевић, Оловник умјетниках југославенских, 19, 3

ГРАХОВАР СИМОН ТАДЕЈ ВОЛБЕНЕК, сликар миниатура (31/11 1709, Тржич 24/8 1774, Љубљана). Г. је радио миниатуре на пергаменту, а неке је резао У бакру. Његово главно дело су миниатуре у Матици Дизмовог братства у ЈБубљани (Theatrum memoriae nobilis ac almae 50сјебта не ипногшт, која се књига сада налази у Народном Музеју у Љубљани).

Литература: B. (Стеска, Преглед наше уметности (Младика, У, 179).

ГРАХОВАЦ, место и село у племену Грахову, у Црној Гори, где су 29/4—1/5 1858 Црногорци, предвођени – војводом Мирком Петровићем, одржали велику победу над Турцима, и задобили знатан плен. Последица је те победе била, да се Црна Гора проширила; припали су Joj Грахово, пола Бањана, жупа никшићоска, добар део Дробњака, Ускоци, један део Васојевића и Куча. 17. IH.

ГРАХОВО. 1. Низ малих поља и увала у западној Босни, северозападно од ЈЛивањоког поља. Ограничено је на североистоку планинама Вијенац (Осјеченица 1.267 M), Једовник (Оклинак 1.562 м), Марино Брдо (1.457 м), на југозападу Илицом (1.654 м) и Динаром (Спија 1.228 M, Расичја Глава 1.009 м). Поља су раздвојена ниским пречагама, али чине пластичку целину. Највеће је од њих најсеверније Грахово, на апсолутној висини од 770. до 800 м, кроз које протиче речица Струга. Дугачко је око 8 км, а широко 2 км.

Литература: Ј. Цвијић, ХКарсна поља западне Босне и Херцеговине (Глас, 59, 1900); A, Grund, Die Karsthydrographie, Studien aus \V/estbosnien (Geogr, AbhMh, Ва. УП, НЕ 3); Е Кећеег, Прилози земљопису Босне и Херцеговине (Гласник Земаљског Музеја, 17, 1905). JI. B.

2. Варошица у Граховском пољу, у Црној Гори. Има око 200 становника, пошту

ГРАХОР

и телеграф. Налази се на колеком путу Рисан—Никшић. И. И. 3. Г. (Арежин Бријег), место у западној Босни, на далматинској граници. Има 200 становника (1910). У околини има много римских старина. Главно је место у Грахову пољу. Испостава је ливањског среза. M. O. 4. Шлеме у Црној Гори, између Hopjeњића, Кривошија, Цуда, Никшићских Рудина и Бањана. Има око 700 домова. Земљиште је карсна висораван и сиромаштно; у јужном делу је Граховско поље, у коме је варошица Грахово. Већа су села Вилусе, Граховац, Броћанац, Болосаве, Спила, Јабуке и Заслап. Планина шплеменска је у. Бијелој Гори и богала је шумом. Старо становништво. били су Матаруге. Њих су истисли досељеници по Косову. Од ових су познатија и већа браства Даковићи, Булајићи и Ковачевићи. Г. је припало Црној Гори после битке на Граховцу (1858). JJ]. ПТ. 5. Област на источној граници Херцеговине. У средњем веку није имала већег значаја. Од прве половине 19 века била је предмет борби између Црне Горе и Турске. У августу 1836 страдали су ту Црногорци, а нарочито племе Петровића, који беху дошли у помоћ побуњеним Граховљанима, и ударили на табор Омајилаге Ченпића. Џоновне су биле борбе око |. 1859—53. У великој битци од 29/4—1/5 1858 удружени Црногорци и Херцеговци, под војводом Мирком Петровићем, однели су славну победу над турском војском, и тада је Црна Гора добила тај крај дефинитивно у свој посед. А,

ГРАХОВСКО ПОЉЕ, мало поље, негдашње жкарсно језеро, у западној Црној Гори, између планина: Велика Онијежница (1252 м), Бијела Гора (1.503 м), Трошкарице · (1.442 м), на апсолутној висини око 710 м. Из пећине на ивици поља извире једна речица, протиче њиме и понире у другој пећини. дими је, при обилним кишама, плављено. Површина, је 14 км“. Названо је по истоименом месту.

Литература: Киге Наззег, Веи гарде zur physischen Geographie von Montenegro [Pet. Mitt, Erg, HE Nr, 115, 1895).

1. 'B.

ГРАХОР ЈАНКО, индустријалац (5/12 1827, Петриња — 1906, Загреб). Г. је свршио математичку војну школу у Петрињи. Посветио се грађевинарству, па је у Франкфурту на Мајни свршио грађевинску занатску школу. 1852 положио је државни испит за инжињера. 1858 изабран је за инжињера града Загреба, па је извршио многе и знатне грађевине и трегулационе радове. 1868 напустио је службу и основао грађевинску фирму Грахор и Клајн, која се доцније претворила у фирму Грахор и Оинови, која је подигла многе

зграде у Загребу. Г. је нарочиту пажњу

поклањао индустрији (опеке, креча и це-

= о