Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРАХОРИЦА

мента). Успешно је радио. и у друштвеном погледу. Од 1867 био је већник, од 1876 потпретседник, а од 1881 претседник трговачко-обртничке коморе у 9aтребу. СД ГРАХОРИЦА (грахор, грахорина, Утсја зануа, Улске) служи зрњем и стабљиком и листом (зелена или сушена) за храну стоци. За зелену храну сеје се већином помешана са ражи или јечмом као озими, а са јечмом или зоби као јари усев, даје тако најранију зелену храну, која увећава, млечност крава. Сеје се чиста за семе 90—140 кг, у редовима од 18 до 25 см размажа на 1 ха, за зелену храну 160 до 240 кг, у редовима од 15 до 20 см размака, у смеси са житом узима се иста количина, али само % до % грахорице, остало од семена дотичног жита. Принос износи по ха зрна 8—20 а, сламе 10—35 4, сена од зелене грахорице 20—60 4. 01

FPAXOPHA (Onobrychis sativa L., Esparsette) je xpatbHBa биљка, која може да на вапновитим тлима, чак и на каменитом и крашком тлу замени детелину (луцерну). Може да устраје на истом месту 2—8 тодина, даје 1 издашан или 2—3 слабија откоса са укупно 20—50 а ои,

ГРАЧАНИЦА. 1. Речица у Рашкој, десна притока Ситнице. Извире, као (Сутеска Река, под Корман-шланином | (Шишарна. 994 м), улива се испод села Враголије. Дужина. јој је 29:8 км, а површина. слива 134:7 KM. 1 B.

2. Речица у Црној Гори, лева притока Зете. Извире под Ласицом (1.700 м), северозападно од Лебршника. Опочетка тече ка северозападу, западно од кућа Драговољића скрене на запад, али се испред Никшића изгуби, било да постепено понире или да пресахне. Њено даље, сухо корито управљено је од севера ка југу, и састане се са долином Зете око 750 м источно-југоисточно од Царева Моста. Дужина Г. тока је 185 км, целе долине 941 км, а површина слива 213:5 пи

3. Варош у Босни, близу Опрече. Има 4.059 становника. У околини роди добро шљива и шећерна репа. Има модерну пећ за печење креча. Ореско је |

4. Манастир Ов. Богородице .у Јужној Србији, на левој обали реке Грачанице, десне притоке Ситнице, јужно од IIpHштине на Косову, у Косовској Области. Задужбина је краља Милутина, његове жене Оимониде и дигнута је 1321 и обдарена богатим поклонима у имању и повластицама. Краљ Милутин је своју задужбину подигао »ив основа« на место старе »разрушене и пале« цркве истога храма, у којој је била столица липљанске епископије. — IT. je један од најзначајнијих споменика старе

oHHa Отефана. IIo-

српске културе. Црква је од тесаног камена, положеног у редове између двојних

или тројних редова опека, има 5 кубета

и 3 апсиде. Грађевина је изведена до архитектонско-естетског савршенства, које пружају врло лепи облици кубета, витке размере целе грађевине, њен потпуно доследан органски склоп и необично пријатна складна целина. У цркви се налазе фреске, које у слици приказују родослов династије Немањића, копија из манастира Дечана, затим лик краљице Симониде, жене краља Милутина, а кћери византиског цара Андроника П, Над улазом у цркву је кашела краља Милутина. Беличанствена задужбина краља Милутина, згодног географског положаја, на пространом Косову пољу, јако је снажила утицај српске цркве. У Г. се, пре обнављања храма под краљем Милутином, налазила столица липљанске епископије. За време деспота Ђурђа (1427 до 1456) епископија се звала митрополија Грачаница, или Јишљан. После пада под. Турке :1439, митрополија Прачаница спомиње се после 100 година (1539) и под охридском архиепископијом, а затим је позната као епископија Косово и Ново Брдо под шећеском патријаршијом (1557 до 1690). За време последње епархиске перијоде под Турцима дозидана је и живописана 1570 уз краљевску задужбину шрепрата, која својом примитивношћу од ове далеко шзостаје. Црква је 1620 шрепокривена. Оада је манастир шод призренском епархијом. ВБ. Радовановић.

ГРАЧАНИЧКА ЕПАРХИЈА. В. Липљан-

ска епархија.

ГРАЧАЦ, село у Хрватској, жупанија Лика-Крбава, у долини потока – Отуче, 562 м над морем, подно горе Ресника; железничка станица на прузи ОгулинГоспић—Грачац(—Книн). Има 1.328 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, порески уред, римокатоличку жупу, православну парохију, нижу реалну гимназију, државну болницу. — Недалеко од католичке црхве на месту Градина виде се трагови трада Г., који је некад био село отучке жупаније. Први се пут спомиње 1302, а 1509 био је у власти Ивана Карловића. Код Г. било је насеље већ пре римског доба. Ту је откривено халштатско гробиште. M-n.

ГРАЧАЦНО ПОЉЕ, мало карено поље у · Хрватској, источно-североисточно OM Обровца, између Велебита (Црнопас 1.404 м, Велика Врбица 1.180 м), Ресника (Јелови Врх 1.178 м), Црнога Врха (1.012 м) и Камаре (894 м). Пружа се од северозапада на југоисток, дужином од 10'2 км, ширином од 92 км, лежи на апсолутној висини око 545 м. Воду добија двема речицама, Отучом и Ричицом, које теку са севера, а у самом пољу пониру у вели-

—- 519 —