Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ком броју понора. Ипак је цело поље више месеца под водом (дужина зависи “од количине кише), са просечном дубином од 3 до 5 м. Површина поља, је 85 км“. Поље је названо према истоименом месту на његовом рубу.

Литература: А. Самалдл, је Seen дез Кагзбез (АђЋ, а, Кк, К. Сеовг, Сез., Ва. У, 1903/04). JI. BP.

ГРАШАН, зечак, лоснац, облац (Р1зит званушп, Егрбзе) спада међу лептирњаче. Гаји се ради плода, округлога зрња у мехунама, у врту и на пољу. Има га више облика, нарочито вртних. Сади се само у

пролеће (према мразу није осетљив). На.

1 ха се узима на омашке 140—200 кг, ако се сеје у редовима 100—160 кг. Г. чучаBam не тражи нарочите неге, Г. пењац мора се подупрети са грањем или шибљем, да се уз њега пење. Г. се узима још зелен за јело, а за семе се оставља кад почну најниже мехуне жутети. Г. се чупа или српом жање, веже у снопове, док се осуши, млати опрезно, да се зрно не разбије. У грашково зрно радо леже своја јајашца, која се тамо развијају до кукуљице, кукац: Грашков жижак (Вгисћиз pisix L.), против кога помаже шкропљење семена (не за јело опредељенога) са сумпоро-угљиком у затвореном простору (бачви, сандуку), на 1.000 'кг семена 1 KP OyMпоро-угљика или сушење шри 50"0, што се постизава нагомилањем свежег семена у хрпе од барем 1 м висине, које се само од себе угреје, пак се размеће, када температура премаши означени степен. 0: O.

ГРАШЕВИНА ТАЛИЈАНСКА, врста винове лозе, веома раширена у Оловеначкој и у Хрватској. Даје добро столно вино. Отпорна је према болестима и роди редовно, стога за њу говоре: све хвали, а грашевину сади. (В. влашки разлинг, Wilschriesling). H. P.

ГРБАЉ. БВ. Жупа.

ГРБИЋ МАНОЈЛО, прота и наставник учитељске школе у Карловцу, црквени историограф (1844, Широка Кула, Лика 16/4 1899, Карловац, Хрватска). Основну школу свршио је у Крбавици, а гимназију и богословију у Карловцима. Затим је био учитељ српски у Карловцу. Његовим настојањем отворена је 1875 српска учитељска школа у Карловцу, и он је постао њен први вероучитељ. Био је одличан национални радник, добар проповедник и ексхортатор. Писао је и штампао разне чланке у Далматинском Магазину, Истини, Гласнику Православне Далматинске Цркве, Летопису Матице Орпске, Бранковом Колу и др. часописима. Био је у два маха посланик на народноцрквеном сабору у Карловцима. По савету горњо-карловачког владике "Теофана Живковића написао је у три књиге Карловачко владичанство (1891 и 1893). У њима је, већином по изворима епархиског

ГРБОВИ

архива у Плашком, изнео историјат горњокарловачке епархије од њена постанка до 1824. : PIE.

ГРБИЋ МАТИЈА (Сагђ из), са надимком Шупсиз, хуманист (1505, околина Јабина у Истри — 1/5 1559, Тибинген). Био је учитељ грчког језика на Университету у Тибингену. Оин сиромашних. родитеља рано је отишао у свет и дошао у друштво верских реформатора, који су га одгајали, да шири њихову науку у домовини. Када је постао учитељ, посветио се само својој струци, издајући за своје ђаке грчке писце (Хесиод, Есхил, Аристеа) с латинским преводом у прози и тумачем. Писао је различне песме на грчком и латинском језику и латинске говоре. Био је одличан познавалац | старокласичких | језика, а до смрти је остао добар католик.

Литература: 7. Керблер у Раду, 145. - : 9. E.

ГРБОВИ су дошли у нашу земљу из зашадне и средње Европе, где су се У току 12 века развили из војничких знакова. У СОловеначкој имамо прве Г. племићеких породица на печатима већ из последњих деценија 19 века. У наше приморске крајеве дошла је употреба Г. из Италије, у Хрватску, где · налазимо прве Г. на печатима 13 века, из Утарске. — Скоро једновремено са западном и средњом Европом развили су се Г. у Хрватској, Далмацији и Оловеначкој, добијајући уз првобитни штит и остале делове Г., као шлем, накит, или челенку и шлалт (у 14 и 15 веку). У Босни има хераддичких знакова већ на печатима 13 века, прави Г. се налазе на новцима и печатима краља Твртка 1, а mwpajeM 14 meka и на печатима Балшића y Зети. У (ФОрбији имамо 'до времена цара Душана, усамљене и нередовне хералдичке знаже

она новдима и печатима. За време цара

Душана уведени су у (Орбију са вашада шлемови и челенке, а правих формалних Г. у то доба још нема. Крин као хералдички знак налази се на новцима краља Уроша 1, двоглави орао на новцима Душановог властелина Оливера, а лав на печату Вука Бранковића из 1388. O каквом српском државном Г. за време Немањића нема података. Г. су у Србији чешћи и сасвим по западним угледима формирани за време деспота.

Главни извори за науку о Г. или хералдику у нашој земљи јесу: 1. печати, 2. новци, 3. скулптуре и слике (у Босни и Херцеговини имамо честе хералдичке знаже и Г. на надгробним споменицима од 14 века на даље; у нашим западним крајевима имамо слике Г. у племићским писмима), 4. хералдички вборници или трбовници, 5. писани и други споменици, нарочито народне песме са описима BHтешке опреме.

Од хералдичких зборника разликујемо стране и домаће. Од страних су најста-

= 515: _- 38