Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРБОВИ

рији и долазе за нас највише у обвир: 1. Улрика Рајхентала кроника Косничког сабора, постала око 1490, са Г. саучесника концила; 2. Прбовник Конрада Гриненберга, израђен 1483.“ Ови зборници имају велики број Г. наших земаља и породица.

Од домаћих хералдичких зборника. су тлавни: 1. Фојнички зборник, наводно састављен 1340 од попа (Отанислава Рушчића (Родословије босанскога алити илиричкога и српскога владанија); 92. Зборник Дубровчанина Корјенића-Неорића, некада у Гајевој библиотеци 'у Загребу, У шрепису из 1595 по старијем рукопису; латински рукописни превод овог зборника израдио је Марко Окоројевић у шрвој половини 17 века; чува га под бр. 7.683 Народна Библиотека у Бечу; 3. Хералдички зборник, рукопис бр. 683 у одељењу слика Народне Библиотеке у Београду; 4. Охмућевићев хералдички нацрт (Родословије) у Југославенској – Академији у Загребу, датиран 1482.

Сви ови зборници, са множином измишљених Г. југословенских земаља и породица, нису старији од друге половине 16 века, састављени су у Дубровнику и од Дубровчана и сви су истог или сродног извора. Изашли су из исте научне средине и идеологије, као што је Мавра Орбинија дело П гевпо degli Slavi (1601). Г. у овој књизи су према композицији и идејама исти као што су у зборницима.

Дубровачки зборници служили су као основ делу Шавла Ритера . Витезовића Stemmatopgraphia, sive armorum illyricorum &đgdelineatio, descriptio et restitutio (1701, Друго издање Stemmatographiae Шупсае, liber 1, 1701), које није ништа, друго него од Орбинијевих Г. и T. дубровачких зборника начињен, мало шромењен, у неколико раширен и хералдичким објашњењима умножен списак |. југословенских, неких | северословенских, па чак и земаља, које су по тадашњем схватању некада биле насељене Оловенима. Витезовића је превео »на славеносрпски језик«, мало променио и издао 1741 у Бечу Христофор Жефаровић mon насловом ОСтематографија... Изображеније оружиј Илирических... Ова ова дела, а нарочито Витезовићево, односно Жефаровићев превод, имала су велики утицај на наш културно-политички и књижевни живот далеко у 19 век, и била су, бев обзира на њихову некритичност, у 'Орбији при обнављању државног живота, а у Хрватској нарочито у илирско доба, извори и приручници за хералдичке ствари и потребе.

1. Г. Босне. Појединих хералдичких знакова има на новцима босанских владалаца у првој шоловини 14 века, а прави Г. се јавља тек за време бана и краља Твртка, и то различит на његовим печатима и на новцима. На печатима се Г. састоји из штита, подељеног пасом ко-

симице у два поља, без крина или са два крина на сваком пољу, и шлема. На новцима се Г. састоји из штита са круном на неподељеном пољу и из шлема и круне с челенком над штитом. Старији је Г. на печатима, јер га налазимо већ за време бановања 'Гвргкова, _ међутим је Г. на новцима тек из доба Твртковог граљевања. На новцима и печатима 60санских владалада од Твртка 1 до (Стевана“ Томаша налазе се у Г. обадве главне варијанте: или штит, косо шресечен са криновима (или без крина) дуж шпојаса на оба шоља, или штит са круном у пољу, а осим тога још над штитом шлем са круном, челенком и плаштом. PP. ca круном преовлађује на савременим OHOменицима скоро сасвим. Овај Г. приказује се као босански и у старијим страним хералдичким зборницима (на пр. Гриненберговом), а и у млађим, који су из старијих потекли. По свој прилици био је овај Г. породични Г. Котроманића.

У домаћим хералдичким зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као Г. Босне штит, и на њему два унакрст постављена кључа са двема главама, окруњеним или неокруњеним, са или без круне у пресеку. Овакав Г. као Г. Босне · је у савременим споменицима непознат. (Улрик Рајхентал и Конрад Гриненберг имају два унакрст шоложена кључа са две црначке главе на торњем крају као Г. неког »босанског војводе у Турској«.)

У страним хералдичким зборницима почео се наводити и посебан Г. Раме, т. ј. рука наоружана мачем. Исти Г. наводе домаћи зборници као Г. Приморја. Овај Г. почео се под упливом угарских државно-правних назора преносити и изједначавати са босанским Г. и истиснуо је већ у другој половини 15 века прави босански Г., т. ј. кринову круну, из страних хералдичких зборника, и прешао је, за време наследника краља Фердинанда 1 и Јована Запоље, у службену употребу Угарске и владалаца хапебуршке династије. На основу овог Г. састављен је и Г., који је дала Аустро-Угарска Босни и Херцеговини: штит, на коме се види у златном пољу на левој страни из сребрних облака пружена рука у црвеном панциру. (или црвеном рукаву), која држи сребрну сабљу; на штиту лежи златна кринова круна.

o. ~ Илирије и Оловеначке. Полумесец и звезда су стари емблеми, били су у употреби већ у старо доба, и постали су у средњем веку омиљени хералдички знаци. Виде се на старом славонском Г., на новцима ~ угарско-хрватског краља Андрије П, на Г. града Загреба, на Г. Шубића, Франкопана и T. JL, затим на босанско-херцеговачким надгробним споменицима, и у нашој народној орнаментици врло често. Могуће да су звезда и полумесец као врло 'раширени хералдички мотиви народне орна-

— 514