Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

.

ментике дали . повод за постанак оног фиктивног Г. Илирије у нашим домаћим хералдичким зборницима, који би имао претстављати“ јединство југословенских земаља на територији старе Илирије. У фојничком хералдичком зборнику је нацртан као Г. Илирије сребрн полумесец и звезда над њим на црвеном пољу, Охмућевићев хералдички нацрт | нема. у

„илирском TT. звезде, али зато круну над

самим штитом. Илирски Г., т. ]. сребрни, торе отворени, полумесец и над њим сребрна шестокрака звезда на црвеном пољу, ушао је и у дела Орбинија и Витезовића-Жефаровића. За време илирског покрета узели су овај Г. »Илири« као свој симбол, а затим СОловенци. Овај Г., само с разликом да је звезда петокрака и поље плаво, ушао је као »еловеначки« [Г. у провизорни Г. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је Министарски Савет усвојио на својој седници од 28/2 1919. У Видовданском Уставу је овај фиктиван словеначки |P. промењен: на месту једне петокраке сребрне звезде добио је три шестокраке златне звезде. Ова промена, учињена је с обзиром на Г. цељских тгрофова (три шестокраке звезде на плавом пољу), који су, осим једног дела словеначке земље, имали у својој власти и знатне делове осталих југословенских земаља.

3. Г. Краљевине ОХС. Провизорни Г. је примљен на седници Министарског Савета 28/2 1919, а дефинитивни је проглашен Видовданским Уставом. Оастављен је из Г. Краљевине Србије, Г. Хрватске и илирско-словеначко-Цељског Г. У чл. 2 Видовданског Устава описан је Г. овако: Грб је Краљевине двоглави бели орао у полету, на црвеном штиту. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји Круна Краљевине. На преима орла је штит, на коме су Г. «ерпски: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски: штит са 25 поља црвених и сребрнастих наизменице; словеначки: на шлавоме штиту три златне шестокраке звезде. Испод тота бели полумесец.

4 Г краљевског двора. Од 1/12 1918 важи као Г. краљевског двора Карађорђевића: штит подељен у три дела; у горњој десној половини штита српски Г. (сребрни крст са четири између жкракова крста, према спољашности окренута. сребрна оцила на црвеном пољу), у горњој левој половини штита хрватски [. (25 коцки црвених и сребрних наизменице), у доњој половини штита словеначки 1. (r. j. Г. Крањске: плави, према, десној окренути, једноглави орао у moлету са златном жруном на глави, алатним кљуном и језиком и златним канџама на сребрном пољу и са у 14 сребрних и црвених поља подељеним JIOлумесецем на прсима). Над штитом се налази круна кнеза Лазара, испод које је око штита орден кнеза Лазара.

ГРБОВИ

Литература: Шуцић - Рачки - Бојничић - Јапић, Zur slddslavischen Heraldik (Archiv fdr slavische Philološie, 4, 1880); (От. Новаковић, Хералдички обичаји у Срба (Годишњица, 6, 1884); Фр. Рачки, Стари грб босански (Рад, 101); И. Бојничић, Грбовница краљевине »Олавоније« (Виестник Хрватскога Археолошкога Друштва, нова серија, 1, 1895); I, Bojničić, Der Adel von Kroatien und Slavonien [I, Siebmacher's „grosses und allgemeines \Wappenbuch, 4, 13, 1899); Siegenfeld, Das Landeswappen der Steiermark {1900); Р. М. Грујић, Апологија српскога народа, у Хрватској и Олавонији (1909); Ф. Ши-

| шић, О српском грбу (Савременик, 1909):

А. Ивић, Стари српски печати и грбови (Књиге Матице Српске, бр. 40, 1910); Ј. Мал, Грб ин барве дежеле Крањске (Час, 1913, и засебно“ 1916); 1. ~. Тћа бегу, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter (1913),

5. Г. Србије. О државном Г. Србије за време Немањића нема позитивних података. Двоглави орао, кога видимо већ“ на новцима и печатима Душановога властелина Оливера и доцније Лазаревића и Бранковића, јавља. се као двоглави златни орао на првеном пољу с роговима у кљуну у зборницима Улрика Рајхентала, и Конрада Гриненберга као Г. српских деспота. У нашим домаћим зборницима, и код Витезовића-Жефаровића јавља се као Г. Орбије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним одилом између кракова крста. Орбини доноси исти Г. са оцилима, окренутим према спољашности, и једноглавим орлом са круном у средини крста као Г. краља Вукашина. Званично употребљавао се овај Г. у трећем деценију 18 века као део Г. спојене карловачко-београдске и доцније, по ослобођењу | Србије, београдске · митрополије. Г. карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија '17/5 1777, а крет са оцилима проширио се као саставни део различитих Г. и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крот са оцилима део Г. патријаршије. И у штиту Г. српске Војводине од 1848 и 1861 има сребрн крст на црвеном пољу са по једним, према спољашности окренутим, оцилом између кракова крста.

Државни Г. постао је крет са оцилима за време кнеза Милоша. У чл. 4 Устава од 1835 описан је он овако: Г. народни српски претставља крст на црвеном пољу, а међу краковима крста по једно огњило окренуто к крсту. Сав Г. опасан је зеленим венцем с десне стране од растова, а са леве од маслинова листа.

Са шпрогласом краљевине промењен је и српски државни |. и у чл. 2. Устава од 21/12 1888 описан је овако: Г. је жраљевине Орбије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке канџе по један

— 515 — *