Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

после смрти · патријарха Арсенија ТУ (1748). | | Архијерејски сабор српске maTpHjapшије одлучио је, новембра 19923, да грб српске патријаршије има бити овакав: Два анђела држе штит, који је у горњој половини плав, а у доњој црвен. На горњој половини је десно црква, а лево кула беле боје. На доњој половини је крст са. 4 С златне боје. Над штитом. је митра затворено црвене боје. О десне стране митре диже се архијерејски жевао, а с леве шестокраки крст. Литература: Р. Грујић, Апологија српскога народа у Хрватској и Олавонији и његових главних обележја (1909), 9273—291. Р. Грујић.

ГРБОВИЋИ, угледна стара породица у ваљевској Колубари, у селу Мратишићу. Од ње су се истакли у Карађорђевом устанку Никола (+ 1807) и његова два

сина, Милован и Радован. ID. 1. ГРГАШЕВИЋ ЈАША, публицист (15/8 1890, Опузен, Далмадија). Студирао je

философију у Загребу и Бечу и до 1913 био је наставник гимназиски. Економске науке студирао је у Риму. У рату је учествовао као српски артилериски каплар. 1919 постао је секретар Министарства 'Грговине и Индустрије. Поред књижевне критике бави се претежно публицистиком, пишући економске студије по многим часописима. Веће су му расправе: СЕ Јивозјам е ГЕцшгора (1918), Од Данунциа до Мусолиниа (1922), · ОСрпско-хрватско шитање (1922), Рударство у Србији (1993), Индустрија у Србији и Црној E

ГРГЕТЕГ, село и манастир у (Срему, жупанија Срем, котар Ириг, општина Нерадин; у Фрушкој Гори, од Ирига 6 км к североистоку. Има 336 становника, православну парохију (манастирску), пучку школу. — Манастир Г. задужбина је српских деспота Бранковића; по народном предању основао га је Змај Огњени Вук Бранковић (око 1471). Од 1691 до 1760 Г. је био домена српских митрополита. 1841 у новембру пожар је знатно био оштетио манастир, HO касније је (1899) заједно с црквом обновљен. Том 'је приликом страдао зидани иконостас с фрескама српскога, сликара Јакоба Орфелина. Црква Ов. Василија налази се усред дворишта, које опасује манастирска зграда. Доста је 60тата манастирска књижница. У Г. је био архимандрит српски историк Иларион Руnapa. J. M-u.

ГРГЕТЕШКО ВЛАСТЕЛИНСТВО. AycrpHски цар Леополд 1 даровао је 1692 јенопољском епископу Исаији Ђаковићу манастир Гргетег са селом Нерадином и пустаром Банковци, на доживотно уживање са пуним властеоским правима, ради 'Ђаковићевих заслуга у рату с Турцима, а нарочито око сеобе Срба под патријархом

ГРДАН

Арсенијем Ш. Црнојевићем. 'То властелинство уживали су: доцније сви митрополити карловачки као феудално · добро све до последње четврти 18 века. 1778 државне власти узеле су то властелинство од карловачке митрополије и одредиле, да се, у име прихода од тога властелинства, сваке године даје карловачким митрополитима по 5.000 форинти из државне благајнице. - РГ.

ГРГОШЕВИЋ ЗЛАТНО, композитор (23/5 1900, Загреб). Г. је учио средњу и учитељску школу и композициски течај на музичкој академији у Загребу. Био је наставник музике у вишој девојачкој школи, а сада је наставник у приправном течају и у разреду за солфеџиј у поменутој академији. — Компоновао је: Двије пјесме на пучке текстове, Дванаест југославенских пучких пјесама, Оличице са села; циклусе: Пјесме на текстове кајкавске пучке лирике и Од колијевке до мотике, Четири југославенске пучке попијевке, Два ставка, Три игре за коморни оркестар, Жетва, пучки обред у шест де-· лова. Ове Г. композиције су прожете искреним националним осећајем, а неке имају позитивну уметничку вредност.

АЈ

ГРГУРОВА-АЛЕКСИЋ МИЛКА; глумица

. (1840, Сомбор — 95/8 1924, Ђеоград). Први

пут ступила је на позорницу 19/7 1864. 110 1868 прешла је у Београд, где. је примљена за редовну чланицу Народног Позоришта. 1879 постала је стална чланица. Од свога ступања у београдско Позориште па све до своје смрти остала је његова чланица и пенсионерка (од 1909). — У српској глуми Г. је заузела једно од првих места међу трагедима. Г. се бавила, и лепом књижевности. Објавила је већи број приповедака, без веће вредности, а 1897 штампала је у засебној књизи неколике одабраније приповетке. — У својој дугогодишњој и сјајној трагетској и трагичној каријери Г. је израдила необично велики број улога, од којих се, у сваком погледу, истичу: Јулија (Ромео и Јулија), Адриена Лекуврерова, Дездемона (Отело), Офелија, (Хамлет), Марија Стјуартова, Жан д'Арк (Јованка Орлеанка), Мајка (Кнез Иво од Семберије), Ана (Немања), ЈЛеоHopa (Шриповетке – Краљице Наварске), Јаквинта, | Помпадура | (Нарцис), Херцегиња од Ревила (Досадан свет) E

ГРДАН, војвода никшићски. У вези са требињеким владиком Висарионом, који је ушао у политичке комбинације папе KJuмента УШ и бечког двора, да се на Балкану подузме велика офансива против Турака, војвода Г. је кренуо 1597 устанак северних херцеговачких племена ПЏивљана, Дробњака и Никшића. Осамљени, устаници су потучени на Гатачком пољу и после тога су се измирили с Турцима. Али наскоро после тога Г. је, заједно

— 517 —