Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРЂИЋ-БЈЕЛОКОСИЋ

с пећским патријархом Јованом, ушао поново у преговоре, најпре с аустриским, а после са шпанским двором. Предузимао није ништа, чекајући непосредну акцију западних савезника, које није било. Умро је 1612.

Литература: Ј. Томић, Пећски патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском Полуострву = 1592—1614 (1903); Dr, K, Horvat, Monumenta historica nova (1909), 9. Из

ГРЂИЋ-БЈЕЛОНКОСИЋ ЛУКА, књижевник и национални радник (1857, Мостар — 20/10 1918). Овршио је основну школу у Мостару, а даље се образовао сам. Изучио је пекарски и терзиски занат и до окупације Босне бавио се трговином. После окупације постао је чиновник, али је, због националног рада и учешћа у покрету за црквено-школску аутономију пенсионисан. За време рата 1914—1918 био је интерниран. Сем мањих приповедака и ошиса народних обичаја, издао је књиге: Из народа и о народу и Ото шаљивих народних приповедака. Скупио је око 6.000 речи за академски речник и протумачио их. Био је један од најбољих познавалаца народног живота. 2

ГРЂИЋ ВАСИЉ, главни секретар друштва Просвјета (1/11 1875, Гацко). Свршио је основну школу у Мостару, гимназију У Сарајеву, а философски факултет у Бечу. По свршеним школама, Г. се посветио националном и просветном раду, и сарађивао је у појединим политичким листовима, (Српској Ријечи, Народу). Од 1/10 1909 главни је секретар Просвјете. 1910 био је члан босанског сабора. Као члан Народне Одбране затворен је 97/7 1914, и у бањалучком процесу осуђен на смрт, а доцније помилован на доживотну тамницу, у којој је остао до ослобођења. (0. X.

ГРЂИЋ-СТОЈАНОВИЋЕВА „CTPAHHA У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. ВБ. Орпске странке у Босни и Херцеговини.

ГРЂИЋ ШЋЕПАН, директор Земаљског Музеја у Сарајеву (22/2 1883, Гацко). Овршио је основну школу у Гацком, гимназију у Сарајеву, философеки факултет у Грацу. Био је шрво учитељ, па 1900 професор на сарајевској гимназији. Због националног рада аустриска, га је влада 1907 шреместила, ва казну из Сарајева у Тузлу, а кад је 1910 изабран за посланика у босански сабор, влада га је пенсионисала. За време рата био је затворен, затим интерниран и најзад осуђен, због увреде величанства и чланова царске куће. После ослобођења постао је повереник за исхрану у влади Народног Вијећа, а кад је установљена вемаљска, влада, начелник одељења за просвету, одакле је доцније постављен Ba интенданта Земаљског Музеја у 'Оарајеву.

Још као ђак у Працу Г. је почео публицистички рад, те је у једној расцрави о

културним, политичким, националним E економским приликама у Босни и Херцеговини изнео тадање стање и положај тих покрајина. Овај спис послао је бившем учитељу француског језика краља Милана, професору Алберу Маму, који је поједине одломке превео на француски и публиковао. 1902 основао је са друговима друштво Просвјета, био јој шрве четири године тајник, затим претседник, док није цремештен у Тузлу, где је много радио на популаризацији земљорадничких 3адруга. Као члан босанско-херцеговачког сабора Г. је много радио на доношењу просветних закона и побољшању наставничког положаја, те је његовом заслугом донешен | закон о обавезној ~ настави основних школа. — Поред мањих стручних радова Г. је стално сарађивао у политичком српском листу Народу и књижевној ревији Преглед, 0. Хаџић. ГРЕГЕРСЕНОВА ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д., Завидовић. Основана је 1898, с капиталом од 2,500.000 круна и шпреузела је шумско предузеће Г. Грегерсена. Има у Завидовићу (у Босни) стругару са 6 гатера и осталих тестера. Покретна соната је 398 НР, а годишњи капацитет је 70.000 м“ јеловине и 30.000 м“ буковине. Друштво има 70 км сопствене железничке пруге. Запослено је до 1.000 De . 3.

ГРЕГОВИЋ ДУШАН (1875, Петровац, у паштровској општини, Црна Гора — 19/7 1923, Београд). Био је у родбинекој вези са краљем Николом, те је као његов шитомац свршио гимназију на Цетињу, а затим турски лицеј Галата-Оерај у Цариграду, и турске. правне школе. После свршених студија био је прво постављен за секретара Министарства Спољних Послова, затим за црногорског консула у (Скадру,

ma за отправника послова у Цариграду.

У првој црногорској Окупштини био је изабран за посланика, те је био једно време и министар Спољних Послова, 8 затим је шостављен за маршала двора. После уједињења био је начелник у Министарству Опољних Послога. 2. ЧТ.

ГРЕГОРИЈАНАЦ (ПАВАО, бискуп загребачки (око 1500 — 21/1 1565, Ђур, Угарска). Одликовао се као теолог на концилу у Триденту. Био је добар познавалац 'aнонског шрава, историк и латински пригодни песник. "9. HE.

ГРЕГОРИЈЕ, бискуп нински, савременик првог хрватског краља Томислава, борац sa словенско богослужење. На црквеним саборима у Сплиту (995 и 928) створило је далматинско троманско свештенство закључке, да се јурисдикција сплитеке надбискушије прошири на, · читаву територију Томислављеве државе, и да се забрани словенско богослужење. Г. је захтевао на сабору примат над далма-

= 918 —

пруга