Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

тинским бискупима за себе и бранио. је словенско богослужење. У борби, која се развила између њега и далматинских бискупа, укинута је нинска бискупија, потврђена јурисдикција сплитске надбискупије у читавој хрватској држави, али се “ словенско богослужење одржало, и то заслугом нинскога бискупа, који је постао, после укинућа своје бискупије, скрадинским бискупом. ом. П-2.

ГРЕГОРЧИЧ АНТОН ДР., политичар (2/1 1852, Врсно, Горичка — 7/3 1925, Горица). Г. је учио основну школу, гимназију (до 1871) и богословију у Горици, и постао је 10/1 1875 свештеник. Учио је више теолошке науке и у Аугустинеуму у Бечу, постао је 17/1 1879 доктор теологије и био је, од 1880, професор догматике и фундаменталке у горичкој богословији. Од 1885 био је Г. скоро без прекида. посланик у горичком покрајинском сабору, од 1891 и у бечком парламенту. Г. је учинио врло много за национални, културни и економски напредак тгоричких (Оловенада, основао је Централну Посојилницу, Народну 'Тискарну и друштво Шолски Дом за подизање словеначких школа у Горици.

Литература: Ј. Ловренчич, у Оловенцу, 11/1 1995. М. Кос.

ГРЕГОРЧИЧ СИМОН, песник (15/10 1844, Врено, код Либушња, талијанска (Словеначка — 24/11 1906, Горица). Г. је учио тимназију ~ (1855—1864) и богословију (1864—1868) у Горици. Овештеник је постао 1868. 1868—1873 био је капелан У Кобариду, 1873—1881 у Рихенбергу, од 1882 викар у Градишчу. 1899 добио је пенсију и живео је од 1908 до смрти у Горици. — Прве, углавном патриотске песме, објавио је у Оловенском Гласнику 1864. Следеће песме, писане у верско-философеком медитативном дидактичком и хришћанско-алтруистичком правцу, = показују већ и знаке меланхолије. Језичну углађену форму и музичку благогласност добио је Г. у Стритаревој школи, као сарадник његовог Звона. У то доба развио се до висине, коју показују песме из Звона од 1876 до 1880, првих година ЈЉубљанског Звона (од 1881) и прве свеске Поезија (1882). У погледу мотива постала је Г. поезија многоврснија и богатија. 1889 издао је Г. књигу песама Поезије (друго издање = 1885), коју је критика с једне стране одушевљено поздравила, а с друге стране она је изазвала отпор од стране свештеника. Против критика бранио се Г. збирком песама, В обрамбо (1882) и чланцима у Словенском Народу (1885, 107—110). Постао је затим у песмама још скрупуловнији. Нове песме већином су без пређашње елементарне снаге, место личне лирике дошле су патриотске декламадције, медитативна дидактика и притодне песме. Другу књигу Поезија (1888) примила је критика врло хладно. Од тога

ГРИВИЧИЋ

доба Г. је скоро сасвим умукнуо, тек 1902 издао је трећу књигу Поезија, а 1904 превод књиге Јоб и псалма 118.

После Г: смрти изашла је, у редакцији

Ко. Мешка, четврта књига Поезија (1908)

с песниковом оставштином. Г. је један од највећих словеначких песника, без сумње највећи из доба 1870—1880. Избор Г. песама издао је 1908 А. Медвед у издању Дружбе Св. Мохора, а 1924 А. Барац У издању Народне књижнице у Загребу.

Литература: 5 ЊБгау-Глонар, CuHмон Грегорчич (Пота ин циљи, 10, 1922); Из. Цанкар, Грегорчичева писма Грунтарју (Дом ин СОвет, 1916); Глонар, ЈЉубљански Звон (1917) и Јадрански алманах (1923); Графенауер, Кратка згодовина словенскега словства (1920).

; И. Графенауер.

ГРЗА, речица у СОрбији, лева притока Црнице; · извире под Игриштем (855 M), улива се код села Давидовца. Дужина, јој је 26 км, а површина, слива 145:1 | K -

ГРИВЕЦ ФРАЊО ДР. професор Университета (19/10 1878, Велики Липовец, котар Ново Место, Словеначка). Г. је учио гимназију у Љубљани, а богословију У Љубљани и Инсбруку. 1907—1919 био је професор богословије у ЈБубљани, 1919 до 1920 професор источног богословља на Университету у Загребу, а од 1920. је професор основног и источног богословља на Университету у Љубљани. — Г. се бави богословским и црквеним питањима, нарочито проучавањем источне цркве и источног богословља, и ради на зближавању источне и западне цркве. 1920 основао је научно друштво Богословска Академија у Љубљани. У вези са страним стручњацима помагао је организацију интернационалног научног конгреса за црквено јединство на Велеграду (1907, 1909, 1911, 1994). Г. је истраживао особито однос Св. Ћирила и Методија према Византији и Риму, и изворе теологије словенских апостола. Главна су му дела: Мистични цвет с чешкега Парнаса (KaToлишки Обзорник 1901, о чешком песнику От. Бршезини), Взходно церквено впрашање — Источно црквено питање (1909, хрватско издање = 1911, — чешко издање 1910), Православје (1918, чешко издање 1921), Шравоверност (Ов. Цирила ин Метода (1921), Церквено првенство ин единство по бизантинскем појмовању (словеначко-латинско издање 1921, чешко-лалинско 'издање. 1922), Вири Цирил-Методове теологије (Олавиа, П, 1923): Цержев (1924, католичка, наука о цркви с нарочитим 00зиром на источно богословље).

M. Кос.

ГРИВИЧИЋ ДАНЕ, подмаршал (16/0 1831, Перушић — 94/2 1906, Загреб). 1848 ступио је Г. у 2 граничарску пуковнију, 1850 постао је поручник, 1859 натпоручник у хрвалско-славонском – доброво-

= OJO __