Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ТРУДА

(163. м) Билогоре; железничка станица пруге ЂБеловар—Павловац—Дражица—Г. Џ. Има 9.238 становника, пошту и телеграф, општинско поглаварство, котарску област, котарски суд, порески уред, котарску шумарију имовне општине Ђурђевачке, римокатоличку жупу, православну ~ парохију, пучку школу, трговину земаљским производима и стоком, творницу опека и црепа, кружну пећ, пилану, парни млин, две штедионице (хрватску и српску). J. M-n.

ГРУДА. 1. Илустровани месечни лист за пучку просвету. Орган је словеначке земљорадничке омладине H словеначке секције Звезе Оловенске – Земљорадничке Омладине. Г. доноси забавне и пољопривредно-поучне чланке. Основана је 1994. Власник Г. је Кметијска Тисковна Задруга, а уредник је Иван отет

9. Село. у Далмацији, област и котар Дубровник, општина Цавтат; железничка станица пруге Ускопље—деленика. Има 657 становника, римокатоличку жупу. Главно је место Конавала.

~ J. М-н.

ГРУДЕН ИГО ДР., песник (18/4 1893, Набрежина, код Трста). Г. је учио гимназију у Горици (1904—1912), права у Бечу, Грацу и Прагу, и постао је 1921 доктор права. Сада је адвокатски конципијент у ЈЉубљани. — Писао је песме у Звончеку (од 1907), Љубљанском Звону (од 1912), Оловану (од 1919) и Књижевном Југу. Засебно је издао збирку љубавних песама Нарцис (1990, Приморске песми (1920) и збирку дечјих песама Мишка оседлана (1999). И ЈГ.

ГРУДЕН ЈОСИП ДР. историчар (14/2 1869, Љубљана — 1/10 1922, Љубљана). T. je учио основну школу и гимназију (1880—1888), затим (богословију у ЈЉубљани (1888—1899), и постао је 23/7 1892 гвештеник. Служио је у разним местима Крањске. 1897 постао је доктор теологије. Од 1898 до 1904 био је префект и затим директор ђачког конвикта Алојзевишча у Љубљани. Од јесени 1903—1911 био је професор историје и црквеног права у љубљанској богословији. 1911 постао je каноник љубљанског каптола. Г. је знатан највише као лисац расправа из црквене историје Оловенаца, особито из историје оглејске цркве, словеначке Deформације и противреформације. Својом Згодовина словенскега народа (1910—1916, 6 св.) Г. је постао писац, премда несвршене, најопширније популарне историје Словенаца. У многим партијама је ова историја компилација, базира Ha некритичним радовима других аутора или показује знаке сувише брзе редакције. Ипак је Г. допринео својом Згодовином много популаризацији словеначке историје. Осим евоје опширне Згодовине и расправа из црквене историје, написао је Г. и многе

друге расправе из других области и разних доба историје Оловенаца. Најбоље су оне Г. студије, за које је употребљавао директну архивску грађу. У том смислу је радио и објавио много расправа из и на основи грађе из фурланских архива. Осим Згодовине издао је Г. као сепаратне историске књиге: Церквене размере мед Словенци в петнајстем столетју ин установитев љубљанске шкофије (1908), Оловенски жупани в претеклости (1916). Између многобројних Г. расправа најважније су: Аквилејска церкев мед Словенци в доби њиховега покршчевања (Дом ин Свет, 1902), Урбан Текстор (Гехког) ин трви спор з ·лутеранством (Час, 1909), Причетки нашега јанзенизма (Час, 1916), Јанзенизем в нашем културнем живљењу (Час, 1916), Донески к згодовини шпротестантства на (СОловенскем (Известја Музејскега Друштва за Крањско, 1907), Шразноверје ин мистишке секте в протестантски доби (Известја, 1908, 1909), Сузана Горњеграјска (Известја, 1906, 1909), Петер. Павел Вергериј ин његов стик с словенскими дежелами (Известја, 1909), Верске ин господарске размере бистришкега самостана в реформацијски доби (Саглоја, 1910), Zur Autorschaft des Grundlichen Севепђенсћеез (Сагцоја, 1912), Горица ин Великовец об концу 16 столетја (Сагшоја, 1913), Шола при СОв. Николају ин љубљансоко нижје шолство по реформацијски доби (Сагпоја, 1915), К другему словенскему преводу Св. Шисма (Сагмоја, 1916), Самостан Студенице в протестантски доби (Часопис за згодовино ин народопиосје, 1908), Старине железних ин салајских Оловенцев (Часопис, 1914). О глагољици међу (Словенцима Г. је шисао у Католишком Обзорнику, 1905 и Известјима, 1906, 1907.

Литература: Јос. Мантуани у Гласнику Мувејскега Друштва за Оловенијо, 2—3, 1921—19923, 55—59. М. Кос.

ГРУДЊАН, мушки и женски аљетак од разне материје, памучан, од коже овчије и т. д., без рукава. Преклапа се преко груди и запучава са стране. Носи се у Војводини и Србији. — На Косову зову Г. парче платна извезеног и искићеног шљокицама и ђинђуфама, које на труди мећу као украс, пошто женске кошуље нису по грудима везене. H. 3.

ГРУЖ (талијански Сгачоза), трговиште у Далмацији, област, котар и општина Дубровник, управо предграђе и главна. (северна) лука града Дубровника, с којим та веже красна цеста (3% км) и електрични трамвај. Од ветрова заштићена лука. у 1% км дугој и % км широкој морској дрази, прима лађе до 7 метара газа. 1923 укупни је саобраћај био 4.163 лађе, са 1,551.117 тонаже, по чему Г. припада друго место међу нашим лукама. Паробродске везе има са свима знатнијим јадранским, с великим западно-европским (Лондон, Ливерпул,

_ BO —