Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Хамбург, Амстердам) и преко њих с прекоокеанским лукама. Стога имају у њему своје агенције домаће и стране велике "паробродарске линије, новчани заводи, отпремничке и трговачке фирме своје уреде. У Г. је комесаријат паробродарске полиције, лучко одасланство, други биро хидрографског уреда, Војна Поморска Академија (отворена 1/10 1924). Г. је“и станица · железнице, која га веже с копненим залеЂем (и даље преко Сарајева и Олавонског Ђрода с Београдом и Загребом) и с Боком Которском (Зеленика). Г. има 2.758 становника, пошту, телеграф и телефон, доминикански самостан Св. Крижа (по њему T. име), електричну централу, Аутохлад, творницу леда и хладионицу, трговину на велико сухомеснате робе и млечних шроизвода. Морско је купалиште (у Лападу) и климатско зимовиште. Клима је лети сухотопла, зими влажно топла, флора субтропска (агруми, агаве, палме, маслина, рузмарин, олеандер, винова лоза и др.). Ј. Модестин.

ГРУЖА. 1. Река у ФОрбији, лева притока Западне Мораве. Извире под Рапајем (443 м) и Градинама (913 м), а улива се ниже села Чукојевца. Дужина јој је 592 км, а површина, слива 6215 те

BB:

2. Област у сливу реке Груже. Има 58 насеља.

Литература: Мих. Драгић, Гружа (Насеља, књ. 10). ЈЕ. ОЈ.

ГРУЖАНСКА БАНКА. Основана, је 1923. Централа Гружа (крагујевачка). Калитал 975.170, у 1994 допуњен је на 1,000.000

дин. Претседник је Живојин Т. Златић. И. 0.

ГРУЈЕВ ДАМЊАН, четнички војвода и оснивач Македонске Унутрашње Организације (1871, село 'ОСмиљево, срез преспаноки, округ битољски — 23/12 1906, код села Русимова, срез малешкни, округ брегалнички). Г. је као дечко дошао у Београд на школовање међу првим питомцима, Друштва Ов. Саве и био је ту врло лепо примљен. Власник Малих Новина Пера Тодоровић узео га је за свога питомца, и из љубави према младоме Македонцу и његовом Родном месту дао је својој штампарији име »Омиљево«. Али било што му ондашње држање Србије није улевало наде за ослобођење Македоније, било као жртва тајне пропаганде, кака је баш тих тодина успела да многе његове земљаже одвуче из Београда у Софију, Г. је 1889 отишао из Србије у Бугарску. У Софији је учио. учитељску школу и био је један од главних оснивача македонске револуционарне организације. Поставши члан бугарске комитетске организадије Г. је постао отворен и огорчен непријатељ (Срба и српскога имена. Тако се сукобио са четом старог орпског поречког војводе Мицка Кретића. У томе сукобу чета Г. била је разбијена, а он сам заробљен, али га је војвода

ГРУЈИЋ

Мицко пустио на слободу, пошто му је Г. дао реч да више неће нападати на Србе. Г. је отишао у Бугарску и више се није јављао у кичевском и шпоречком крају. Пред крај 1906 пошао је у инспекцију и ревизију чета, али су му турске власти ушле у траг, те је 23/12 1906 убијен код малешкога села Русимова, 3аједно са двојицом четника који су га пратили. М.· Миленовић.

ГРУЈИЋ ЈЕВРЕМ, политичар (8/11 1826 или 1827, Даросава, крагујевачки округ 15/9 1895, Београд). За време школовања на београдском лицеју, Г. је био један од оснивача Дружине Младежи (Орпске (1847). Школовао се као државни питомац у Хајделбергу и Паризу, где је положио лисанс права 1854. Због брошуре Гез 5јаves du Sud, коју је објавио у друштву с Милованом Јанковићем, изгубио је државну помоћ 1858, пре завршеног школовања. 1854—1858 служио је у Кнежевској канцеларији, Савету, Главној Контроли, и опет у Савету, где је био по-. стављен за првог секретара. Секретар Св. Андрејске Скупштине, Г. је 'играо једну од најважнијих улога у збацивању кнеза Александра Карађорђевића и васпостављању династије Обреновића. Под кнезом Милошем, Г. је 1859 био помоћних министра Унутрашњих Дела, а 1860 помоћник министра Правде. Те исте године постао је министар Правде у првом министарству кнеза Михаила, али је већ идуће године постављен за члана великога суда, јер шије одобравао кнежев правац у унутрашњој политици. Поводом Мајсторовићеве афере, Г. је заједно са пет других судија, осуђен (1864) на три године зватвора и лишење грађанске части. 1865 је помилован, а 1867 изабран је за претседника омладинске скупштине, држане у Београду. 1869 постављен је за дипломатског агента у Цариграду, а после неколико месеца, за члана Државнога (Савета. Г. је био потпретседник Народне Скупштине 1874, министар Унутрашњих Дела у либералном министарству од 1875, и министар Правде у либералном министарству од 1876, које је водило ратове с Турцима 1876 и 1877/78. После Берлинског Конгреса иступио је из владе, RH 1880—1892. био је посланик, прво у Цариграду, па онда у Лондону и Паризу. Цењен као правник, Г. је био члан многобројних законодавних комисија у времену од 1854 до 1880. У политици био је један ON оснивача либералне | странке. Оставио је Записе, које је Орпска Краљевска Академија издала у три свеске 1929/93.

Литература: Поменику, 97; Подишњак љевске Академије, 10.

Милићевић, Додатак Српске Kpa-

С. Јовановић.

ГРУЈИЋ ЈОВАН ДР. (»ЈОТА«), новинар (1844, Сомбор — 1/7 1907, Нови Сад). Нижу

= 507. _