Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

(1910), Грађа за културну историју '"Сла-.

воније (Старине, 34, 1913), исте године је у 51 Опоменику публиковао низ важних докумената, од којих су најважнија писма пећеких патријарха, Историја православне хришћанске цркве (1920), Историја српске православне цркве (1920),

ГРУЈИЋ САВА, војник и политичар (25 11 1840, Колар, округ смедеревски 21/10 1913, Београд), После свршене војне академије у Србији, био је 1861—1863 на војним студијама у Пруској. Учествовао је у пољском устанку од 1863. Од 1864 до 1870 био је у Русији на војним студијама и у војној служби. 1870 вратио се у Србију и добио је службу при крагујевачкој тополивници, али је отпуштен 1573 због својих веза са социјалистичким листом Јавност. 1875 враћен је у службу. У турском рату 1876 био је начелник -артилерије код Черњајева; крајем те године произведен је за пуковника и постављен је за министра Војног у Михаиловићевом министарству. За време његовог министровања вођен је други турски рат. 1879 послан је у Бугарску као први дипломатски агент Орбије. 1882 био је посланик у Атини, 1885 у Петрограду, 1887 министар војни у мешовитом либералнорадикалном – министарству = Ристићевом. Крајем те исте године образовано је, под његовим претседништвом, прво чисто радикално министарство, а он је произведен за ђенерала. 1888 ово министарство је пало, али већ 1889, после оставке краља, Милана, Г. је дошао наново на владу са радикалима. Под овим другим Г. министарством, у коме је Г. био министар Иностраних Дела, извршено је увођење у живот Устава од 1888 и израда органских закона, који су с њиме стајали у вези. Пошто је отступио с власти 1891, Г. је послан за посланика у Цариград, где је остао до 1893, када је постао, шрво, министар војни у Докићевом министарству, па онда претседник једнога кратковременог традикалног министарства, које је пало почетком 1894. Био је посланик у Петрограду 1897—1899, и посланик у Цариграду 1900—1903. Те године постао је, прво претседник Државног (Оавета, па онда претседник (без портфеља) једнога мешовитог радикално-самосталског министарства, које је трајало до краја 1904. После пада тога министарства, Г, је враћен 'у Савет. 1906 био је неколико недеља претседник једног чисто самосталског мишистарства (с портфељом министра “BO.ног). 1906—1910, када је пенсионисан, био је претеедник Државног Савета. — ПЦисао је расправе из нове ратне историје у Ратнику. (О. Јовановић.

ГРУЈИЋ СПИРИДОН, физичар (око 1880 до 1907). Овршио је гимназију у Београду. Учио је физику у Берлину, па је отуда, због оскудице у материјалним сретствима,

ГРУНД |

| прешао на београдски Университет, Умро

је као ђак. Написао је: Даз Кафиш (1901); Гас Мезеп дег Апдећила ипа АЂ0вsung- (1902). ~ M. IIoh.

ГРУЈОВИЋ BO}HMHAP (OHHmoBHh Toдор), секретар Шравитељствујушчег COoвјета (око 1778, Рума — 1807). Пореклом је из Врела (ваљевски округ). Као свршени будимски правник прешао је у Русију, где је 1804 постао професор на Университету у Харкову. | Кад је шрва српска депутација, с протом Матијом Ненадовићем на челу, у. позну јесен 1804 дошла у Русију, приволела је Г. да напусти професуру и да шође с њима као секретар. 1805 Т. је прешао у Србију и понајвише радио, да. се образује Правитељствујушчи (Совјет и појача њетов утицај. У том (Совјету он је постао први секретар; Вук Караџић чак шише, да је био »једини стуб српскога совјета: он је био и претоједник и секретар и шисар и све«. Али с туберкулозом он није дуго издржао на послу и умро је у лето 1807.

Литература: В. Караџић, Скупљени историски и етнографски списи, 1 (1898); Мемоари шроте М. Ненадовића; От. Новаковић, Уставно питање и закони Карађорђева времена (1907). 3

ШИ

ГРУЈОВИЋ МИХАИЛО (око 1780, Рума — 9/1 1842, Крагујевац). После свршене школе у Аустрији отишао је брату у Хагрков у Русији, па за њим после, 1805, шгрешао и у Србију. Ту је наследио брата У правитељствујушчем совјету. Он је с Младеном Миловановићем израдио уставне одредбе од 1811 год. које су имале 'да онемогуће све Карађорђеве противнике међу главним војводама. 1812 био је члан депутације у Русији, а домало је опуштен из државне службе. За владе кнеза Милоша, пошто се вратио из емиграције, служио је у судској струци и умро као претседник крагујевачког окружног суда.

ТА,

ГРУНД АЛФРЕД ДР. (АШеа Сгипа), професор Университета у Прагу (3/8 1875 — 11/11 1914). Г. је већи део младости провео у Бечу. Ту је 1894/99 учио Университет, прво историју, а доцније је, под утицајем свога учитеља ШПенка, прешао на географију. Џо свршеним студијама, кратко је време био чиновник, бечке Дворске Библиотеке, а шосле се вратио на ,Университет, као асистент Географског Института. Ту се 1904 хабилитирао за доцента, 1907 је изабран за ванредног професора на Университету у Берлину и за управника одељења у Океанографском Институту, а 1910 за редовног професора. немачког Университета у Прагу. — Г. је већи део свога научног рада посветио испитивању крша, његових – хидрографеских и морфолошких одлика. У томе је циљу чешће обилазио Хрватску, Босну,

= 590 34