Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГРУНД

Херцеговину, Далмацију и део Црне Горе, а резултати тих студија cy: Die Karsthydrographie, Studien aus Westbosnien (Penck's Geogr, Abh., Bd, V, HE 3, 1906), Die Oberilšchenformen des Dinarischen Gebirges, Zeitschr. d, Ges, f. Erdk, (1908), Веитабе 7иг Могрћојоде дез Dinarischen Gebirgčes (Репск'з Geogr, Abh, Bd, IX, HE 3, 1910), Der geographische Zyklus im Karst {Zeitschr, der Ges, f. Erdk., 1914), Даље су морфолошке студије: ЕззешНогschungen aus Bosnien und der Hercegovina {Verh, d. Ges, Deutscher Naturforscher und Aerzte, 1902), Neue Eiszeitspuren aus Bosnien und der Hercegovina (Globus, 1902), Die Entstehung und Geschichte des Adriatischen Meeres [Geogr, Jahresber, aus Oesterreich, VI, 1907), Значајан je рад Г. и у научном иешитивању Јадрана, које су заједнички вршили италијански | и | аустриски | стручњаци 1911/14. Г. је био управник аустриског хидрографског одељења, на броду Najade, учествовао је на свих 12 испитивачких вожњи, прибрао је богату грађу, али је раном смрћу спречен да је обради. Кратки извештаји о томе су изашли у неколико OpojeBa Mitteil, d, k, k, Geogr, Ges,, Wien vw Zeitschr. d, Ges, E Erdk., Berlin, за 1912/14. Поред споменутих, Г. је написао још неколико већих радова, али се они не тичу наше државе. Џ. Вујевић.

ГРУНД АРНОШТ, драматични комичар и редитељ загребачког Народног Казалишта (31/1 1866, Праг). Средњу школу свршавао је у Швајцарској, а градитељску је учио у Прагу, док није, после шрвог државног испита, ушао у Лешешицама (1891) у једну путничку дружину. Као комичара ангажовао га је Милетић 1895 с плвењске позорнице за загребачку, где је отпочео своју каријеру са улогом у Карловој тетки и с Вашеком у Ометаниној ПШроданој невести. Био је кратко време ангажован у бечком Рајмундовом театру. Од тога времена непрекидно је члан Народног Казалишта, где је 1920 прослављена 25-годишњица његовог чланства. Врло интелигентан глумац, Г. се у својим слободним часовима, као стручњак, забавља хватањем и каталогизирањем кукаца и лептирова. Написао је и неколико изворних лакрдија (Млинар и адвокат, Алај су га насамарили, и Он је полудио). Овојим куплетима и екстемпорирањем нарочито је популаран код п1080ришних кругова, иако су најбоље озбиљније његове карактерне креације, које се могу убројати међу највеће успехе последњих деценија на хрватској позорници.

H. 4.

ГРЧИЋ ЈОВАН, професор, писац уџбепика о српској књижевности, уредник хњижевних ~ листова, преводилац ~ (7/10 1855, Вуковар, Орем). Основне и средње школе свршио је у Винковцима и у Но-

== 580!

вом Саду, права у Грацу. 1877—1901 предавао је у новосадској српској гимназији језике: латински, српски, грчки, немачки и мађарски. Од 1912 живи стално у Загребу. 1885—1888 уређивао је (Стражилово, 1889—1891 био је сауредник Јавора, а 1892—1894 поново је уређивао Стра-

жилово. 1904—1910 уређивао је Ново По-

зориште. Утредио је неколико годишта разних календара. Превео је с немачког много новела од Паула Хајзе-а (1888 из- | дао је две засебне свеске тих превода), две Вилбрантове драме: лина и Робијашева ћерка (1885), Грилпарцерове драме: Оафо (1890) и Јеврејка Толеђанка (1903), Хамерлинтов ро-

ман Аспазија, драму Уријел Акоста од

Гуцкова и т. д. Саставио је Кратку исто- | рију римске књижевности (1882 и 1897), Кратку ~ историју српске књижевности (1883 и 1897), Мађарско-српски и Орпскомађарски речник (1902), Историју српске књижевности за гимназије (1903 и 1906), Штиво уз ту историју 1 и 2, 1906, Немачко-српски речник (1905), Немачку граматику за самоуке (1906), две свеске Портрета с писама, Речник страних речи, |

Узречица и пословица и Летимичан осврт | :

на педесетогодишњи рад Орпског Народног Позоришта у Новом Саду (1999). В. Петровић. ГРЧИЋ ЈОВАН-МИЛЕНКО, песник (1846, 7 Черевић, Срем — 95/5 1875, манастир | Беочин). Основну школу свршио је у родном месту, немачку и Петроварадину, нижу гимназију у Новом Саду, вишу у Сегедину и Пожуну. 1864 почео је да студира медицину у Бечу, али је због 60- |} лести напустио студије и вратио се кући. — Почео је писати стихове у сегединској Ђачкој Дружини, у Олови, у пожунској Олободи и у бечкој Зори, објављивао их је у Даници, Матици и Младој Србадији. Издао је Песме у Бечу 1869. Преводио је доста песама од немачких песника, Гетеа, Шилера и Хајнеа, а чинио“ је покушаје и у новелистици, у драми и у пугошису Г. се сматра непосредним и најврснијим наследником Бранка Радичевића. У омладинској поезији заузима засебно место као »песник природе«. Он је: један од ретких »чистих лиричара« у српскохрватској књижевности. — Бранково Коло, 1905, бр. 24, посвећен 8 во T. | . l

ГРЧКИ ПРОЈЕКАТ. Јосиф П, аустриски | цар, и Катарина П, руска царица, прего- | варали су о плану, познатом под именом Г. П. о подели Турске. Шрви план (1772) 7 био је, да Аустрија добије Србију, Босну Mi и Херцеговину, Македонију и Албанију | до Мореје, а Русија остале европске турске поседе, с Цариградом и Дарданелима. По доцнијем плану (1782) требало je да се створе засебне државе: грчко царство у Цариграду за другог Катарининог 17 унука Константина, за увек одељено од |

Арија и Меса- | две |