Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

· Русије, и Молдавско-Влашка. Аустрија, је требала да добије Малу Влашку, Београд и западно подручје, до линије Београд· ушће Дрима. Као оштету за Далмацију Млеци би добили Мореју, Крит и Кишар. B-.b. II. ГУБЕР, велика ByHeHa простирка од грубе тканине без украса, врста ћилима. У употреби је у Шумадији, округу ваљевском, ужичком и шодрињском.

ГУБЕЦ МАТИЈА. В. Сељачка буна.

ГУГЛИН, село у кривопаланачком срезу, округа кумановскога. На |. се 29 и 30/8 1905 водила дводневна борба између чете војводе Ђ. Окопљанчета и бугарских чета, које су потучене. У тој борби погинуло је 9 наших четника. M. M.

ГУДЕЛ ВЛАДИМИР ДР. научник (2/1 1869, Крапина). Пимназију и философију свршио је у Загребу, где је постао и доктором философије. Служио је на средњим школама у Беловару, Сушаку и Загребу. Живи као професор гимназије у Загребу. Као књижевни историк сарађивао је У часописима. Посебице је прештампао из ЂВијенца докторску дисертацију Старе. кајкавске драме (1900) и студију Њемачки утјецаји у хрватској препородној лирици (1908). B. BP.

ГУМБАРСТВО. B. Текстилне вештине сељачке.

ГУНДУЛИЋ ТРОЈАН (Сопдоја) издао је 1552 у Београду старословенско јеванђеље (једину србуљу, штампану у Београду), за које је слова приредио »кнез Радиша Дмитровић«, а текст удесио јеромонах Мардарије.

Литература: Љ. Отојановић, српске штампарије. M

ГУНДУЛИЋ ФРАНО (Сопдоја), правник (1539 — 1589, Дубровник). Заступао је Дубровник у важним питањима у Риму и Напуљу. У самом Дубровнику био је вођа »клерикалне« странке, која је била, за то, да се без приговора приме одлуке тридентинског концила. Дао је последњу редакцију зборника старијих дубровачких закона, нарочито статута од 1279. Тексту је додао натписе, преглед садржаја и тумачења, а сакупљао је грађу за дубровачку историју.

Литература: Мопшш, histor,-jurid, Зјамог, тета, књ. 9. M. PP.

ГУНДУЛИЋ ШЏИВО (ИВАН) МАРИНОВ (Сопаоја), историчар (око 1600 — 14/8 1650, Дубровник). Пошто је употребио грађу сакупљену од Франа Гундулића, саставио је талијанску Хронику града Дубровника, која иде од основања Дубровника до 1484 (њу је после прекрајао Џоно Растић). За старије доба држао се некритичних анонимних Анала, али за новије време узимао је материјал –највише из дубровачких архива.

Старе ЈЕ,

ГУНДУЛИЋ

Литература: Мопшпл, Ујауог, шепа,, КЊ. 95. Pp.

ГУНДУЛИЋ ЏИВО (ИВАН) ФРАНОВ (Сопдоја), песник (изгледа 8 1589 10/12 1638, Дубровник). Био је образован код куће и у дубровачкој општинској школи. Не зна се да је икада излазио из Дубровника. Вршио је разне јавне службе, али кнез дубровачке републике није био никада, јер није достигао 50 година живота. Оженио се 1628 с Ником (Ооркочевићевом и имао је с њом три сина, Франа, који је умро 1700 у Бечу као аустриски Ђенерал, Шишка, песника, и Мата, који је умро 1684 као кнез. — По. свој

· прилици певао је у младим годинама,

краће лирске шесме, које нису очуване, јер код његових суграђана интерес за његова познија крупнија дела потиснуо је у заборав те мање ствари. Једина сачувана његова љубавна песма је ЈБубовник срамежљив; она по свој прилици није постала пре 1619. Уз ЈЉубовника најста · рије су Гундулићеве лирске песме Пјесни покорне (Рим, 1621), добар и прилично веран превод покајничких псалама, и мала побожна песма Од величанства 60жијех. 1622 Гундулић је издао Сузе сина разметнога. То није епски испричана позната јеванђелска прича о блудноме сину, већ сасвим лирски у три »плача« (три мочолога) приказано »сагријешење«, »епознање« и »скрушење« ~ (покајање) блуднога сина. Од 10 његових драма сачуване су само 4, Аријадна (коју је сам Г. издао 1633), Шрозерпина, Дијана и Армида. Од њих је најбоља Аријадна, али је она преведена с талијанскога. ШЏрозерпина је слабија, вероватно и она неоригинална; Дијана и Армида су мале драматске сцене. Армида је у ствари једна драматизована (делом преведена) романтична сцена из Тасова Јерусалима Ослобођеног. Прве су три драме напротив митолошког садржаја (како је Тезеј оставио Аријадну на острву Наксу, како је бог Плуто уграбио Прозерпину, како се Дијана заљубила у Ендимиона), а по натписима изгубљених драма види се да су и оне од ове врсте, осим Кораљке од Шира, која је опет преведена талијанска пасторална драма ЕШ а 5ешо Гв. Бонарелија. Најважнија је Г. оригинална пасторална драма Дубравка из 1627. У њој Г. алегориски слави свој родни град (»Дубраву«) и слободу. Дубравка има добрих лиреких места.

Највише je прославило IT. последње дело, епска песма Осман. Он је још 1620 намеравао да преведе 'Тавов Јерусалим Ослобођен, али ту намеру није извео. Без сумње од тога су та одвратили важни догађаји код Турака. 1621 Пољаци су успешно одбили Турке код Хоћима (најсевернији део Бесарабије) и младога турскога султана Османа П (било му је тек 16 година), највише стога, што се јањичари нису хтели даље борити. Осман је због

= 581 — +