Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ГУНДУЛИЋ

тога, хтео да их замени новом, у Азији сакупљеном војском. Јањичари се зато 1622 побуне, те Осман би свргнут и удављен. То се у целој Европи сматрало као почетак распадања турскога – тосподетва.. Заслуга због тога преврата приписивала, ге Пољацима, а нарочито њиховом вођи, краљевићу Владиславу (који је за време борби око Хоћима лежао болестан). Та, је мисао без сумње и Il. нагнала да. остави превођење Таса и да својом оригиналном песмом опева те догађаје и шрослави Пољаке и Владислава. По свој прилици је Г. пре свега саставио историску епску песму о смрти Османовој. Тек је доцније проширио план своје песме и уметао између првог певања ши последња 4, која говоре о Осману, разне, највише романтичне епизоде о јунакињи Соколици, Османовој љубавници, и о пољској јунакињи Крунослави, која хоће да ослободи из турске тамнице свог заручника Коревског, о Сунчаници и њеном слепом оцу Љубдрагу, потомку српских деспота, 0 путовању Кизлар-аге, да сакушља најлепше девојке за Османа, и Али-паше у Варшаву, да склопи мир с Пољацима, и о буњењу пакла против тога мира. — Г. је умро пре него што је стигао да сврши посао и стара певања преудеси према новоме плану. Зато је Осман остао недовршен; од 20 певања што их је Гундулић био замислио, два, 14 и 15, нису испевана, па су их разни песници допуњавали, најбоље Иван Мажуранић. — Осман је историско-романтичка епска песма и очевидна имитација асова Јерусалима. Ослобођеног, са свима његовим добрим и слабим странама. Иако је Осман недовршен, а главна ствар испрекидана разним епизодама, и препун средњевековне DOмантике, ипак је међу најбољим делима наше старије књижевности. Литература: Отари шисци хрватски, књ. 9, II издање '%5. Керблера (19192); A. Jensen, Gundulić und sein Osman {1900), М. Решетар.

ГУНДУЛИЋ ЏИВО (ИВАН) ШИШКОВ (Сопдоја), песник (1678 — 1721, Дубровник). Син је Шишка Гундулића, а унук Џива Франова Гундулића. Написао је подужу љубавну песму Qy8e и тужбе Радмилове. Она је само развучена прерада Зорке Владислава Менчетића. Г. је написао и пасторалну драму Радмио, последњу дубровачку драму те врсте. Она је прерада Златарићева Љубмира (а то је превод Тасова Aminta) y HOBHJHM осмерцима, док је Љубмир у застарелим дванаестерцима. Оригинална је напротив ствар његов Отон, замршена тромантичка. драма, сасвим у духу. II. Палмотића.

M. БР.

ГУНДУЛИЋ ШИШКО (СИГИЗМУНД) (Сопаоја), песник (1633 — 1682, Дубровник). Син је Шива Франова Г. Написао је романтичку драму Сунчаница. То је врло

замршена композиција на начин Палмотићевих »националних« драма. M. P.

ГУЊ, мушки аљетак од сукна, угасите боје или од мрке чоје, са широким рукавима, а дуг до појаса. У Србији су Г. без рукава носиле жене и девојке у Руднику и у Босни. 1. без рукава зове се зубун. У Црној Гори зову бјелачу дугу до колена, а са уским рукавима, či

ГУЊ ПРЕНКЛАПАЧ, њврета копорана. Носи се у Шумадији. H. 9: ГУЊА, мушки аљетак од белог сукна, са рукавима и јакуљачом, сличан опанџаку. Носи се у пиротском округу. И. 3; ГУЊАЦ, мушки | аљетак од враног сукна, са уским рукавима, кратак до кукова. Носи се у околини Книна. IT. из враног сукна дуг до колена носи се по Војводини. Зове се у доњем Банату дороп. У. 3.

ГУЊИНА. ВБ. Бјелача.

ГУЊИЋ, врста мушког јелека из враног сукна. Око врата има три реда шара разнобојне чоје. Г. на три шаре носи се у Рађевини, у Подрињу. — Г. од враног сукна, са рукавима, кратак до појаса, носи се поврх џемадана, у сарајевској околини. П. 9.

ГУЊЧЕ ЗИМСКО из црног сукна, са високом јаком, разрезаних рукава и постављено јагљетином, носи се у Окопској Црној Гори. H. 9.

ГУСИЊЕ, варош у Црној Гори, на граници према Албанији, на утоку Врује у реку Грнчар. Има око 600 домова. (Отановници су по вери већином муслимани. Од Г. се шири плодно и пространо поље к Плавском Језеру. Окружено је високим планинама и има оштру климу. — 0 Г. се мало зна из ранијих векова. По мишљењу Рачкога Дукљанинова жупа СОшзепо биће да је Г. и његов крај. У 14 веку је у Плавској жупи постојало село Гусино, без сумње данашње Г. — (Старије становништво Г. су рано изагнали Клименте и загосподарили оним крајем. Њих су од пре око 200 година нашала и изагнала околна племена. Од тада су Г. населили плавски муслимани и др., и оно је постало седиште власти оног краја. Ами Буе је 1836 рачунао да Г. има 300 домова српских и арнаутских, а Јуришић у половини 19 века налази, да је LT. имало 400 домова, од којих су четвртина били српски. — Оада Г. има 46 дућана, који су од ћепенака, наслоњени један на други. У турско доба Г. је водило трговину са Скадром, Пећи и Митровицом. Сад је трговина опала. Чувено је Г. раније било са октобарског вашара. Кроз Г. и Плав је БОЉА стари пут од Котора и Окадра за

eh.

— 999 =-