Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Ј. Продановићем основао је 1902 само

сталну странку, одвојивши се од радикала. 26/1 1904 постао је први пут министар Просвете, 1905 претседник Скупштине, а 1909 претседник београдске општине. У коалицијоној влади Н. Пашића, 1914. постао је поново министар Шросвете и остао је то до 1917. 1/12 1918 постао је поново министар Просвете. 1919 изабран је за претседника новостворене Демократске Заједнице, и као такав постао је 16/8 1919 први пут претседник владе (mo фебруара 1920). Та прва Д. влада била, је састављена од демократа и социјалиста. Други пут постао је Д. претседник владе краће време преко лета 1924. Владину већину његову сачињавао је тада блок једног дела демократа, словеначких клерикала, хрватске републиканске сељачке странке и муслиманске организације. Давидовић је био после тога претседник удружених странака, које су поматале његову владу. ВИА.

ДАВИДОВИЋ ПАВАО БАРУН, Ђенерал артилерије (1737, Будим —— 18/2 1814, Koмарно). У седмогодишњем рату Аустрије против Пруске унашређен је за капетана, а 1771 за мајора. Истакао се у т. зв. баварском рату за наследство, а нарочито при јуришу на Хабелшверт. За храбро WH одлучно деловање одликован. је витешким редом Марије Терезије. 1775 постао је заповедник ~ петроварадинске – пуковније. Суделовао је с успехом у рату шротив Турака. Као генерал ратовао је у Холандији и у Италији. Именован је за подмаршала и заповедника једног збора, (4/8 1796), који је сакушио у Тиролској, успешно «ce борио са Французима код 'Cembra, Legonzano, Trient m Caliano, Доцније је служио при тенералној о команди (Славоније. Унапређен је 1807 за ђенерала о артилерије. 1809: заповедао је са четама народног устанка против Франпуза. В

ДАВИЛА XMHHHO, књижевник (5/10 1858, Крапина — 17/8 1925, Загреб). Обитељ је пореклом из Шпаније. Учио је у Грацу, где је постао магистер фармације (1889). Био је апотекар у Крапини, Отубици и у Карловцу. Као приповедач сарађивао је највише у Просвјети. Посебице је издао Оитне приче (1909) и романе: "Играчка валовља (1904), Тешки дани (1900) и Загорска ружа (1899).

IH. UP.

ДАВОР, село у (Олавонији, жупанија Џожега, котар Нова Градишка, на Сави, од Нове Градишке 90 км к југоистоку. Има 1.695 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, православну парохију, основну школу, пошту. Д. (раније Свињар) родно је место Матије Рељковића. : Ј. М-н.

|

ДАЈЧ

ДАЈНКО ПЕТЕР, граматичар и пПобожеИ писац (23/4 1787, Ов. Шетер, код Радгоне — о0ј2 1873, Велика Недеља). Д. је учио 1803—08 гимназију у Марибору, до 1814 философију и теологију у Граду. Био је капелан у Радгонија од 1831 декан у Великој Недељи. У Грацу је био под утидајем Примичевог круга, а. у језичком погледу кренуо је за· Волкмером и Модрињаком. Објављивао је 1816—1821 на источноштајерском дијалекту. школоке и побожнопоучне књиге, молитвенике и црквене песме, које је штампао опште-словеначким правописом (бохоричицом). · Овоме језику покушао је дати 1824 основу у граматици с новим знацима за пј, 5, 7, 56 'и за специјални источночштајероки U (Grammatik der Windischen Sprache, 1824), Нештампани су Д. речник и почетак расправе о штајерским 'Оловенцима. Да популаривира нови правопис Д. је издао од 1824 до 1831 новим правописом више књига на народноме језику за свештенике, школу и народ. Издавао је и популарно-стручне књиге за сељаке и за литерарну забаву (Cro ин шеддесет посветних песми ин двесто вганк, 1897), које носе печат њетовог морално-утилитаристичког правца (Народне песме од Волкмера и осталих сасвим су искварене). Кад његов правопис и језик нису били прихваћени, радио је мало и почео је показивати симпатије ва илиризам, а у многим се стварима и сагла шавати са нацијоналним противницима.

Литература: Мацун, Згодовина, 82; Кошан, Програм мариборске – тимназије, 1890: Љубљански Звон, 1898, 375; Симонич, Библиографија, 78—80; Зборник Матице Словенске, 1905, 186; Водитељ, 1911, 231—33: Ф. Кидрич у Олов. Биограф. Лексикону (са осталом литературом).

Ф. Кидрич.

ДАЈЧ АЛБЕРТ (Дешвећ), књижар и генерални претставник осигуравајућег друштва Сошштегсја! Union у Лондону и »Баселског осигуравајућег друштва« у Ђаселу (29/5 1857, Загреб). 1875 стушио је као помоћник у књижару Лава Хартмана, коју је 1881, у' заједници са (Отјепаном Кугли, 'преузео. Као помоћник уређивао је хрватски део славенске библиографије, коју је издавало Друштво Чешких Књижара у Шрагу. Као књижар (до 1903) наставио је традицију илирског књижарства, дајући издавачком послу хрватски карактер. Од 1908 бави ce заступањем

разних. осигуравајућих друштава.

ДАЈЧ ЈУЛИО (Оешфвећ) (1859, Геперсдорф, Чешка —- 8/5 1992, Загреб). Отудирао је високу техничку школу у Франпуској, Белгији, Холандији и Немачкој. У Паризу је саградио познати велики маузолеј претседника републике Тиерса. У Бечу је суделовао у изради бечког парламента. У Загребу је деловао 36 година, као сувласник грађевинске фирме Нб-

Za ML

og eg