Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДА КАРОО

nigsberg i Deutsch, W MHOTO је допринео дизању и улепшавању Загреба. Веће грађевине, које је у Загребу засновао јесу: Палас-Хотел, Кредитна Банка, зграда 'Тртовачко-обртничке ~ коморе, Старчевићев дом, а на основу страних нацрта, Народно Казалиште, Умјетнички павиљон, Хрватска Ескомптна Ђанка, Хипотекарна. Банка 'и т. д. С

ДА КАРСО ИВАН (да Сатгзо), сликар. В. Окјавоне Иван.

ДАНКОВИЋ МАРНКО, национални радник и политичар (1880, Грахово, срез никшићеови). Гимназију и правни факултет свршио је у Београду, где се још у гимназији истакао као вођа црногорске напредне омладине. Д. је са Л. Дамјановићем био покретач Удружења ђака. из Црне Горе, а затим Клуба црногораких студената. 1907 био је осуђен на смрт у т. Зв. бомбашкој афери, као вођа омладине, која је била оптужена за велеиздају, али му је пошло за руком да побегне из Црне Горе. Отишао је у Шабад, а када je ma Београда дошло наређење, да се ухапси, склонио се у село Кривају, док београдски суд није донео решење, којим је прекинута истрага против црнотореких емиграната. Али је тада интерниран у Корману, код Алексинца, где је морао провести још два месеца. 1913, TIOсле опште амнестије политичких криваца, Д. се вратио у Црну Гору. После катастрофе Црне Горе 1915 Д. је интерниран у Мађарској. Убеђен проповедник уједињења, Д. је веровао у победу и у најтежим данима, и остао је вођа оних, који су радили на уједињењу. После слома Аустро-Угарске Д. је изабран за посланика Велике Народне Скупштине у "Подторици и за члана Народног Одбора, који је имао управљати Црном Гором док се уједињење са (Србијом не спроведе. Затим је Д. изабран за посланика у Шривременом Народном · ПШретставништву у Београду. Д. се повукао сада из политике. М. Миленовић.

ДАНСА, далматински оточић шред грушком (Груж-Дубровник) луком. Показује ноћу својим светиоником и улаз у Реку (дубровачку). J. M-w.

ДАЛМАТА. Под тим називом постојбине познато је и више латинских писаца. Армин (Негтапиз) Д. написао је или превео с арапскога на латински језик више списа о Мухамеду и његовим наследницима (штампао у Баселу 1546) и о животу и обичајима Турака. Старији је од њега Јеролим Д., који је живео у 15 веку и бавио се философијом. Млађи је Трифон JI, Ha гласу као врстан философ и Песник. ти О

ДАЛМАТА ЂОВАНИ (Dalmata С10уапт), В. Дукновић Иван.

ДАЛМАТИН АНТУН, хрватски протестантски писац (Сењ — 1579, Љубљана).

Као свештеник у Истри, пристао је. у% реформацију, и склонио се, у доба прогона, у Љубљану, где је живео 1559 до 1560, бавећи се поучавањем. Ту је почео преводити протестантске књиге на хрватскосрпеки језик. Како је познавао глагољицу и ћирилицу, позвао га је Трубар

у Урах, где је, као преводилац, ступио у

Унгнадову службу (1561). На хрватским протестантским књигама, што су штампане у Ураху, он је, заједно са Стјепаном Конзулом, означен као зутор. Кад je, после Унгнадове смрти, престао тад У хрватској штампарији у Ураху, Д. је са Конзулом дошао у Регенсбург, где су издали латиницом у два дела последње своје дело, Постилу (1568) т. ј. тумачења недељних јеванђеља. Одатле се Д. вратио у Љубљану, где су му крањски сталежи 1569, ради заслуга и високе старости, дали годишњу пенсију. Ту је живео до смрти.

Литература: Ф. Бучар, Повијест хрватске протестантске књижевности (1910).

ДАЛМАТИН ЈУРИЈ, протестантски писац (око 1547, Кршко — 31/8 1589, Љубљана). Д. се васпитао у Бохоричевој школи у Кршком у протестантском смислу, шродужио је 1565—1566 студије у латинској школи у Бобенхаусену код 'Гибингена. Био је од 19/8 1566 на Университету у Тибингену философ и теолог. До средине 1572 имао је Лифернову стипендију. 10/8 1569 постао је магистер, а био је јуна месеца 1572 у виртембершкоме консисторијуму постављен за црквену службу у Љубљани. Од 11/7 1572 био је: у Љубљани један од проповедника немачке и словеначке протестантске цркве, а 1575—85 био је у исто време предикант за Бегуње, 28/8—99/10 1581 члан комисије за ревизију словеначке библије. 22/4 1583 до 8/2 1584 био је због штампања библије

у Витенбергу, од 1/11 1585 био је жупник

у Шкоцијану, код Турјака. — Још у Тибингену Д. је почео, према упутствима Трубаревим, шисати протестантске словеначке црквене песме и преводити Мојсијеве књиге. Главна су Д. дела (осим meсама у Трубаревим песмарицама): Јевус Сирах, 1575, Џасион (у стиховима и прози), 1575, Џентатевх, 1579, 4 и 6 издање црквене песмарице (1579 у Љубљани, 1584 у Витенбергу), Саломонове приповести, 1580, Молитве, 1584, Библија, 1584 (у погледу ортографије према упутствима Бохорича). — Д. је био у језику најокретнији словеначки · писац протестантског доба. Његова библија била је: преко 200' година једина и ва католике. Литература: Шмид, Ueber Entstehung ипа Негаизвађе бег Вфђе! Dalmatins, Mitth. d, Musealvereins 1. Krain,

1904, 71—146; Рамовш, Дело peBHaHJe Ba -

Далматиново библијо, Часопис 8a сло-

венски језик, 1. (1918—19), 135—159; Ки- ·

549. __

СВ А Суња А ЛЕ ТРАСИ