Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

јатски Батон буде потучен. Онда се он здружи с другим Батоном. За Римљане се стање погоршало, кад су са леве обале Дунава упали у Мезију Дачани и (Сауромати. Али је римска војска била дорасла свима тешкоћама. Тиберије је заузео Сисак, а долазила су му непрестано појачања. Дошао му је у помоћ и Германик. Оба Батона напали су једну римску војску близу данашњих Винковаца, али су били потучени.

Године 8 по Хр. умирена је Панонија. Устаници су ту били веома притешњени и трпели су велику глад. Џанонски Батон онда изда Шинеса, а затим и сам положи оружје. Батона је зато брзо шостигла жазна. Дезитијатски Батон ухватио та је и погубио. Буна је поново планула у Панонији. Међутим та је област наскоро опет покорена. Рат се онда наставио у Далмацији. Римску војску BOдио је Германик. Он је опсео више утврђења и нека освојио. У то Тиберије наново дође на бојиште. Отпор побуњеника био је очајан. Они су се борили с великом храброшћу, али су Римљани ипак успели да потпуно покоре устанике. Батон се предао, и тиме се овај дугогодишњи и крвави далматинско-панонски устанак 8авршио. Н. Вулић.

ДАЛМАТИНСКО ПРИМОРЈЕ. В. Приморје. :

ДАЛМАТИНЦИ К(Антропологија). По теотрафоком моменту код антропологије Далмадије разликује се: Далмација у ужем смислу (Далматинско копно), северна острва, јужна острва, дубровачка и жоторека,

област (Бокељи).

Д. у ужем смислу одликују се просечном статуром од 1708 милиметара, у северној зони (срезови Задар, Дрниш, Шибеник) нешто мањом 1692 мм, у јужној зони (срезови Мажагрока, Вргорац, Неретва) нешто вишом статуром 1727 MM. Шрилично мањи (1671) су северни далматински островљани (Раб, Паг, Олиб, Силба, Премуда, Ист. Муртер, Дуги оток, Уљан и Зларин). Међутим код јужних острвљана израчуната је готово иста просечна, висина 1702 мм као на далматинском копну (1708 мм). Мушки становници дубровачке области са полуострвом Пељешцом, нешто су мањи (1691 мм) од јужних островљаша. Шросечна висина раста, Которана (Бокеља) за 7 мм је већа од вибине Дубровчана. Највећи од свију Далматинаца у ширем појмовању јесу Паштровићи (1720 мм). У погледу боје косе, броје шриморци између Трста и Бара, 9'57% плавоКОСИХ, 00700 TIDBOHOKOGHX, 14'85"% OTBOрено-кестењевих, 91'14% mecremeBHX и HA крају 1050% црнокових. Екстремни типови боје косе т. ј. плави и црни тон слабо су заступљени. Овега има 6:64% светлих тонова и 90:35% тамних тонова. Поједини далматински предели имају плавокосих: на далматинском копну 7:78%,

ДАЛМАТИНЦИ

на северноме оспровљу 14:81%, на јужном островљу 8:98%, на дубровачкој тТерито-.· рији 6:57%, код Бокеља 5:99% (и међу њима Паштровићи само 1:83%). У правцу. север-југ расте проценат тамне, а смањује се проценат заступљености плаве косе исто тако, као што у споменутом | правцу пада и просечна. висина узраста, а диже се проценат високих људи. Шри томе се показује близа физиоетнолошка сродност између ~ северно - далматинских островљана, са Истранима и људима из речке области. Донекле паралелно са бојом косе иде и боја очне дуге (114), јер је модра највише застушљена на северним далматинским острвима (24:69%), а најмање на копну (14:18%) 'и код Бокеља, (15:43%), док је међутим код јуни. островљана запажено 22:15% и код Дубровчана 2253% модре дужице ока. У свима. пределима Далмације превлађује тамно око M јаче је заступљено него на шр. код немачких иролаца (34:66%), немачких _ Аустријанаца ~ (36:72%), Чеха (39:34%), Русина (38'90%), Пољака (29-09%) и Оловенаца (32:72%) и само пољски Јевреји (58:14%) шаличе у том погледу на далматинске островљане и Дубровчани на 'Талијане (59:97%).

Чисти тамни конплексиони тип JI. везује се за виши узраст тела (1695 · мм), него што је то случај код светлог типа (1676 мм); мешовити пипови стоје у том погледу по среди, али ипак ближе свет-

лом него тамном конплексионом типу. —

Хоризонтални обим лубање мери просечно 514 мм, са варијацијом 479—551 мм (14% средње вредности), што не значи много са обзиром на велику садржину. Д. ипак нешто надмашују Русине и Турке (513 мм), али заостају за Пољацима (518 мм). Шросечна, највећа дужина, лубање мери 175 мм, највећа ширина пак 147 мм, и према томе краниски индекс (84), а то назначује брахикефалију Д. (код живих инденс 84 + 2 — 86) као што се налази Ha пр. код Оверњата и Савојарда (85:4). Tamo имају Д. краће ши округлије главе него на пр. Чеси, Пољаци, Русини, Турци, Грци или Млечани. Садржина лубање 'износи код јадранских примораца 1594:55 сем са варијацијом 12920—1830 сом т. |. 40% средње вредности. Шрема груписању по величини има 7:86% малих лубања (испод 1400 осм), 70:88% средњих (до 1500 сем) и 6'32%. врло великих (1700 и 1800 ссм). На тај начин заступљеност малих (и врло велиних лубањевих садржина, мања, је него на шр. код Турака (32%) малих и 15-5% врло великих) и код Грка (19% обеју врста), док је међутим средња група. код Д. јача него код оба споменута, оријенталска народа (код Грка 60:4%, код Турака, 54:5%). Д. са осталим југословенским приморцима престижу величином мозга све народе бивше аустро-угарске монархије.

— 54 — | 35