Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДАЛМАТОВ

Литература: А. ХЏезвђасћ, Гле Зегђо'kroaten der Adriatischen Kıstenlander (1884). Н. Жупанић.

ДАЛМАТОВ ВАСИЛИЈЕ, ПАНТЕЛЕЈ'MOHOBMR ЛУЧИЋ, глумац (1852—1919, Џетроград). Ђио је члан Царског Театра у Петрограду, почасни редитељ Народног Позоришта у Београду. По рођењу је Ордин из Далмације (отуда Далматов). Још као млад почео је глумити у дилетантским друштвима у Одеси. Када је примљен за члана Пушкинова Театра у Москви, подигао се брзо до најбољих и најчувенијих руских глумаца осамдесетих година, прошлога, века. 1884 био је ангажован 38 члана Шетроградског Царског Театра, У којем је остао до 1895, када је поново прешао у Москву. Поново шовван у престоницу, вратио се у исто позориште, у којем је остао до своје смрти. У ШЏетротраду је најживље радио и на унашреЂењу Књижевно-Уметничког Друштва, у којем је био и директор. Главне улоге Д биле су: Хамлет, Лир, Егмонт, Кин, Отлетаев (Провинцијски Дон Жуан), Кречински (Свадба Кречинскога), Хљестаков (Ре"визор), Абрезков (Живи леш). JI. je WHaписао и драме: Рад и кашитал, Ђаво новцем везује и Хајка. На позив управе Народног Позоришта у Београду дошао je, пред крај месеца маја 1903, да гостује У улогама: Свенгали, Мармеладов, Кин, Корадо, Марко (Цветићев Лазар), али су то омели ондашњи догађаји у сени о,

ДАЛМАЦИЈА. Географија. VL ce шружа дуж Јадранског Мора, заузимајући: југозападни крај државе, и граничи га Хрватском, Босном, Херцеговином и Црном Гором. На површини од 12.732 KM? има 621.49 становника по попису од 1921, односно за оне крајеве, који су тада, били под италијанском окушацијом, по попису од 1910), што одговара густини од 48'8, т. ј. приближно просечној густини насељености у целој држави. Мушких је нешто мање од женских, 497 на хиљаду шрема 503. Доња, или Јужна Д. (од Имотског котара на југ) гушће је насељена (53'6 становника, на 1 км“) од Горње (46:3 на 1 км), али је у овој више мушких од женских, 509 ma 1000 шрема 491, Док је Доња, Д. у мушкима много сиромашнија: од 1000 становника тамо је 477 мушких, а 523 женских.

Према најкрушнијим морфолошким цртама, и политичкој граници, Д. се може карактерисати као узан појас веначних шланина, и висоравни, који се од северозапада, ка југоистоку сужава: од 50 до 60 км између Шибеника и Дрниша, на 15 до 920 RM око Дрогира, док је код Дубровника. широк тек 4 км. ЈУ истом се шравцу, углавном, и планине повишавају, а исто тадо од. приморја ка, унутрашњости копна, бар на, ширем појасу Горње Д. Највише су. планине на граници са Хрватском и

Босном: Велебит и Динара Планина, са доминирајућим тачкама Динаром 1881 M, око 15 км источно од Книна, и 'Троглавом 1913 м, 16 км источно-североисточно од Врлике. Остале, мање планине пружају се са, овима, упоредо, између њих .и обале, а, највећи висови у том заплетеном сплету венаца и усамљених груша. ретко тпрематшају висину од 1500 м. У унутрашњости су планине Шромина (1148 м), (Свилаја (1509 м) и: југозападно од ове Мосећ (843 м), а, при обали Козјак (780 м), Мосор (1340 м), Биоково (1762 м). Јужно од Неретве нема изразитијих веначних шланина, него тај уски појас претставља. оврајке херцеговачких и црногореких површи, са којих се око 13 км северно од Ерцегновог издиже највиши врх Доње Д., Орјен (1895 M), на тромеђи између ње, Херцеговине и Црне Горе. Ha северозападу, У Равним Котарима, брежуљци нису виши од 100 до 300 M. ПШрететавници пространих равница у Д. само су дна неколиких поља на доста великој апсолутној висини, од којих су најпознатија Имотеко, ОСињеко, Бенковачко, Книнско и Петрово поље. Само се дуж обала шире мање низије око Каштела, Макарске и Котора, а нешто дубље у копну Конавље. То су најплоднији крајеви „JL Највећа је од свих низија, делта и долина Неретве, али су обе махом мочварне и непродуктивне.

Као последица секуларног спуштања јадранске котлине, многе су некадашње низије и долине сада покривене морем, које је на највећем делу обале продрло у удубљене облике земљишта, знатно ју је разудило, а највише делове преобразило делимично у полуострва и ртове, делом у низове острва. Окоро сва острва имају издужен облик, најчешће се шпружају правцем северозапад-југоисток, сва. су стрма и стеновита, и нагомилана Дуж два дугачка појаса, од Истре до Шибеника, и од Трогира до Дубровника. Највећа, су. од њих (на територији наше државе) Брач, Хвар, Корчула, Дуги Оток и Млет, сва са већом површином од 100 KM. највиша су Брач (Оугвид 778 M) и Хвар (Св. Никола 626 м). 20 острва имају већу површину од 10 кг. Поред тога, има још око 80 мањих острва и шкоља. Најваже нији су заливи на далматинској обали Бока Которска, Отонски залив, Калштелански залив, Новиградско и Каринско Море, а највеће полуострво: је Пељешац. Због врло велике разуђености, далматинска је обала дугачка 1378 км, (Док би У правој линији имала дужину од 460 км, која је три шута краћа.

Планине, заједно са. острвима, већином су кретацејске формације; претежно су саграђене од кречњака, између којих се местимично налазе шкриљци, или ужи

појасеви меких терцијерних стена: лапора

и пешчара. Из тога, разлога, Д. има све одлике крша: стеновито, 'наго, шопрепу-

дано земљиште, са, 'врло стрмим, често око-

— 546: —

ı bb ct. ol (hi 4 Би,