Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

митим падинама, мало нормалних речних токова, а много врела, вруља, понораи подземне циркулације воде; јављају се шкрапе, вртаче, увале, поља, са којих се HTIO гдегде дижу хумови, као 'и језера карсног тиша. Перијодска су језера једна од морфолошких одлика Д. Међу њих спадају На-

динско Језеро, Бокањац, Вргорско Језеро ·

и др. а стална су Врањеко Језеро, Шрокљан, Блато и Бачинско Језеро. Друга, су морфолошка одлика врло многе пећине, од којих је најлепша, Модра шпиља, на острву Бишеву; врло знаменита, је Ескулапова пећина на Онијежници, а леших сталактита има у пећини код Врлике. "Трећа је, врло важна, одлика велика оскудност у површинским водама, што је последица јако испрепуцаног земљишта и безбројних пукотина у кречњаку. ' Зато се сва вода одлије кроз пукотине, а само тдегде задржи у издубеним облицима, рељефа. То су узроци што је Д. један од "најсувљих европских крајева, иако обилује у атмосферским таловима, и што је У њој толико мало река. Поред тога, све те реке су кратке; већином од врела до ушћа у Јадран немају већу дужину од 5 км, а само неке су дуже од 50 км: Зрмања, 79 км, Крка 58 км, Цетина, 102 км. Неретва је много дужа, али само доњим током протиче кроз Д. Три споменуте велике далматинске реке теку на горњем и средњем току, углавном, правцем пруЖжања, планинских венада, док Ha, доњем току пробијају попречно кров планине, да, би избиле на море, али готово свутде мају дубоко усечена, корита, слична, кањонима. Џад им је све до ушћа доста, 'ве_ЉЛИКИ, а ток још није уравнотежен, те се на, многим местима налазе мањи или већи слапови, од којих се неки искоришћавају. Клима, је Д. у опште блага и има, 'модифициран медитерански MIM, Зиме су влажне, – кишовите, блатих температура, лета, су сува, топла, са мало атмосферских талога; пролеће и јесен су кратки, кишовити, нарочито позна јесен (в. Клима наше државе). Ади, због доста, високих приморских планина, које се пружају па Талелно са обалом, ублажујући утицаји Јадрана me продиру дубоко у копно. Стога ваторје има осетно веће разлике У температурама, него приморје, са, изузетком широке Неретвине долине и простране Кистањске површи између Зрмање и Крке, од Обровца до Книна и од Задра, до Шибеника. Тако је у Шибенику проceda – температура, најхладнијег месаца, 8" O, најтоплијег 25'6% док су у Книну (апсолутна, висина 940 M) одговарајуће вредности 5'1%, односно 94-30. а, у Врлики (апсолутна, висина, 400 м), која, је од мора заклоњљена, Овилајом, просечна је температура јануара; 2:09, автуста, 22:69. Ако се температуре тих двају места редуцирају на морски ниво, односно на надморску висину Шибеника, Книн би био у јануару тек за 0'5% хладнији од Шибеника, Врлика,

ДАЛМАЦИЈА

међутим за 9:8% док би у најтоплијем месецу Книн имао“ исту температуру kao Шибеник, а Врлика, за 19 нижу. Последица, тога, је и повећавање годишњег колебања, температуре од приморја, према. унутрашњости копна. Даље се, због велике издужености Д. од севера ка, југу, осећају m утицаји географских ширина, који се по. казују у томе, што јужнији крајеви имају у свима месецима 'више „температуре од севернијих, ши што се, углавном, у истом цшравцу повећава, тодишње колебање температура. Облачност је у Д. незнатна; просечно је 4 десетине неба, под обла има, зими половина, лети тек петина. Атмосферских је талога врло много, већином преко 100 ом, а број дана, са кишом углавном се повећава од мора RA, унутрашњости копна и од севера ка, јуту. Исто је тако тодишња. количина алмосферских талога најмања, на. острвима, а, од приморја. се ка унутрашњости шовећава, Највеће количине киша, падају на планинама око Бококоторског залива, више но игде у Европи; у Црквицама 463 см, на Јанкову врху 387 см. У годишњем току је највише атмосферевих талога, од октобра. до децембра, најмање у јулу и августу, а, споредан мавсимум се јавља у раном птролећу. Онега, је У приморју и на острвима ретко, на Хвару једанпут У десетак, година, док. је у загорју чешћа. појава и сваке године пада прилично много. Најчешћи су ветрови у Д. шилок (јужина) и бура, наРочито у хладним месецима. Кад дува југоисточни ветагр, шилок, време је влажно, облачно, кишовито и топлије; при североисточној бури небо: је ведро, а време суво и хладније. У току лета много је чешћи миштрал, ветар са северозацада, који ублажава, поподневну жегу и шпредзнак, је перијоде лепог времена. привредном погледу Д. је шретежно пољопривредна област. Одговарајући климатским. условима, острва и приморје се одликују зимзеленом медитеранском (DJIOром, а у загорју превлађује средњееврошбка, вегетација. Мада, је Земљиште већим делом кршевито, у заторју има, простра их поља и површи, те се шреко три чеТврти становништва бави обрађивањем земље, али се на жалост њиме не добије ни онолико производа колико је потребно за исхрану тамошњег становништва. Од продуктивних 1,241.260 хектара. скоро шполовину заузимају пашњаци (47:1%), нешто мање од трећине шуме (30:7%), док Ha оранице отпада 11%, винограде 72, ма слињаке 277, баште 04 и ливаде 0:9%, али се заправо пашњаци и шуме не искоришћавају него тек осталих 22%. Највећи део ратарског земљишта, (137.167 ха) засађен је житима, (екоро четири петине), највише кукурузом, пшеницом и јечмом, а много мање се таје раж, 306, шросо m

сирак. – Остали (су ратареки производи

"кромпир, поврће, вариво, детелина, дуван,

бухач (бухарица). За многе је крајеве

= 547 — 2 x