Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДАЛМАЦИЈА

бухач значајнији производ од тајења, винове лозе. Врло је многе винограде уништио оидиум, те су досада обновљени тек на половини некадање површине, која је била засађена лозом. Од грожђа се и сада дграве изврена вина, од којих су приморска, врло јака, пуна екстракта и боје, док су загорска лака, са мање алкохола. Најваже нији производи воћарства су смокве и бадеми, после њих вишње, трешње и рогачи, а мање је наранџи, лимуна, кестења, ораха, шљива, кајсија, бресака, јабука, крушака, дуња. Маслињака, је највише у задарском, дубровачком, шибеничком и брачком котару, пде свудде има шреко 500.000 стабала, а у целој Д. око 4,400.000. Атроматична биља су грузмарин, од кога се извози око 20 вагона, а од остатка се дестилише уље у Д., кадуна, која се нарочито извози у Енглеску, Америку и Немачку, ловор (извози се око 40 вагона) и смрека, од које се справља смрековача, а извози око 70 вагона. ; Оточарство је тлавно занимање становништва у неким брдским пределима. Највише је оваца (око 927.000 грла) и коза (230.000 грла), од крупне стоке преко 100.000 товеда. Свиња је много мање (око 61.000), али се од последња три деценија број повећао за 50%. Коњи (27.000), матарци и мазге (око 37.000) служе као тетлеће животиње или за пренос терета, по кршним крајевима. — На острвима и у приморју најглавније је занимање рибар ство. Главни су његов приход сарделе, чији лов надмаша домаћу потребу, те се у 8 творница справљају консерве. Напослетку је у Д. много и индустриских подузећа: грађевинског камена, мрамора, цемента, креча, садра (гипс), глине, ковMia, бродоградње, покућанства, – коже, хемикалија, текстилне ши трафичке индустрије. Има неколико пворница – маолиновог уља, теста, ликера и морске соли. Литература: Далмација (Удружење Југословенских Инжењера и ATDXHтекта, 1923); ДашаНнеп und das OQesterтејсизеће Казелјала. Мограве ћегаизвев. v. Prot, Dr, Ed. Brickner (1911); Ciotto Dainelli, La ĐDalmazia w. La Dalmazia AtЈапе (1918), П. Вујевић. Геологија. Геолошка ~ физиономија Д. изгледа доста једнолика. по целој њеној дужини, а тако и по Боки Которској. То су већином кречњачки гребени, као што је Динара и њени наставци, или степените површи, које се редом до мора спуштају. Пружање је њихово поглавито од северозашада ка југоистоку; први узрок томе је у наборима и раседима, чији главни правац шротезања је такође од северозапада ка југоистоку. Тако | протегнути набори нарочито су јасни по прибрежној области Д., а и по њеним острвима, која имају исту њену геолошку грађу. У тој грађи највећи део припада. морским кречњацима, створеним 'у перијодама,

кретацејској и еоценој, који се по животињама у њима скамењеним (реквиреније, хипорити, нумулити, алвеолине) могу поделити на више катова (доња, средња, и. торња креда; доњи, средњи и горњи воцен). Значајни су слојеви који чине прелаз између креде и терцијера (у северној Д.), и доњокредни слојеви са окамењеним рибама (Хвар). У целој северној и средњој Д. у почетку еоцена, било је доста језера са слатком водом, ша је доцније наишло нумулитско море, после кога се копно опет издизало, те су по њему језерске, мочарне и слатке воде, па и реке оставиле својих трагова. Међу овима се истичу слојеви са лигнитима. на Промини и неким изолованим басенима и специјалним за Д. фосилним фаунама, које су карактеристичне и за формацију неогена. То је доба олигоцена. Тада je обновљено издизање брегова, које траје Ba дуго, па је море сузбијено, док није у најновије геолошко доба, дошав с југа провалило у северни део далматинских Динарида. |

Најстарији у Д. издигнути терен јесте торњо-карбонска. бора на Велебиту, а. gHajстарија формација биће карбонски слојеви маринскога кречњака код Будве. Тријасног море оставило је у Д., ако не врло простране, а оно довољно рашчлањене терене. да су се у њима могли утврдити многи катови алпинскога тријаса. Интересна је међу њима појава лигнита, што указује на једно моментано и локално издизање морскога дна. Од јуре је нађено врло“ мало остатака (Овилаја). Најеитурнији су они у Боци Которској.

Ови терени, створени пре неогена, распрострањени су по далматинским брдима. а неотени су по долинама и корутинама, створеним између уздужних и попречних пролома. И флишни слојеви одржани су највише по удољама. Велике дислокацијесу се дешавале у неколико геолошких перијода, и за појаву Јадранскога Мора најзначајније су оне, које се десише у нај млађој, т. ј. кватернерној перијоди.

У целој нашој држави је земља најсиромашнија са еруптивним формацијама. За– пажене су само интрузије у тријасним слојевима од диоритних и дијабазних порфирита и мелафирских туфова.

Ј. Жујовић.

Историја. Римска провинција, ДЕ имала је много шире границе него данашња, Д. Она. је обухватала, не само нашу“ Д., него и највећи део Босне, Херцеговину, Црну Гору, западну Орбију и део“ Хрватске. Њене границе биле су отприлике ове: Јадранско Море, од Раше (у Истри) до ушћа Дрима, линија, која би везивала Ђеоград и Шар-планину, а на северу отприлике линија, Ов. Петар—Карловац—Костајница и Београд (најсевернији део Босне био је изнад Д. и припадао је Панонији). О крајем трећег века. по Христу један део ове области, отпри-

— 548 —