Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

| | } к

ke данашња Црна Гора, одвојен је у засебну шровинцију, Превалитану.

У Д. су живела многобројна · илирска, племена, у извесној мери помешана, с Келтима: Далмате, Либурни, Дезитијати, Јаподи, Ардиеји, Нарензији (на Неретви), Аутаријате, Мазеји и т. д. Знатнији градови у римској Д. су били: Салона, Нарона, Окадрона, Јадер, Епидаур, Тарсатика, Бурнум, Тратуриум, Скодра, Доклеа, „Делминијум, Промона, и т. д. У Д. је било добрих путова, као пут, који је ишао све обалом мора, даље шут (СОплит—Сисак, Оплит—Брод, Сплит—У жице, пут поред Неретве и: т. д.

Д. је дало име једно од најзнатнијих далматинских племена, Далмати. Оно је живело у центру нашег приморја,, оппритике од Промине до Неретве и од мора до Дувног поља. На крају 3 века Далмати су били јамачно у некој зависности од Ардиеја, који су основали у то доба на, југу нашег приморја 'доста јаку државу. После пропасти ове државе (168 шре Христа) они су постали невависни. Онда су они често нападали своје суседе и пљачкали их. На молбу неких од ових племена Римљани су се умешали у ствар и слали посланике | Далматима (158 пре Христа). Али Далмати су рђаво дочекали Римљане. Нису им дали ни стана ни хране, а 'коње им отели. Џосланици су се с муком тајно спасли бегетвом. То је био повод да, Рим пошље војску на Далмате. Најтре су Далмати однели победу над римским консулом; они су напали изненада његов логор и потисли та, далеко. Али кад се он, после извесног времена, вратио Далмати су били савладани и затворени У Делминиум (јамачно Жупањац, на Дувном пољу). Далмати су се јуначки бранили из утврђене вароши, али је напослетку Делминиум заузет. После тога, далмалска, земља буде опустошена, а, велики број људи продат у ропство. У Риму је прослављена, та победа једним триумфом »над Далматима«.“ — 119 опет су тратовали Римљани у Д. Пошто је консул Цецилије Метел освојио Сисцију (Сисак), он се спустио на Далмате, прошао кроз њихову земљу и дошао у Салону. И он је затим триумфовао »над Далматима«, и узео надимак »далматински«. Од плена који је Метел задобио у далматској земљи, он је наново саградио један град у Риму. После овога рата Далмати су били мирни неколико десетина тодина. Али 78 пре Христа плане код њих устанак. Устанак буде угушен, али се 51 немирно племе опет побуни. Далмати отму Либурњанима, варош Промону (данас Промин, код Дрниша). Либурњани се обрате за шомоћ Цезару. Цезар нареди Далматима, да се повуку из Промина, али они не послушају. Зато на њих пође једна римска Војска, али Далмати потпуно разбију Римљане. Услед заплета, који је Цезар имао с Помпејем, он није могао предузети

ДАЛМАЦИЈА

одмах ништа против њих. 49 Далмати начине савез с Помпејем, и заједно с њим опседну (Салону. Цезар пошље на њих једног свог војводу, коме пође са севера, сувим, други Цезаров војвода у помоћ. У Оињском пољу њега дочекају Далмати и страховито га поразе: преко 2000 тримских војника је пало мртвих, и римске заставе падну непријатељу у руке. Али из сукоба, који је имао с: Помпејем, Цезар изиђе победилац. Онда Далмати, 46 шре Христа, пошљу у Рим посланике, и изјаве Цезару покорност. Цезар затражи од њих, да му даду таоце и да плаћају данак, и они пристану на обоје. После смрти Цезареве Далмати се опет дигну против Римљана, опет потуку једну римску војску и задобију неке римске заставе. 34 пре Христа предузме Август да их дефинитивно савлада. Далмати му даду силан отпор код Промоне, коју су били заузели ca 12.000 људи. Август опседне утврђени град. Једна друга, војска, састављена. од домородаца, пође опседнутима у помоћ, али буде потучена. У исто време беху начинили опседнути један испад из вароши. Они буду потиснути, и римска, војска успе да уђе у варош. Остатци Далмата, повуку се у тврђаву. Наскоро су се морали предати, а Август продужи рат. Он попали многа места у далматској земљи. Једну знатнију варош морао је опет опсађивати. Џри тој опсади и сам је био рањен у колено. Ова варош се предала тек 33, И с тим је рат био свршен. Далмати су дали Августу 700 деце као таоце, вратили су некад отете заставе и платили сав неплаћени данак. И Август је држао у Риму триумф »над Далматима«.

При свем том Далмати су се побунили опет 16 пре Христа, затим 19 и 10 пре Христа. Исто тако узели су учешћа и у чувеном устанку далматинско-панонском, који је трајао од 6—9 по Христу. Али у том рату они више нису итрали тлавну улогу. :

Ово је био последњи пут да су се Далмати борили с Римљанима. После тога они су брзо романизовани. Н. Вулић.

На крају 4 века Д. је још увек била једна од многобројних римских провинција. Заједно с провинцијама између Дунава и Алпа, чинила 'је она дијецезу »Западни Илирик«. Заједно с том дијецевом, спадала је Д. у огромну префектуру Италије, подељену на неколико дијецеза, од којих је свака такође бројала по неколико провинција. Д. је и онда, па и после у византиско доба, обухватала много више него данас: не само данашњу JI. с острвима, него и источну Истру до реке Раше, Босну скоро до Купе и Саве, западну (Србију до близу Београда, и од шрилике до Рудника ши Чачка, Херцеговину, и западну Црну Гору скоро до Моpade и до Бара. Д. је с временом постала. једна од најнашреднијих провинција, гримских. Римљани су је били сасвим уми-

== 5401