Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

3,250.000 круна, који је постепено шповећан до 1,625.000 динара. Фабрика цемента налази се у Сућурцу, код СОпљита. Покретна снага је 2.000 НР, а капацитет 15.000 вагона годишње. (ОЛИ,

ДАЛ_ ОНГАРО ФРАНЧЕСКО (Ра! Опбато Егапсезсо), италијански Песник и патриота, свештеник, доцније журналиста у“ Трсту (1808, Мансуе — 10/1 1873, Напуљ). Био је вођ револуције 11/8 1844 у Венецији, члан конституирајуће скушштине у Риму и комесар Гарибалдијев. Био је после у шрогонству. 1859 постао је професор литературе у Фиренци, 1869 у Напуљу. Д. је неговао патриотску поезију у Гарибалдијевом духу. Нашисао је драме: П ЕогпагенНо (1838), Ј Dalmati (1847), Marco Cralievic, Bianca · Capelo {1861), Novelle vecchie e nuove {1869), Fantasie dramat, e liriche (1866), Ilemoкупна дела (1846), Биографија Де Guberпан5 (1875), BB. B.

ДАЉ, трговиште у (Олавонији, жупанија Вировитица (Осек), котар Осек; паробродарска станица на Дунаву (88 м); железничка станица на прузи Осек—ДаљБогојево (Бачка) с краком Даљ—Борово у Вуковар и у Винковце. Има 4.913 становника, пошту, телеграф и телефон, општинско поглаварство, римокатоличку жупу и православну парохију, пучку школу, добро српско-православне патријаршије са, знатним риболовом, творницу жестоких пића, творницу сухомеснате робе и саламе, творницу опека. — На месту Д. у римско је доба било насеље ТешнЂигбо или Тиођигво, ако оно није било тде је сада Борово. У попису котара и града Осека 1697 вели се за JI, да се то трговиште од старине звало истим именом.

Ј. М-н.

ДАЉСНКА ШТЕДИОНИЦА А. Д. Основана је 1897. Централа Даљ. Капитал 400.000. дин. Претседник Др. Душан Миланковић. H. С.

ДАЉСКО ВЛАСТЕЛИНСТВО обухватало је територију села Даља, Белог Брда 'и Борова, у североисточној (Славонији. Од 1706 уживали су Д. БВ., на феудалној основи, архиепископи и митрополити карловачки, а од 1848. је велики посед српских патријара. — 11/8 1695 даровао је цар аустриски Леополд 1 патријарху Арсенију Ш Црнојевићу дворац Сирач и 14 села у Олавонији, као отштету за напуштену тресиденцију у ПЏећи. Али је maтријарху убрзо одузето то добро, под изтовором опасности због близине турске границе, а као накнада за ресиденцију и 20.000 фор., које је патријарх шозајмио држави, 28/4 1697 дат му је шге регеппан (за увек) замак и властетинство (Сечуј на Дунаву, у Барањи. После неколико година и то је добро одузето од патријарха, и предато породици Безередија, која је ммала стара права на то властелинство.

ДАМИН

Међутим дуг државни патријарху попео се био на 38.678 фор., јер држава неколико година није платила патријарху откупљени шатријархов десетак од Орба Барањаца и Будимадца, који је износио 3.000 форинти годишње. СОтога је нови цар Јосиф 1 уступио патријарху, у име свега тога, дуга, државно добро Даљ, са Боровом и Белим Брдом. Када се 1726 сјединила карловачка митрополија са београдском, хтео је бечки двор да одузме Д. В. од митрополита, али је, на енергично настојање народно-црквеног сабора и митрополита, цар Карло У1 1/1 1729 дозволио, да и митрополити београдско-карловачки уживају то добро, али под условом, да плаћају држави, у име аренде на то имање, 1.300 форината тодишње. Џатријарх Арсеније ТУ Јовановић успео је, да од царице Марије Терезије 20/10 1741 добије Д. B. iure inscriptitio, T. j. док држава не врати дуг од 38.678 форината. Држава је, међутим 1769 покушала да врати тај дуг у државним папирима и да узме Даљ, али се народно-црквени сабор енергично успротивио тој тежњи, и молио је, да ce JI. B. стално остави на уживање митрополит има, карловачким »JIOK се не освоји поново Џећ«, као што је речено у шрвој даровници. Према томе је и у Деклараторији од 16/7 1779 унесен чланак (4 6), ma ce JI. B. »оставља, архиепископату, док му се друго нелокретно добро од равне вредности, које изван Краљевине Хрватске лежи, не дарује«. Такво добро, међутим, није никада нађено, и народно-црквени сабор је 1865, на основу авитичног патента од 1/5 1853, прогласио JI. B. Ba митрополитско о народно-црквено добро. Сабор од 1871 закључио је, да ce JI. ЂВ. узме од патријарха у народно-црквену управу и место њега даје патријарху годишње 26.000. форината, али тај закључак није добио царску потврду. После уједињења главни део ораница и ливада овога властелинства потпао је 1919 под аграрну реформу. Р. Грујић.

ДАМИЈАНИ, два брата из племићске босанске породице. Обојица су били каноници у Пожуну и писци теолошких списа против реформације. Старији брат, Иван (1710—1766), свршио је науке у Ферму, у Италији, и умро је као помоћни бискуп у Вапу. Написао је и штампао више списа, против шротестаната, од којих је један, издат у Будиму 1765, био забрањен, јер је разлагао, да се против некатолика може употребити и сила. Вилим Фридрик (1714 до 1760) задовољио се објективним приказивањем науке Лутерове и Калвинове. Два је његова латинска списа те врсте после смрти његове штампао у Будиму 1761 његов брат Иван. Ђ. HF.

ДАМИН НАРЦИС, професор наутичке средње школе у Бакру (27/10 1845, Сењ — 926/8 1905). Био је најзнатнији наш аранолог. Најпре се бавио биљкама, а, за-

= 558 —