Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДАМЈАНИЋ

тим пауцима. Његова знатна збирка је у зоолошком Музеју загребачком. По њему је прозван нови паук АСНиз дали Сћуг,, а сам је именовао новог паука Спарћоза Кијегупеки. Остала је недовршена његова велика монографија о пауцима хрватске фауне (8 глава и много оригиналних слика). Поред нешто рукописних радова оставио је и једно 15 публикованих (махом у Гласнику Хрватског Шриродословног Друштва у Загребу). Најзнатнији су: Џеђег Parthenogenesis bei Spinnen, Verh, d, zool,bot. Ges, Wien, 1894, Прилог фауни далмат. и истар. паука, Сл. Х. II. JL, 2, IX; Lothrodectus 13 — guttatus {Rossi}, Paj, 126; Пауци Далмације, Хрватске и Истре, ibid,, 148; O преобразби и дужини живљења наших паука, 11а. Ј. У.

ДАМЈАНИЋ ЈОВАН, генерал (8/12 1804, Стаза, костајнички срез, загребачка жупанија — 6/10 1849, Арад). По рођењу је био православни Орбин, али је страшно мрзео Србе. Позната је његова реч, да ће се борити, док не види и последњег Србина на земљи, а тада, да ће и себи просвирати куглу кроз тлаву, да не остане ни један више. 1848/49 се особито одликовао у борби против Срба, те је постао генерал. После мађарске катастрофе код Вилагоша, обешен је, са још 12 мађарских генерала, у Араду. Д. је био ожењен Емилијом Чарновић (Черновић), једном од врло родољубивих мађарских жена, иначе пореклом од лозе Арсенија Ш Чарнојевића. И ЈИ.

ДАМЈАНОВИЋ ЈЕВРЕМ, бригадни агртилериски ђенерал (3/4 1880, Београд). По свршетку шест разреда гимназије у Београду, стушио је у Војну Академију 1/9 1896. За артилериског потпоручника шпроизведен је 30/5 1899, за кашетана 1/1 1910, за пуковника 1/10 1915, за бригадног артилериског ђенерала 21/10 1993. До 1900 био је водник у градској артилерији, до 1903 водник у коњичкој артилерији, 1908 водник у пољској артилерији. 1903—1905 био је на Вишој Школи Војне Академије, до 1906 водник у пољској артилерији, до 1907 командир батерије у брдској артилерији, 1907—1908 био је у алпиској артилерији у Француској (на обуци), до 1912 био је командир брдске батерије, за то време био је слушалац артилериске школе тађања (1911), 1914 (до рата) био је командант брдског дивизиона. Од 17/8 1917 био је ађутант Њ. B. Краља, 1/9 1917—16/2. 1918 био је вршилац дужности Управника Двора, од 19/2 1918 вршилац дужности Маршала Двора, од 17/9 1998 вршилац дужности команданта артилериске бригаде (Босанске), од 91/8 1994 ађутант је Њ. В. Краља и вршилац дуж ности Маршала Двора. — У трату 1912/18 био је командир брдске батерије. У рату 1914/18 био је, до 11/9 1915 командант брдског дивизиона (у Ужичкој војсци), 1915—9/8 1916 командант дивизиона и

•

артилерије у дивизији (Шумадиској 2), 1916 претседник комисије за пријем рат Hor материјала у Француској (Линел), 1916—8/9 1917 био је начелник штаба к0манде артилерије армије (1). — Налтисао. је и штампао знатан број чланака, већином стручних артилериских, у Ратнику. В. Белић.

ДАМЈАНОВИЋ ЈОВАН, административни пуковник (5/11 1850, Ђеоград — 7/11 1901, Београд). По свршетку гимназије у Београду стушио је у Војну Академију 12/10 1866. За пешадиског потпоручника произведен је 1/1 1872, за пешадиског капетана 1 кл. 21/5 1881, за вишег интенданта 4 кл. 1/3 1885, за резервног пешадиског потпуковника 1/1 1892, за административног потпуковника | преведен је20/2 1896, за административног пуковника 30/8 1896, пенсионисан је 1/11 1897 са преводом у резерву. До 1880 био је водник. 1880—1882 био је државни питомац у интендантској школи у Бечу. 1883—1886 био је на служби и шеф профијантског отсека економског одељења. Од 1886 био је у благајничком одељењу Министарства Војног. 1896 организовао је и био је управник војно-административне – школе. 1875—1901 био је хонорарни и редовни професор Војне Академије. 1900—1901 био је управник београдске трошарине (0чијем уређењу има доста његових писмених радова). Као поборник да се Артилериска Школа претвори у Војну Академију, био је 1879 члан комисије за израду шрвог закона о Војној Академији (од 18/1 1880). Био је шрви војни известилац у Народној Скупштини. У рату 1876 био је командир чете, у рату 1877/78 командант батаљона, у рату 1885 Ha служби у Славној Интендантури. — Поред многобројних чланака у стручним листовима и Ратнику издао је: Расправу историског развића нашег Ђенералштаба,. са главним основима уређења наше војске, Историско развиће организације наше војске, Први шематизам одликованих лица, Војна Администрација и Стилистика с писмоводством и деловодством војних власти (предмети из Војне Академије), %, као званична издања, Правила о вођењу трупне администрације.

В. Белић.

ДАМЈАНОВИЋ ЛАЗАР, национални радНик. Д. је свршио пимназију на Цетињу, у Нишу и Београду, а правни факултет у Београду, где је 1906 дипломирао. 1903 учествовао је Д. у мартовским демонстрацијама, био је један од главних оснивача Клуба Ђака из Црне Горе, а 1904 Клуба црногорских студената. JI. je у то времерадио и на оснивању заједничког студентског клуба, и сарађивао је у националистичком листу Ослобођење, преко жога јеизносио тешко стање у Црној Гори. Као» потписник Ријечи, у којој су црногорски студенти изнели своје слободоумне на-

= Ђба