Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

зоре, како у погледу унутрашњих ствари у Црној Гори, тако и у погледу уједињења са Србијом, Д. је (1906), заједно са својим друговима, оптужен цетињском суду као велеиздајник. Д. је прететао суду и дао тако храбру и темељиту изјаву, да је процес против омладине морао бити обустављен. Али је Д. тиме навукао на себе толику мржњу званичних кругова, да није могао добити службу у Црној Гори. Када је 1907 отпочело хапшење по бомбашкој афери, војска је опколила Д. кућу, али је он успео да умакне из Црне Горе и да дође у Орбију. Цетињски суд га. је, У отеуству, осудио на десет година тробије, и због тога је Д. остао у емиграцији до 1913. У Београду je био практикант, па чак и прост радник у монополској управи и фабрици шећера, но и у таквим околностима неуморно је радио 'и важио је као најбољи и најпоузданији информатор o шриликама у Црној Гори. 1913, после амнестије емиграната, Д. се вратио у Црну Гору и посветио се новинарству и омладинском раду. После жалтитулације Црне Горе Аустријанци су Д. интернирали. После слома“ Аустро-Угарске VI. je изабран за посланика Велике Народне Скупштине у Подгорици. Као њен потпретеедник одржао је Д. знаменит говор, после кога је скупштина једногласно одлучила, да се свргне династија и Црна Цора уједини са Србијом. Д. је изабран за члана Извршног Народног Одбора, који је имао да управља Црном Гором док влада из Београда не организује власт. Д. је било поверено да органивује правосуђе и исхрану Црне Горе. Тада је Д. завео, да претседници и судије великог суда у Подгорици и окружних судова морају бити правници, док су дотле могли бити “ нешколовани људи. Исхрану је организовао тако, да за време његовог деловања. у Црној Гори није било оскудице у храни. У очи божићне побуне 1918 Д. се затекао на Цетињу. Опседнут од бунтовника знао је да одржи дух међу омладинским четама, које су браниле народно јединство. После тога је изабран за посланика у Привременом Народном Претставништву у Ђеограду. Д. је неуморно радио на санирању прилика у Црној Гори и на сузбијању акције агената краља Николе и црногорских избеглица у Италији. Када је Привремено Народно Претставништво завршило рад, Д. се повукао из политике и, одбијајући понуђене више по-

- ложаје и ненсију, коју му је Народна

Окупштина признала, узео је место судије окружног суда на Цетињу, пде је и данас. JI. je писао и стручне чланке о школама и путевима у Црној Гори и студију о њеном железничком питању. ; ИМ. Милеповић.. ДАМЊАНОВИЋ МИЛОСАВ, дивизиски ђенерал (20/1 1876, Омедерево). По свршетку шест разреда гимназије у ШПожаревцу, ступио је 1/9 1893 у Војну Академију. = За пешадиског потпоручника.

ДАНДОЛО

произведен је 2/8 1596, за капетана 928/12

1902, за пуковника. 1/10 1915, за: дивизи-

ског ђенерала 21/10 1923. До 1899 био је водник у пешадији, а до 1900 ађутант пука у пешадији. 1900 био је на Вишој Школи Војне Академије. До марта 1904 био је командир чете у пешадији, до 1905 ордонанс официр Њ. В. Краља, 1905—1907 класни старешина шитомаца Војне Академије, до 1910 командант пешадиског батаљона, до рата 1912 помоћник команданта пешадиског пука (6), 1913—1914 командант пука (6), 1918—1919 командант окружне команде (Румске), 1919 до 1920 командант пешадиске бригаде (Потиске), до 6/3 1923 помоћник команданта, · дивизиске области, до 14/8 1923 на служе би у Главном Ђенералштабу, од 14/8 1993 командант дивизиске области (Потиске). У рату 1912/13 био је помоћник команданта пука (6), у рату 1914/18 командант

| пука (6 кадровског, 17 П позива), коман-

дант Бањског одреда, на служби у штабу дивизије (Дунавске 2), од марта 1916 до маја 1918 у депоу нераспоређених Oo(Dmцира. |D. B.

ДАНАК У НРВИ. Хришћани у турској царевини сем Јермена, морали су давати Турцима данак у крви, т. ј. своју младу мушку децу, која су бивала потурчена. Од тог данка биле су изузете само. области, које су саме признале турску власт или породице, које би Турцима учиниле знатне услуге. ба. купљење тога данка није било шотпуно утврђених правила. Обично се радило овако: деца би се купила, једне тодине у једној, друге у друтој, треће у трећој области и т. д. Укупан број једнога купљења износио би до 12.000 деце. У тежим приликама турнус покрајина био би краћи, а понекад би у некој опасној години обухватио све земље. Прегледана су сва мушка деца од 10 до 16 тодина. Тешким казнама био је изложен онај, ко би покушао да обмане власти. Спочетка. се узимало свако десето дете, а после се тај број повећао. Узета деца постали би аџами-оглани, била би шпотурчена и онда би се васпитали за јаничаре. Бољи од њих, ичоглани, васпитавали су се: у Серају, где су имали свој интернат. Од њих су постајале спахије (коњица), а. од. других пешадија. Џонајбољи су били султанова гарда.

Литература: Ј. Н. Томић, Данак у крви (1898); TB. Трухелка, Турско словјенски споменици (1911), 180—89,

2 Ћ

ДАНДОЛО ВИСКО, цивилни управитељ. Далмације 1806—1810 (26/10 1759, Млеци — 192/12 1819, вила Варесе, код Милана). Учио је у Падови хемију и фармацију и по довршеним наукама уредио је лабораториј у Млецима, и истакао се научним радом. За време француске револуције био је претседник франкофилске странке: у Млецима, која је послала Наполеону

= ДЕ S