Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Д'АНДРЕА

депутацију, да стави републику под њеroBy заштиту. После пада Млетака (1797) отишао је Д. у Милано, а одатле у ШПариз, где је именован за цивилног управитеља Далмације, уз војног управитеља. Мармонта. Д. је за сразмерно кратко време стекао велике заслуге за културни и економски препорођај Далмације. Пропутовавши земљу, израдио је план, како да ге уреди управа Далмације и ту је основу Наполеон одобрио. Кад је Наполеон из земаља, које је добио миром у Шенбруну, образовао посебну покрајину францускога царства, илирске покрајине или Илирију, и предао их у управу Мармонту са седиштем у Љубљани, дошао је Д. у подређен положај. Поносни и ташти Д. затражио је отпуст и оставио је Задар (29/1 1810). Отишао је најпре у Париз, а затим се вратио у Милано, где је примио место сенатора краљевине Италије. М. П-г.

Д'АНДРЕА – ДОМЕНИКО, _– позоришни сликар (19/3 1836, Сплит). Овршио је сликарску школу (Успоја gratuita di disegnoj у Троту 1855. У Србију је дошао 1860 месеца октобра. Чим се основало Народно Позориште у Београду ступио је да ради у њему (1869—1873). 1874—1880 био је сликар у Загребачком Казалишту. Затим се вратио у Београдско Народно Позориште, где је био на сталном раду 1880 до 1895, а затим је, кадгод је то управа потражила, радио хонорарно све по o Do.

JBIAHELL JHMPM{H HP. (Daneš Jiži), професор географије на Университету Карлову у Прагу (23/8 1880). Учио је гимназију и Университет у Прагу, где је 1902 промовисан за доктора философије, Као доцент опште географије хабилитирао се 1906. 1912 постао је ванредан, а 1919 (редован шрофесор географије на Университету HaDpлову у Прагу. Био је 1918 организатор и претседник чешке легије у Сарајеву, 1919/90 први шретеедник јужнословенске комисије у Прагу, 1920/22 чехословачки тенерални консул у Оидниу, у Аустралији, тде је заступао и интересе наших исељеника, а од 1923 први професор географије на Университету Коменскога у Братислави, поред своје професуре у Прагу. — Д. (је много путовао по Босни, Херцеговини и Далмацији, тде је нарочито испитивао крш, а резултати тога су његова дисерmanja: Bevolkerungsdichtigkeit дег Негсевоуша (Тгауашх gćographiques tchčques), Т, 3 (1903), хабилитациона mega: Uvodi dolni Neretvy {Knihovna Českć Společnosti Zemčvčdnć v Praze, 1905), ogorpadja: Босна и Херцеговина, (1909), и: низ мањих морфолошких и антропотеографских студија. Поред тога Д. је 1902 пропутовао Ђугарску, 1918 Јужну Србију, а у међувремену и доцније крајеве далеког Истока, тде је наставио своје студије о кршу и о њима публиковао ове радове: Кагзћћеи еп

in Jamaika (Včstnik Kr4l. Českć Společnosti Nauk.,. Tžida math,-pfirod,., 1914), Das Karstgebiet Goenoeng Sewoe in Java {Včstnik Кта!, Сезке Spol, Nauk. Tžida math.-pžirod., 1915), Karststudien in Ausfralien [Včstnik Kral, Českć Spol, Nauk. Tžida math.-pfirod.), Limestone physiography in Australia (Зборник радова посвећен Јовану Цвијићу, 1924). — Д. је радио и на геоморфологији и антропогеотрафији своје JOмовине, писао је о питањима политичке теографије Мексика и Западне Индије, о морфологији Јужне Калифорније, о антропотеографским и етнографским – проблемима Аустралије и Океаније. П. Вујевић.

ДАНИЛ КОНСТАНТИН, сликар, иконограф и портретиста (око 1798 или 1802, Лугош, Банат, данас у Румунији 13-25/5 1873, Велики Бечкерек). Мати Д. била је полусељанка. По Д. причању он. је 1812—1816 радио у темишварском атељеу тада најугледнијег српског сликара Арсе Теодоровића, али га је стари мајстор истерао из љубоморе, видевши велику даровитост и нагло налредовање свога ученика. Д. није међутим тада напустио Темишвар, већ је ступио у радионицу једнога од тројице бечких академских сликара, који су у то време стално живели у банатској престоници. Почетком двадесетих година изгубио се Д. траг. Може бити да је већ и тада отишао на краће време у Беч и Минхен, а, углавном, биће да је путовао шо Банату и Ердељу, као многи »путујући сликари« у то доба, и издржавао се портретисањем по имућнијим грађанским 'домовима и по племићеким »куријама«. За један такав портре плаћало се тада један дукат, т. ј. 5 форината у сребру. 1827 бавио се истим послом (у Великом Бечкереку, те сликајући портре тадашњег бечкеречког подначелника (Отевана Карачоњија, ~ богатог спахије, каснијег торонталског великог жупана и грофа, упознао се у његовој кући са Софијом Дели (Реју), девојком из једне осиромашеле мађарске племићске породице, и венчао се с њоме 27/2 исте године у католичкој цркви. 1828 панчевачки прота Арсеновић, приликом једне походе у Алибунару, видео је у кући граничарског капетана Кљуновића изврсне портрете истог капетана и његове жене, те одмах понудио Д., да изради иконостас нове српске православне цркве, до тада највеће и најлепше у онамошњем Орпству. Уговор је склопљен с црквеном општином 26/5 1829, Д. се преселио У Панчево, прионуо је на проучавање (Ов. Писма и на студирање и скицирање нацрта за поједине иконе. 1833 Д. је свршио шанчевачки иконостас. За тај свој први велики рад примио је Д. од општине 4.000 форинти у сребру. У то време је насликао Д. у Панчеву још око 20 портрета и икона, само за спахије Јагодиће

= 556. —