Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Литература: Н., Дејагие, Le Monteпевго (1862); К. Сегђа у Миће илбепл дез

'k. k, Kriegs-Archivs, I, 1887; B. Ћоровић, |

Лука Вукаловић (1923); B. Поповић, Акција кнеза Данила у Паризу (Глас, 110, 1928); Л. Томановић, Кнез Данило и Аустрија (Братство, 18, 1924); B. 'Ђорђевић, Црна Popa и Аустрија 1814—1894 (19924). 1 В. Ћоровић. ДАНИЛО П, архиепископ и књижевник (друга половина 13 века — 19/19 1337). Потекао је из једне богате породице. Дошао је млад на двор краља Милутина, али та је брзо напустио, 'и отишао у калуђере. Своје књижевно васпитање развио је у Св. Гори, у Хиландару, где је био игуман, и где се особито истажао бранећи манастир од жкаталанских разбојничких · чета (1307—09). Био је врло угледан и имао је честе дипломатске мисије. Особито се истакао посредујући између краљева Дратутина и Милутина. Око 1313 шостао је бањски епископ, али је убрзо нашустио Србију, и вратио се поново у Св. Гору, у Кареју. Одатле је, на. позив краља Милутина, прешао у Жичу, као његов кандидат за архиепископа. Међутим је 1317 за архиепископа изабран Никодим, а не Данило, који је место тога добио хумску епископију. После Милутинове смрти (1321) Д. је поново отишао у Хиландар, одакле се вратио да постане архиепископ (14/9 1324). — Настављајући Доментијана JI. је почео да шише низ биографија српских краљева: Уроша, Драгутина, краљице Јелене и Милутина и српских архиепископа, од Арсенија до Саве Ш, Његов рад наставили су његови ученици, од којих је један дао и врло опширну биографију Данилову. Касније су та пуна драгоцених података житија сабрана у један зборник. То је дело главни извор за српску историју у времену 1270—1335. Објавио га, је Ђ. Даничић, под именом: Животи краљева и архиепископа српских (1866). Литература: В. Николић, Архиепископ Данило П (1898); В. 'АКоровић, Доментијан и Данило (Прилози, Т, 1921); ЈБ. Стојановић, Житија краљева и архиепископа српских (Глас, 106, 1993). В. Ћоровић. ДАНИЛОВГРАД, варошица поред реке Зете, у племену Бјелопавлићима, у Црној Гори. Има око 720 становника. Добила, је име по бившем црногорском престолонаследнику Данилу. Прве куће подигнуте су 1869. Ту се преместио шавар, који је дотле био у турском граду Спужу и на Прентиној Главици ниже Мартинића. Клима, је блага, а околина зетске долине богата је земљорадњом. Успева и разно воће. Д. је економски центар северног дела, зетске удољине. Џазарни дан је субота. На колском је путу Подгорица—Никшић. Други пут води од Д. преко Загарча и Марковине за Цетиње. Д. је сре-

>ДАНИЦА «

ско место, има нижу гимназију, учитељску школу, ратарски завод и леп BOJIOвод. ·

Литература: Насеља, књ. 15.

j 1. 1.

ДАНИЋ ЈОВАН ДР., лекар (18/8 1854 — 925/10 1924, Београд). Свршио је гимназију у Београду, па је слушао права на Великој Школи у Ђеограду. У Цириху је провео на медицинском факултету седам семестара, а завршио је медицину у Вирцбургу, где је положио и докторат. Провео је затим годину дана на париским клиникама, а 1875 дошао је у Београд. 1876 био. је војни лекар у Зајечару. Учествовао је у свима ратовима. Од генерала Черњајева одликован је сребрном · медаљом за храброст. 1881 постављен је за секундарија болнице за душевне болести као први специјалиста песихијатор. 1886 постао је управник те болнице и с малим прекидом остао на томе положају све до 1911, кад је стављен у пенсију. — 1896 изабран је за шретседника главног (алитетског Савета, и на том положају је остао до смрти. 1903 и 1904 био је претседник организације првог конгреса српских лекара и природњака. Десет година узастопце биран је за претседника Српског Лекарског „Друштва. Био је први претседник ЈЛекарске Коморе за Србију, Војводину и Срем. Био је више пута одборник општине београдске и народни посланик. Уређивао је архив Српског Лекаског Друштва и Народно Здравље. Писао је многобројне чланке, стручне и шопуларне. ШЏреводио је Оистем Хипијене Др. Рајха и многе ствари од Мантегаце и Ломброза. Д. је један од. оснивача Друштва Трезвености (1901). Био је и његов први претседник, а доцније почасни претседник Југословенског (Оавеза 'Трезвености. 1915 Д. је у Пећи заробљен, па послан у Београд, а доцније је гоњен, затваран и интерниран од окупаторских власти.

И. Поповић.

ДАНИЦА. 1. Забавник и један од првих књижевних алманаха. Издавач и уредник био је Вук От. Караџић. Д. је излазила, у Бечу 1826—1899, 1834.

2. Лист за забаву и књижевност. Издавач и уредник био је 'Ђорђе Поповић, који је по овом листу добио надимак Даничагр. Д. је била најбољи књижевни лист шездесетих година 19 века. Излазила је у НоBOM Оаду 1860—1871.

ЗДАНИЦА« Д. Д. ЗА КЕМИЧКЕ ПРОИЗВОДЕ, Загреб. Друштво је основано 1907 с капиталом од 3,000.000 круна и седиштем у Будимпешти. 1990 је надионализовано, a, Rampa је постепено товишаван до данашње висине од 12,000.000 динара. Друштво има три предузећа: 1. Рафинерију и дестилацију и т. д. у Босанском Броду; 2. фабрику сумпорне киселине и вештачког ђубрета у Копривници; 3. »Прву југославенску творницу

== 1550 ~—