Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДАНИЦА ИЛИРСКА

шарафа« у Копривници, чије све акције држи JI.

Фабрика у Босанском Броду основана је 1893. Има покретну снагу од 600 коњских снага. Зашослено је до 350 радника. Капацитет фабрике је до 5.000 вагона сирове нафте годишње. Бурад и канте израђује сама фабрика, и то до 200 буради и 2.000 канти дневно.

»Творница умјетног гнојива« у Копривници производи суперфосфат и друго вештачко Ђубре, кисеоник, сумпорну жкиселину, галицу и т. д. Фабрика има сопствену електричну централу од 650 коњских снага. Годишња производња сушперфосфата је 60.000 тона. С. П.

ДАНИЦА ИЛИРСКА је књижевни #daсопис, што га је покренуо Љ. Гај. Први број изашао је 10/1 1835. Прво годиште има наслов Даница Хрватска, Славонска и Далматинска, а 1836 почиње излазити с насловом Даница Илирска. Гај је Даницу покретао и издавао у три маха: први пут она је излазила без прекида 1835 до 1849, затим је изашло једно годиште под именом Даница 1853, и напокон покренуо је по трећи пут 1863, под именом Даница, а даље је излазила 1864—1867 као Даница Илирска. За развитак књижевности

најважнија су годишта 1835—1849, Док ·

су годишта 1863—1867 (es

књижевност.

ДАНИЧИЋ ЂУРА, велики филолог и професор Велике Школе (4/4 1825, Нови Сад — 17/11 1882, Загреб). Шрве школе учио је Д. у Новом Саду и Пожуну, а правне науке у Пешти и Бечу, где је дошао 1845. Под утицајем Караџића и Миклошића почео се Д. бавити словенском филологијом, којој је доцније, а специјално проучавању – српскохрватског језика, посветио цео живот. За време својих студија био је материјално помаган од кнеза Михаила Обреновића и Јована Гавриловића. 1856 постао је библиотекар Народне Библиотеке у Београду и секретар Друштва Орпске Оловесности, а 1859 професор Лицеја (Велике Школе). 1865 оставио је, због неспоразума, професуру, и, на кратко време, постао је чиновник управе пошта, а 1866 отишао је у Загреб за тајника тада основане Југославенске Академије. 1873 вратио се на катедру српског језика у Велику Школу У Београду, предајући у њој до. 1877. Отишао је затим на отсуство у Загреб, да продужи рад на започетом великом речнику српскохрватског језика. На том га је послу и смрт затекла. ШБегово тело пренесено Je 15 новембра шесте године (1882) у Беопрад и ту 14 сахрањено на Марковом гробљу. Д. гроб и данас се на њему налази.

JI je био по рођењу четврти син новосадског свештеника ~ Јована – Поповића. Своје презиме заменио је 1847 презименом Д., којим се поптисао на првом свом

значаја sa 5. B.

научно-полемичном спису и при том је

презимену после стално остао.

Д. је до данас највећи радник на испитивању српскохрватског језика. Ако његово теориско тумачење и није било увек на висини науке, анализа, обрада, опис материјала вршен је необично дубоко и поуздано. — Први рад Д. изашао је 1845 (у Подунавци) у заштиту Вука. Научно обарање теорије Вукових шротивника изнео је Д. у оштроумној расправи Рат за српски језик и правопис (1847). Затим је дао Малу српску граматику (1850), у

· којој је Вуков књижевни језик први пут

научно окарактерисан. Доцније (од 1863) то је делце излазило у више издања (1—7), под називом Облици српског језика. Дела Д., у којима је обрађивао различне стране нашег језика јесу: Српска синтакса (1858), само са одељком о падежима са и без предлога, заснована на тадашњој локалистичкој теорији о падежима, Основе (1876), класификација, сасвим механичка, наставака за образовање речи, Коријени (1847), без велике теориске вредности, Историја облика (1874), која и данас још није замењена ничим бољим, најзад славне акценатске студије [Slav, Bibl, Миклошић, 1, Гласник, 8—9, Рад, 6, 14, 20), које су образовале основицу проучавања словенског акцента. Д. већа издања наших старих споменика, већином још незамењена, јесу: Житије Ов. Саве (Теодосијево, 1860, у издању приписано Доментијану), Житија CB. Симеона и Ов. Саве од Доментијана (1865), Никољско јеванђеље (босанске редакције, 1864), Животи краљева и архиепископа српских (Данила и других, 1866), и многа друга мања дела, растурена по научним издањима. Речничка дела Д. од неоцењиве су вредности још и данас: Рјечник из књижевних старина српских, 1—83 (1863—1864), т. ]. из српско-словенских старина објављених до излажења на свет овог речника; Рјечник хрватскога или српскога језика, који издаје Југославенска Академија. 1878 издао је Д. Оглед тога речника, а до своје смрти I књигу (1880—1882). Дело претставља. историски речник, од првих споменика наших до Д. времена. Из 19 века узео је JI. само Караџића, народне умотворине и још по некога (Милићевића). Он је монументално дело од трајне вредности. Рађен је врло опширно; доцније је нешто сужен. — У својим преводима дао је Д. образац књижевног језика и стила: Приповијетке из старог и новог завјета (1860, у много издања), Муравјева, Шисма о служби божјој у православној цркви (1854, 1867), А. Мајкова, Историју српскога народа (1858, 1876) и чувени превод Ђиблије, под називом Овето Писмо (1869).

Д. је био необично поуздан у одређивању материјала. Радио је са беспримерном вредноћом; изнео је на свет врло велику количину материјала, тако Ma ће

= 560! —

%