Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

знатан део његових дела остати за сва времена. У националном правцу докази-

вао је пуну једнакост и истоветност Орба

и Хрвата (српски или хрватски). Својим радом и својим способностима Д.· заузима, прво место међу свима испитивачима српекох рватскога језика.

Литература: (Ст. Новаковић, Beлешке o 'Đ. Даничићу (Годишњица Николе Чупића, 8, 1885); Рад. Врховад, Карактер и рад Ђуре Даничића (књиге Матице Орпске, 48, 1923); Библиографија радова, 'B. С. Ђорђевића (Коло за 1889, 232—236).

А. Белић.

ДАНТЕ AJIMFMEPM {Dante Alighieri), највећи шталијански песник (1265—13927). Студирао је зеркет агфез Нђегајез, француски и провансалски језик, доминикансоку сколаспику и францисканску мистику. Похађао је университет у Шадови, Болоњи и Џаризу. 1288—89. суделовао је у ратовима роднога града. 1295 оженио се са. Ђемом Донати. Пристао .је најпре уз Гвелфе, а кад се ови подвојише, прешао је Гибелинима. Од. Гвелфа је 1301. доживотно прогнан. Последње тодине шрогонства провео је у Равени. Главно дело је Сотштеф а (1314—21). Атрибут Фута дат је тек половином 16 века. То је религиозно-философски епос у 20 певања, у терцинама; тграндиозна визија прекогробног живота, у алегориској форми кретстављен пут човека кроз стадије бола и муке до среће и ослобођења. — У Комедији се на неколико места спомиње наша земља и народ: уепиа зећјамт (Чистилиште, 30, 87); Опаје 6 соћи, сће јогзе di Сгоада ујепе а veder la Veronica повиа... (Рај, 31, 103—108). Међу савременим европским владарима спомиње се (Рај, 19. 139—141) краљ Милутин (19892 До 1321), који је имитовао у ковању срп-

ског новца монету републике Св. Марка;

»— — e qguel di Rascia che mal ha visto И сопо 4 Ушеда.« (В. о томе проф. B. Брунели у програму задарске талијанске гимназије, школске год. 1898—99). o IP. DD. »BAHyBMYyC«, HPBA BAUHA TBOPНИЦА НЕКСА И ТЈЕСТА ФРАЊА ЛОВРЕКОВИЋ, Нови Сад. Основана, је 1915. Покретна. јој је снага 200 коњских снага, а запослено је до 100 радника. Капацитет је пола вагона дневно. О. 77.

ДАНЧЕ ДРАГА, морска драга у Далмацији, код Дубровника, северозападно путем у Груж, са стрмим стенама, које су донекле засађене виноградима. За куге 1430, кад је IP. Годоалдо први пут спаљивао све инфициране ствари, на Д. су били одлучени сумњиви болесници, а већ окужени превезени су на шкоље Бобару и Мркан код Цавтата (Кушалиште).

7. ИМ.

ДАЊ, место (у области Скадра), кров које су пролазили каравани из Скадра и код кога је притицао пут из Љеша. Орп-

WO II. ДАРКОЛИЦА

ски краљеви су се ту радо бавили, због ·

благе климе. Балшићи су у Д. имали цаВ. -

ринарницу. И-ћ. ДАРДА, среско и најзнатније место у Барањи. Има 3.368 становника (1910), од којих је било (ОСрбо-Хрвата 822, Мађара. 1.334, Немаца 1.062; православних 890, католика 2.248. 1720 било је у Д. 95 шописаних домова, од којих је било 15 српскохрватских. Код Д. је био насип, који су подигли Римљани а знатно утврдили Турци. Орушио ra је Никола Зрињски, да отежа кретање "Турака. По ослобођењу била је Д. седиште поджушана.

ДАРДАНИЈА, ДАРДАНЦИ. Д. народ илирског порекла, живели су у старо доба у једном великом делу Јужне Србије. Дарданска област пружала се од прилике од Књажевца до Велеса и од Шар-планине .до Бугарске. Д. су покорили Римљани вероватно при крају 1. века пре Христа. До краја 3 века по Христу дарданска област звала се JI. an није чишила засебну провинцију, него је била део провинције Мезије (после Горње Мезије). Ниш, Скопље и Липљан налазили су се у то доба у Д. При крају 3 века шо Христу Д. је постала засебна провинција, али јој је област била мало ужа, јер је Ниш припао Дакији (медитеранској, унутрашњој).

Д. је била богата рудама. Д. су били ратоборни. Суседни народи, прво Македонци, а после Римљани, много су пропатили од њихових упада. Они су поплавили 200 и 197 пре Христа северни део државе македонског краља Филипа Ш, 97 пре Христа потукли су их Римљани. 84 пре Христа борио се против њих славни римски војвода и државник Сула. Исто тако вођени су ратови и 75 и 62 пре Христа између њих и Римљана. 58 и доцније, више пута, они су плавили Македонију. Под римском влашћу, они су господарима давали изврсне војнике. По једном старом шисцу, JI. су живели врло примитивним животом, нису знали за чистоту, јер су се купали свега три пут у животу, и живели су у земуницама, покривеним Ђђубретом. У исто време прича се да су били веома мувикални, и да су волели флауту и инструменте са жицом. Каже се, даље, да су били сурови и врло отпорни. Бавили су се сточарством, и чувен је био дардански сир. У њиховој земљи вађене су и руде (гвожђе, сребро и олово), и за владе цара Трајана и Хаг дријана кован је рударски новац. Помињу се и груби дардански штофови. Од њиховог језика позната су нам само имена двију биљки. И. Вулић.

ДАРКОЛИЦА БОНИФАЦИЈЕ (де бе рћатнз, Ктаба), Лопуђанин, фрањевац дубровачки у 16 веку, врстан теолог, 1564 бискуп стонски. Много је боравио у Оветој Земљи, ша га је папа Пије МУ послао

— 561 — 1 36