Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДАРИНА

Филипу ШП, краљу шпанском, да би та потакао на борбу против Турака и на одбрану (Ов. Места. Поменутом је краљу дао на дар спис Де сии Terrae Sanctae eiusque peregrinatione (mrawmaHy y Miae-

цима 1573, последње издање 1875). Још.

се штампао у Млецима његов спис De ortu clericorum in ecclesia, Ha Тридентском се сабору Д. одликовао као одрешит бранилац исправног предања Ов. Шисма. Завршио је живот у "Темишвару 1581, куда га је био послао паша Гргур ХШ као свога легата. : ИК.

ДАРПНА (Дартмна), велика бела ма-

рама, на крајевима махом свиленим црвеним везом украшена. Унаоколо, у одстојању од 10 см, висе од ивице Д. на ниже црвене кићанке, дуге до 60 см. 2 се, услед тежине кићанки, приљуби лепо уз главу, услед чега ce не подвезује. Носи се у Галичнику (Дебар). B. o

ДАРУВАР (мађарски, »змајев град«), трговиште у Славонији, жупанија Пожега, у долини (120 м), којом шротиче поток Топлица (к Илови); станица на вициналmoj железници ЂБарч—Вировитица—ДПакрац. Има 9.762 становника, пошту, телеграф и телефон, два ошптинска поглаварства (JL mw JI. Bamcku), „KOTADCKNy област, котареки суд, порезни уред, римокатоличку жупу, православну парохију, јев.-реф. жупу, израелски рабинат, реалну гимназију. Ту је шумска управа властеоства Д.-Сирач (14.400 ха), земаљски дл08њак (11 катастралних јутара, основан 1911), пивара и електрична фабрика, средоточна пецара о жесте, кружна шећ и парна творница. црепа и опека, творница стакла (ва прозоре), творница коже, творница сламних тулчића, неколико новчаних завода. — У средњем веку Д. се је звао Подборје; међу његовом се властелом спомиње и породица Запоља.

Ј. МИ-н.

У Д. су извори индиферентне воде 49—45" CG. Лековито је блато. Купање је у басену са блатом, у кадама са минералном водом; облози из блата. Хидротерапија, масажа. Лечи: ревмативам, невралгије, женске болести. Бања лежи украј вароши и има шумовит парк, електрично осветлење. Утодна, је клима. Железничка, је станица. Својина je A. JI. JI. H

ДАРУВАРСКА ~ ТВОРНИЦА СТАНЛА Д. Д., Загреб. Друштво је основано 1920, с капиталом од 8,000.000 дин., и преузело је једну приватну фабрику стакла у Дарувару. Шроизводи стакло за прозоре, 8 годишњи јој је капацитет 400.000 квадратних метара (200 вагона). Запослено je 200 радника. C. :H:

_ ДАРУВАРСКА ШТЕДИОНА. ~ Основана, је 1888. | Централа ~ Дарувар. Капитал 500.000

дин. ШПретседник је Милан Jloбровић. H. G.

BARA. Ђ. Култ мртвих.

ДАХИЈЕ. Реч дахи је старотурска, и У јаничарској opraнизацији . означавала је извесног старешину. Нижи чин биле су кабадахије. Какав је то стварни чин није потпуно извесно. У нас су „JI познате углавном по злу са почетка 19 века, и назив тај означавао је насилника (дахилук — насиље). Главне, »велике« "JI. KOJE су узеле власт у Београдском. Пашалуку почетком 1809, биле су четири: Мехмедara Фочић, пореклом Херцеговац, чувен као добар говорник, барјактар Аганлија, Босанац, раније прост лађар, Кучук-Алија Ђеврљић, родом Рудничанин, био је око 1800 крагујевачки муселим; и Новопазарац Мула Јусуф. Као највећи зликовац важио је Кучук-Алија. Та четворица Д. тразделила су Србију на четири дела, па у свима областима поставили на чело управе своје људе. У тлавнија су места дошли муселими у мања субаше, а по важнијим селима отворени су ханови, који постадоше уједно једна врста војничких караула. Аганлија је добио соколеку нахију, Мула Јусуф један део ваљевске и београдске, Фочић-Мехмед-ага Подриње и други део ваљевске, а Кучук-Алија Шумадију и Поморавље. Саме Д. нису се слагале, и 1803 дошло је до оштрих сукоба између Кучук-Алије и Аганлије. Управа Д. била је насилничка и безобзирна и изазвала је велики народни устанак 1504.

HB. BB.

BAUMA (Dacia), римска провинција, обухватала, је Банат и Румунију. Основао је римоки цар Трајан (владао 98—117 по Христу). Он је ту област освојио у два рата. Трајан је преселио у ново-основану провинцију Д. велики број становника из римске државе. Међу њима су били и Ширусте, једно илирско племе, које је становало јужно од Дрима. Пирусте су били добри рудари, а Д. је имала богате руднике. Д. су Римљани држали до цара Аурелијана (270—275 по Христу), који је напустио. Он је превео већи део римског становништва на десну обалу Дунава, и ту је основао две нове провинције, под именом Д. Једна се звала Прибрежна, MI. {Dacia ripensis), m Opma је на Дунаву, отприлике од Д. Милановца до реке Вида у Бугарској. Друга је имала име Унутрашma JL (МедКеггапеа), и обухватала. је област у којој се налазе данас Ниш, Бела Паланка и Софија. Дечани су били по јевику сродни Трачанима, т. ј. племенима, која су живела према њима Ha другој обали Дунава. ЈЕ ИЕ,

ДАЧИЋ ЖИВОЈИН, професор и управник Државне Штампарије (6/6 1874, Баточина — 24/5 1920, Ђеоград). Д. је свршио гимназију у Крагујевцу (1899), a историско-филолошки отсек Велике Школе у Београду (1896). Kao наставник средњих школа служио је у Врањи, Ја-

односно дахија,

— 502 —

fana