Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

тодини и Београду, а био је писар Министарства Просвете, Државне Архиве, секретар Университета (1901—1910), и најзад управник Државне Штампарије (1914 до 1919). JI. je издао неколико књига, за народно просвећивање, а највише успеха је имао са листом Народне Новине (1907—1910), које су се растурале. у почетку у 10.000, а доцније у 30.000 примерака, и са Календаром Народних Новина (1908—1912). Радио је на народној просвети, био је члан Народне Одбране, писао је поучне приповетке за народ и описао на француском језику страдање српCROP народа за време рата, Карина 1918).

ДВАДЕСЕТДЕВЕТИ МАЈ (1903). Женидба краља Александра Обреновића ca удовицом Драгом Машин, чији не беспрекорни живот није био тајна, уништио је и последње наде, да ће се династија Обреновића моћи одржати на престолу. Нероткиња, много старија од краља, свога, мужа, Драга је већ самим тим изазивала бригу код једних, а очајање код других пријатеља Обреновића. Ове дубље негодовање према краљу и све отворенија мржња према краљици појачавани су још више | безобзирношћу ~ личних ~ режима, који су завладали последњих година Александрове владавине и парализовали Србију за сваки напредак у земљи и сваку акцију споља. – Млађи официри, који су хтели да официрски кор изрази краљу. своје незадовољство још приликом краљеве веридбе, па су у томе били спречени од својих старијих другова, револтирали су се још више краљичином лаж ном трудноћом и непрестаним испадима, њенога млађег брата, кога је она хтела учинити – престолонаследником. = Против двора и краља почело се отворено. говорити. У августу 1901 коњички поручник Антоније Антић, капетани Радомир Аранђеловић и Милан Ф. Петровић и поручници Драгутин Димитријевић (Апис) и Драг. Дулић сковали су заверу, да убију краља и краљицу. Први састанак био је 6/9 1901 у стану поручника Антића. Сем ових било је и нових присталица: поручник Милан Маринковић и потпоручник Никодије Џоповић. По првом плану краљ и краљица су требали бити убијени на забави код Коларца о краљичином рођендану, 11/9, али је тај шлан пропао. Развијајући акцију у војним гредовима, завереници официри одлучили су да упознају и грађане политичаре са својим намерама. Први је био упознат Ђорђе Генчић, члан владе, која је дала оставку у. знак протеста против краљеве веридбе са Драгом Машин. Генчић је у разговорима са страним шпретставницима, у Београду и на својим путовањима у иностранству покушавао да сазна, како би се примио чин промене на престолу У Србији, ако би краљ умро без деце. По-

ДВАДЕОСЕТДЕВЕТИ МАЈ

казало се, да Аустро-Угарска не намерава истицати кандидацију ни једнога од

својих принчева, јер је знала на какве

би тешкоће и препреке наишла од стране Русије. Из истих разлога, бојећи се отпора из Беча, ни Русија није била расположена, да истиче кандидацију кога од“ својих принчева. Али се сазнало, да кандидација принца Петра Карађорђевића, који је живео као обичан грађанин у Женеви, не OH наишла на сметње. Онда је београдски – трговац Никола“ Хаџи-Тома, уведен у заверу, а затим послат у Швајцарску, да се састане са кнезом Петром, и упозна га са завером. Кнез Петар није хтео да пристане на убиство. Ослањајући се на такво његово расположење једна група · старијих завереника, којој је на челу био ђенерал Јован Атанацковић, покушала је онда да наметне своје мишљење: да краља Александра треба само натнати на абдикацију и протерати га из земље. Али је најзад ипак шпревладало гледиште, да би то било најгоре решење, и на предлог капетана Драгутина Димитријевића, Рад. Аранђеловића и Анте Антића одлучено је, да краљ :и краљица, буду убијени. Завереници су се на то обвезали писмено заклетвом. Пошто · је пропао и план.да краљ и краљица буду убијени на прослави педесетогодишњице Београдског Певачког Друштва, одлучено је, да се убиства изврше у самоме двору у ноћи између 28 и 99. маја.

Одређени завереници из унутрашњости стигли су 'у Београд уочи тога дана, под разним – изговорима. Са својим београдским друговима они су, подељени у пет група, провели до поноћи у каванама по: вароши, а затим су се сви нашли у Официреком Дому. У 1 час и 45 минута, капетан Драгутин Димитријевић командовао је полазак у двор. У том тренутку ђенералштабни пуковник у пенсији Алепсандар Машин, брат Драгиног првог мужа пок. инжињера СОв. Машина, пошао је већ био у касарну УП пука, да прими команду над београдским трупама, а потпуковник Петар Мишић спремао се да са својим батаљоном из УТ пука пође пред двор. Одређени завереници били су већ опколили куће министара ЦинцараМарковићеве. владе и блокирали надлештва, која су се морала шрво посести. Било је тачно 9 часа, када је гардиски поручник П. Живковић отворио завереницима, дворску капију. Тражење краљевског пара трајало је безуспешно близу 2 сата. За то време погинули су капетан Јован Миљковић, ордонанс краљев и TIy(ROBIHIHR, Михаило Наумовић, ађутант, који је био посвећен у заверу. Врата sa краљеве одаје била су разбијена динамитом. Увбуњени неуспелим тражењем — већ је свитало — и нестанком капетана Димитријевића, завереници су сматрали да, је завера пропала. Тада су оставили првом краљевом ађутанту, Ђђенералу Лази Пе-

= 202! = Ž