Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДВАДЕСЕТДЕВЕТИ ОКТОБАР

тровићу, кога су ухватили чим су ушли у двор, да им у року од 10 минута каже, где су краљ и краљица, иначе ће бити убијен. Он је мирно чекао да истекне тај рок. Када су у томе, тражећи, наишли поново у краљевску спаваћу собу, коњички поручник Велимир Вемић опазио је у зиду једно удубљење као за кључ од тајних врата. Краљ и краљица били су ту сакривени. И тек што су се, на позив да изађу, они појавили, артилериски кашетан Михаило Ристић-Уча (познат у четничкој. акцији под именом | Ђервинад)

испалио је на њих све метке из свога ре-.

волвера, за њим Вемић и капетан Илија Радивојевић. Краљ је пао мртав још од првога метка. Одмах затим убијен је и ђенерал ЈЛаза Петровић, а у сутерену је нађен рањен и онесвешћен капетан Дратутин Димитријевић. Он је, када су динамитом разбијена врата, опазио како неко бежи низ степенице у сутерен. Учинило му се да је то краљ који бежи и потрчао је за њим, али га је доле сачекао један тардист и тешко га ранио са три пушчана метка у груди.

Чланови нове привремене владе окупили су се ускоро, под претседништвом Јована Авакумовића, а трупе, постројене пред двором, акламирале су кнеза Петра Карађорђевића као новог краља. Исте ноћи убијена су краљичина браћа Никодије и Никола Љуњевице у дивизији од војника, којима је командовао потпоручник Војислав Танкосић; претседник владе Ђенерал Цинцар-Марковић и министар војни Ђенерал Милован Павловић убијени су код својих кућа. Трећи члан ЦинцарМарковићеве владе, министар Унутрашњих Дела Веља Тодоровић, који је тако исто требао бити убијен, био је тешко рањен и живео је све до 1922.

Народна Окупштина састала ce 416 1903, изгласала је кнеза Петра Карађорђевића за краља Србије и изабрала депутацију, која ће ићи у Женеву да га доведе.

Литература: Драгиша Васић, Деветсто Трећа. Мајски преврат (1995).

ИМ. Миленовић.

ДВАДЕСЕТДЕВЕТИ ОНТОБАР (1918). После 10 сати пре подне састао се тога дана Хрватски Сабор, под претседништвом Др. Богдана Медаковића. Задаћа му је била, да проведе ликвидацију свију државоправних односа, који су до тада за Хрватску постојали, и да спреми шрелаз у нову, самосталну и слободну државну организацију. Народни посланик Оветозар Прибићевић с друговима ставио је прешни предлог, да Хрватски (Сабор, на основу потпунога права народнога самоодређења, створи закључак: Сви досадашњи | државоправни одношаји и везе између Краљевине Хрватске, Олавоније и Далмације с једне стране, те Краљевине Угарске и Царевине Аустриске с друге

стране, разрешавају се. Овај предлог пропратило је бурно пљескање и одобравање посланика и галерија. Читав Сабор стојећи је шевао Лијепа наша домовина. После тога прочитана је друга тачка предлога, којом се Далмација, Хрватска E Славонија с. Реком проглашују независном државом, те према начелу народности, а на основу народнога јединства СОловенаца, Хрвата и Срба, приступају у заједничку народну суверену државу (Оловенаца, Хрвата и ОСОрба, на целом етнографском подручју тога народа, без 06зира на ма које територијалне или државне границе. Овеопћа народна уставотворна скупштина свега уједињенога народа Словенаца, Хрвата и Орба одлучиће се унапред одређеном · квалификованом већином, која потпуно заштићује од сваког мајоризовања, коначно како о форми владавине, тако и о унутрашњем државном устројству државе, основане на потпуној равноправности (Оловенаца, Хрвата и Срба. ПШрешни предлог образложио је посланик Прибићевић говором, за који је посланик Др. А. Павелић предложио, да се штампа и афишира по читавој земљи. На то је посланик Павелић ставио с друговима даљи предлог, по којем Хрватски Сабор изјављује, да признаје Народноме Вијећу (Оловенаца, Хрвата и (Орба BDховну власт. Оабор је предлоге ПШрибићевића и Павелића примио једнодушно, а бан А. Михаловић је на то изјавио у име хрватске владе, да читаву егзекутиву ставља на располагање Народном Вијећу. Посланик Др. Пребег изјавио је као прочелник саборскога клуба странке права, да ће и његова странка гласати за предлог Др. Павелића, па будући да је шрограм странке права испуњен у оним тачкама, у којима захтева обуставу Нагодбе и прелом с Угарском, те уједињење свих хрватских земаља у једну самосталну независну | државу, предложиће – саборски клуб странке права страначком свом вијећу да се странка права разиђе.

Пошто је посланик (От. Радић ставио прешни предлог, да се почевши од овога дана не допусти из територија Далмације, Хрватске, Олавоније и Реке ни у којем случају никакав извоз животних намирница у краљевину Угарску и новоосновану ~ немачко-аустриску | државу, а сабор и тај предлог прихватио, закључио је претседник Медаковић око један сат ову историску седницу Хрватског Сабора.

Давно пре заседања сабора сабрала се на Маркову тргу испред саборнице велика множина народа, војска, певачка друштва и глазбе, која је с највећим одушевљењем примила вести из саборнице. Народу су проговорили са балкона саборнице Др. Анђелиновић, Прибићевић и бан Михаловић. Хрватска се тога дана решила окова, који су је кроз столећа тиштали.

— 564 _