Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Литература: Шишић, Документи 0 постанку краљевине Срба, Хрвата и СОловенаца 1914—1919 (1920).

М. Прелог.

ДВАНАЕСТИНЕ. Б. Буџет.

ДВОЈНИЦЕ, музички инструменат, тако назван због две, од једног дрвета, издубљене цеви, које се рачвају испод горњег дела, на који се дува, и који је четвртастог облика. Да. се не би траздвојиле лако, цеви су спојене малом пречагом. Лева цев има три, а десна четири рупе за претомет. Цеви су углазбене у интервалу секунди: лева, кад се дуне, даје 6, десна а. Кад се у двојнице дува слабо, добију се природни тонови, а кад се дува јако, горња октава природних тонова. Дуне ли се савим слабо, чује се од највишег природног гласа сваке цеви доња октава. Како има двојница разних величина то су и почетни тонови разни. Кад се у двојнице дуне, чују се обе цеви у шсти мах; само ако се дува врло јако може свака цев да звучи сама за себе.

ДВОР, село у Хрватској, жупанија Загреб, код саставе Уне и потока Жировца, уз цесту Костајница—Босански Нови (железничка станица 3 км): с краком ДГлина. Има, 1.019 становњика, пошту и телеграф, општинско поглаварство, котарску област, котареки суд, котарску шумарију имовне општине 2 банске, православну парохију, пучку школу. J. M-w.

ДВОРЖАК ВИНКО ДР. (21/1 1848, Душејов, Чешка — 1922). Учио је на Университету у Прагу, где је положио 1873 докторат философије. 1871—1874 био је асистент за физику код Професора Маха, 1574 приватан доцент на Университету У Прагу, 1875—1911 редован професор физике на Университету у Загребу. Објавио је већу серију радова из области оптике, електрицитета, а нарочито акустике, који су штампани у издањима Југославенске Академије, академије у Бечу и у стручним немачким часописима. ИМ. Пот.

ДВОРНИКОВИЋ ВЛАДИМИР ДР. професор Университета (18/7 1888, Северин на. Купи, Хрватска). Гимназију је свршио у Сарајеву, а философију (специјална философија и природне науке) на Университету у Бечу, где је 1911 промовисан за доктора философије. Као средњешколски наставник служио је у Сарајеву, Бихаћу и Загребу. На Университету у Загребу хабилитирао се 1918 за доцента философије, а 1925 постао је редовни професор философије. — Као студент објавио је у Наставном Вјеснику (1910) своју прву философску расправу О шпрагматизму, а затим чИтав низ расправа и чланака у разним нашим и страним часописима. Посебно је издао ове радове: Џвихологија ТТ. Рибота (1916), Проблем спознаје и новија, напосе

експериментална, психологија, мишљења.

· ДЕБАР

(1917), Die beiden Grundtypen des Philo-.

'sophierens (y колекцији професора Луд-.

вита liIrajga: Bibliothek fir Philosophie, Ва. 15, 1918), Савремена философија. (у две књиге, 1919—1920), Вилхелм Вунт (Мила) и његово значење (1920), Студије за психологију песимизма, 1: Шекспир, ХамлетКрањчевић (1923), П:“ Христ, Буда, Шопенхауер (1924), ПШсиха југословенске меланхолије“ (друго шрерађено“ издање, 1995). Литература: Др. Ђорђе Тасић, O философији – Владимира – Дворниковића, Студија (Српски Књижевни Гласник, 8, 1923, св. 4). Опсежан. приказ и критика Савремене философије и. Стипафуреп des Philosophierens налази се у часопису Сезка Му! (18, 4), : : 5. Водник. ДВОРНИНКОВИЋ | ЉУДЕВИТ, ~ педагог (1861, Загреб). После свршене средње и учитељске школе служио је у разним местима у Хрватској, најпосле у Земуну, прешао је 1900 у Сарајево, на трговачку, а потом на мушку и онда на женску учитељску школу. — Књижевни рад започео је 1881, у Напретку, педагошким Daсправама, пристајући испрва уз Хербартову науку, а касније се приклонио позитивизму и еволуционизму, па је, као сарадник у Школском Вјеснику, Нади, Бехару, и другим часописима, од педагогије прешао на културну философију и књижевне критике. Осим радова у часописима написао је и посебно издао: Темељи. шсихолотије (1906), Есеји из подручја психолошке педагогије и естетике (1907), Узгојна идеја у културној повјести човјечанства, 1.К(1911), "Педатгошптко -дидаттички приручник на психолошким основкама (1999). 4. Баз.

ДВОРСКИ ПРОТОПОП, придворни свештеник српских епископа у 13 и првој четврти 14 века, у чину протопресвитера. 'Вршио је духовни надзор над совептенством и бринуо се за скупљање епископеких прихода од свештенства и Haрода, а по свој прилици је и заступао епископа у свима административним JIOсловима. за време болести или отеутности епископове из епархије. Од 14 века, када је монашко свештенство заузело све важније позиције и при епископским дворовима, нестало је Д. П., а њихова места заузели су 'калуђери-егзалси.

Литература: Р. Грујић, Средњевековно CDHCRO парохиско ~ свештенство (1923). ' PP. ЛО

ДВРСНО ПОЉЕ у Далмацији, сада у области бВети, у Боци, од Рисна 7 км к северу. Краска вавала 5 км дуга, 600 м висока. Ту је тврђава Драгаљ, подигнута од Аустрије 1836, која се помиње за кривошиског устанка 1869. J. M-n.

ДЕБАР, варош у Јужној Србији, у Дебарском пољу, испод крајњег јужног огранка, планине Крчина, с десне стране

= 509 =