Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ДЕЂРЦ

прквени писац (1869, Липљани, Косово — 93/8 1905, Цариград). Овршио је богословију и учитељску школу у Шризрену и Београду, па је затим учитељевао у Љубижди, Призрену и Пећи. Као удовац закалуђерио се 1894 у (СОкопљу, а 1895 отишао је у богословију за монаха на Халки, и довршио је 1901. Као јерођакон изабран je 58 скопљанског митрополита, 1904, али је ускоро затим умро, чекајући на султанову потврду. За време свога бављења у Цариграду и на Халки нашисао је и штампао на грчком: О прелазу Срба

у хришћанство и О сеоби Срба под па--

тријархом Арсенијем Ш Црнојевићем. Да

ДЕБРЦ, село југоисточно од Шапца, на реци Сави. У њему се налазе развалине града Дебрца. Ту је била престоница краља Драгутина (1282—1316). Помиње се као трг. за ОИ

ДЕБРЦА, жупа у Јужној Орбији, око горњег и средњег тока Оатеске (апсолутна, висина, око 700 M), десне притоке Црнога, Дрима, ниже његовог истока из Охридског Језера, у Битољској Области. Жупа. се дели на Горњу и Доњу Д. У њој је у средњем веку шостојао град Дебрец, mo коме је име жуше. Када је (Стеван Дечански победио Бугаре на Велбужду (Ћустендил) 28/7 1330, окренуо се против бугарских савезника, Грка, који су, поред других суседних градова, били заузели M JI. mw отерао их је одавде. — „JI je мала, жупна, врло плодна и густо насеЉена котлина. Има шреко 20 насеља, од којих је највеће Слатина, а у турско време седиште мудира било је мало село Здеглаве. Због шлодности жупе, Турци из Охрида били су овде захватили више чифлика.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за. теографију и геологију ~ Македоније и Старе Србије, 3 (1911), 990—1003; MH. Јиречек, Историја Срба, 1 (1999), А

ДЕВ ОСКАР ДР., композитор (2/12 1868, Планина). Д. је учио основну школу у Чрномљу, гимназију у Новом Месту и Љубљани, где је положио матуру. Био је на Университету у Грацу и Бечу. Олужио је у Постојни као адвокатски шриправник, 1898 ступио је у судску службу, и био је у суду, у Шкофјој Локи, у Крању, а од 1919 је у Марибору. Музику је учио код свог оца, у гимназији код Х. Сатнера и А. Ферстера старијег, у Глазбеној Матици (Гербић и 0. Јанушовски), у Бечу у оргуљашкој школи Амброзијевог друштва (професор Ј. Бем) хармонију и контрапункт. Композиције су му мушки и мешовити зборови, композиције за соло са клавиром. Много их је објавио у издањима – Глазбене Матице и у Новим Акордима, а има их више у рукопису. Прикупио је и хармонивирао преко 400 словеначких, нарочито корушких народ-

них песама (објавио 4 св. У Марибору

: је Д. основао Глазбену Матицу и био је

њен претседник и хоровођа. Ј. И.

ДЕВ ФЕЛИКС (р. Јоћаппез Damascenus a nomine Mariae), словеначки песник (15/1 1732, Тржич — 7/11 1786, Љубљана). Д. је свршио студије вероватно у дискалцеатском реду и био је већином у љубљанском манастиру, у коме је живео и после њетовог укидања. Под утицајем Похлина одушевио се Д. за словеначки књижевни рад, и почео с литерарном амбицијом мислити о стварању световних песама. У Писаницама (Љубљана, 1779—81, грађа за четврту св. остала је у рукопису) објавио је Д. своје песме (од 35 штампаних, његових је 96, међу. рукописима, свега 20). Садржај његових песама је разнолик (жанр-слике, љубавна лирика у облику пасторалног песништва, пригодне песме, репродукције осећања при читању страних песама, басне, моралне приче, епиграми, ортографска питања, опереки либрето). Мотиве је црпео из Марцијала, Лесинга, Хагедорна, Метастасија (либрето за оперу Белин), а пре свега из Дениса и његовог круга. Д. је имао здрав метрички принцип (модерни метар, бројање слога и пажња на акценат), језик и правопис »похлински« су. Д. је стајао на основи »крањства«, показивао је симпатије за владине тенденције (прослављање војничке службе и нове школе), а подвлачио је и елементе препорођаја (прослављање актуелности словеначке шоезије, позив на рад за речник и чистоту језика). Његове песме имале су релативну вредност. Као узор биле су оне неупотребљиве, јер су, осим слабости · почетника, имале још и све слабе особине литерарног барока (патос, фингираност осећања. и недостатак унутрашњег живота, неприродност стила и тежак митолошки апарат). Литература: Шлебингер, Писанице (Програм П државне гимназије в ЈЉубљани, 1904—06). Ф. Кидрич.

ДЕВАС ЖОРЖ Ј. (У, George Devas), псеудоним, под којим је Ђурђе Јеленић издао своје дело Ја МопуеПе 5егђћје (1918).

ИМ. И

ДЕВИДЕ ЈОСИП ФЕРДИНАНД (Реу146), професор трговачке школе (1826, Праг 8/1 1897, Загреб). У Прагу је свршио трговачку академију. Био је учитељ на тртовачкој школи у Либерцу, у Ческој. 1860 позван је на трговачку школу у Загребу као учитељ. 1861 постављен је за тајника у Трговачко-обртничкој Комори у Загребу, (коју је функцију вршио све до 1876. Кроз то је време развио живу делатност, напосе код приређивања изложба (1. вем. изложба у Загребу 1864), као и за суделовање хрватских индустријалаца на изложбама у Лондону, Паризу и Бечу. БаBHO се и литературом, у разним часо-

| — 568 —

аи